Narodno blagostanje — dodatak

Hire признање у земљи и ван ње. Са задовољством истичемо да је Дубровачка пловидба у том погледу учинила знатно више, него што то одговара њеним обавезама из уговора са државом. Својим радом она је доказала да државне субвенције нису поклон. Она и друга наша паробродска друштва вратили су их народу у обилној мери. Иначе, с финансијским ефектом код обалне пловидбе Дубровачка пловидба не може се похвалити на исти начин.

Рачун изравнања

Актива 1934 1935 1936 1937 у хиљадама динара

Пароброди 61.094 54.894 54.894 54.676 Пароброд у градњи — = = 17.005 Матер.-складиште 1.662 1.085 1.794 1.857. Благајна 450 695 766 415 Намештај | 69 62 — Матер.-складиште 450 695 766 415 Дужници и банке (салдо) — — 1.569 18.659 Аконт. дивид. 1935 — 2.580 — —

Пасива Главница 32.250 32.250 32.250 32.250 Резервни фонд 5.000 2.000 2.208 7.237 Фонд осигурања 4,871 5.591 7.395 10.108 Фонд амортиз. — — 3.500 26.500 Повериоци (салдо) 18.910 10.764 — Добитак 2.993 9.386 13.770 17.520 Збир биланса 64.025 59.991 59.123 93.615

Рачун губитка и добитка

Расходи Пренос губитка 6.678 — — Управни трошкови 856 948 981 1.954 Амортизација 3.250 3.200 3.500 23.000 Фонд осигурања 2.600 2.500 3.500 4.500 Отпис нам. и непокр . 91 82 636 Добитак у тек. г. (9.671) (6.393) (12.521) (16.169) Чисти добитак с прен. 2.993 9.386 13.770 17.520

Приходи Пренос добитка – 2.993 1.248 1.351 Од пословања 16.468 18.124 21.189 44.923 Збир прихода-расхода 14.468 16.117 22.387 46.274

Прошлогодишњи приход укупног пословања износио е 44,9 милиона према 211 милиона у претходној и 13,1 милиона у 1985 години. Благодарећи томе, друштво је могло врло обилно да дотира своје фондове. Док су од 1932 до краја 1936 пароброди Дубровачке пловидбе били амортизовани са укупно 20 милиона, дотле је последња једногодишња дотација овом фонду достигла висину од 23 милиона. У фонд осигурања унет је такође износ од 45 милиона. После тако обилних дотација фондовима, остао је још чисти добитак од 17,5 милиона. Од тога је одвојен изног од 4 милиона за резервни фонд, 483 хиљ. износи танти-

јема, а 11,61 мил. дин. дивиденда (према 9,03 милиона У 1936).

Збир биланса је порастао са 59,1 милиона у 1936 на 98,6 милиона крајем прошле године. У пасиви нема других промена, осим повећања фондова. Као што је већ споменуто, У фонд амортизације унет је износ од 23 милиона, услед чега је он порастао на 26,5 милиона. Из фонда за

65

осигурање извађен је у току прошле године износ од 1,78 милиона за плаћене премије осигурања бродова, али му је из вишка пословања дотиран износ од 45 мил. тако да овај фонд сада износи 10,1 мил. Најзад, и резервни фонд показује према 1936 години повећање од 5 милиона. Од тога отпадају 3 милиона на дотацију из добити за 1936, а даљи износ од 2 милиона претставља разлику између билансне и продајне вредности пароброда „Працат“ који је као најстарија пловна јединица Дубровачке пловидбе у току прошле године продат. У циљу постепене замене старијих јединица дуге пловидбе, управа намерава да прода још два своја најстарија пароброда.

Финансијско стање Дубровачке пловидбе је одлично. Крајем 1987 друштвени пловни парк је билансиран са 5467 милиона, односно за 218 хиљада динара мање него у 1986. Толико је износила билансна вредност продатог пароброда „Працат'. Код својих пароброда Дубровачка пловидба има знатну тиху резерву. Билансна вредност пароброда, по одбитку фонда амортизације, износи око 28 милиона. Сам пароброд „Краљ Александар Први“, који је саграђен 1932 године, коштао је око 35 милиона. Вредност новог пароброда „Дубровник“ није исказана на рачуну „пароброди", јер је брод преузет тек почетком 1988. Сума која је исплаћена бродоградилишту до краја 1987 износи 179 милиона, а води се у активи на рачуну „пароброд у градњи“. Тачан износ дужника и поверилаца није нам познат, јер друштво исказује само њихов салдо. Крајем 1937 овај је исказан у активи са 18,6 милиона. То значи да су дужници и потраживања код банака знатно већа од обавеза. А то је скроз повољно.

У, управи су T. г:: Федерико Главић (претседник), Јендо кап. Чижек, Томо Главић, д-р Стијепо Кнежевић, Лазар Лађевић, Јосип Ловрић и Иво кап. Папи. У надзорном одбору се налазе г. г.: Паско Колић, д-р Паво Матијевић и Петар Перић. Заменици су господа Гашо Далеоре и Јосип Уцовић.

ЈУГОСЛАВЕНСКИ ЛОЈД А. Д, СПЛИТ

И за Југославенски Лојд прошла година је била знатно боља од претходне, у којој је пословни резултат био сразмерно такође задовољавајући. Нашим је читаоцима познато да су прилике у поморству од 1929 до краја 1938 биле управо катастрофалне. Не само да се тада није могла делити дивиденда, него су се за покриће губитака морали утрошити резервни фондови и снижавати главница. Тако су и акционари Југославенског Лојда, на збору одржаном 24 јула 1984, одлучили да се друштвена главница, снизи са 15 милиона златних динара на 7,5 милиона, и то смањењем номинале акција од 25 на 12,5 златних динара. Да би се покрили сви губици, они су морали пристати и на даље жртве. Ванредни збор одржан 25 марта 1935 решио је, да се већ снижена главница од 7,5 милиона златних динара прерачуна на 60 милиона законске динарске валуте. Како је за ово претварање главнице узета релација између златпог и данашњег динара од 1 према 8, док је она према фактичном стању готово као 1 према 16, то треба и ову меру схватити као даљи делимични отпис главнице.

Са нарочитим задовољством истичемо да је прошла година заиста донела дуго очекивану прилику да се ванредно повољним резултатом надокнаде раније жртве. Прошлогодишњи бруто-приход пословања Југословенског Лојда је готово три пута већи од оног из 1985 и више него два пута већи од оног из претходне године. Благодарећи овом изузетно повољном резултату, друштво је било у ста-