Narodno blagostanje — dodatak

Лодатан „Народном Благостању““

БРОЈ 29

БЕОГРАГ, 16, ЈУЛИ 1938. |

ГОДИНА Х

Садржај:

Trbovljansko ugljenokopno društvo, Trbovlje Električna centrala »Fala« a. d., Beograd „VHHOH” пивара д.д., Љубљана

TRBOVLJANSKO UGLJENOKOPNO DRUŠTVO, TRBOVLJE

Trbovljansko uglienokopno društvo nije samo daleko najveći proizvođač uglja u našoj zemlji, nego spada istovremeno među naša najveća industrijska preduzeća i najveća akcionarska društva. Sopstvena sredstva Trbovlianskog društva, zajedno sa čistim dobitkom, iznose oko 900 miliona dinara, a kretanje njegove proizvodnje u toku poslednjih godina pokazuje nam donia tablica. Da bi se mogao 0 ргаvilnije oceniti ogromni značai »Trbovlja« za našu privredu, navodimo i podatke o celokupnoi jugoslovenskoj proizvodnji uglja, ne računajući i lignit (svi podaci — u tonama):

Naša ukupna Proizvodnja »Trbovlia«

Godina proizvodnia uglja Џеај Cement Ктеб 1929 4,530.007 1,957.640 43.680 20.770 1920 4,175.190 1,414.890 39.260 15.530 1931 3,799.337 1,245.345 63.500 13.820 1932 3,448.678 1,010.000 50.530 5.260 1933 3,235.982 921.376 39.526 5.857 1934 3,378.869 1,010.264 33.590 11.252 1935 3,510.074 1,000.131 36.993 10.100 1936 3,521.075 977.420 58511 14.441 1937 3,969.877 1,165.980 67.380 20.625

Како Код »ТгтђоуЦа«, tako i u celoj zemlji proizvodnja uglja bila je najveća u 1929 godini. U toi godini na »Trbovlje« ie otpadalo 43,2/o naše celokupne proizvodnje uglja. U toku nekoliko sledećih godina, sve do kraja 1933, naglo opada i naša celokupna proizvodnja i proizvodnja »Trbovlja«. Međutim, ova poslednja je opadala mnogo bržim tempom, tako da je u 1933 Trbovlie učestvovalo u našoj ukupnoj proizvodnji зато за 28,5%•. To dolazi otuda što se sve više forsirala ргоizvodnja državnih rudnika, iako ugalj iz državnih rudnika teško može konkurisati onome Trbovljanskog društva, kako u pogledu kvaliteta tako i u pogledu racionalne eksploatacije. U toku 1934 dolazi opet do malog povećanja proizvodnje, ali se ono kod »Trbovlja« u 19935 i prvoj polovini 1936 godine ne nastavlja. Tek u drugoj polovini 1936 dolazi do povoljnog preokreta, u prvom redu zbog pojačane tražnje za industrijskim vrstama uglja. S obzirom na porast železničkog i rečnog saobraćaja, prošle godine bile su i državne porudžbine Veće. Iz gornjeg pregleda se vidi da je ukupna Droizvodпја uglja u državi u 1937 dostigla 87,5'% one iz 1999, dok proizvodnja »Trbovlja« jedva dostiže 59,5% od normalne.

Prošlogodišnje poboljšanje kod Trbovlja bilo je ipak znatno. U poređenju prema 1936 proizvodnja uglia je ovde porasla za skoro 20%, odnosno za 188.560 tona. Cene su pokazivale takođe tendenciju porasta. Zatim su u društvenim rudnicima došli do izražaja i napori' uprave za smanjenje

proizvodnih troškova. Pokazale su se kao uspešne i mere preduzete poslednjih godina u pogledu koncentracije otkopa, popunjavanja tehničke opreme i uvođenia naučne organizacije rada. Potrošnja cementa u zemlji ie takođe porasla. U vezi s tim povećala se je i proizvodnja cementne fabrike Trbovlia sa 58,511 tona u prethodnoj na 67.880 tona ч 1987 godini. U poređenju sa najinižom proizvodnjom u 1934, prošlogodišnia proizvodnja cemenia u Trbovlju bila je više nego dvostruka i premašila je čak i dosadašnju rekordnu iz 1931 godine. Društvo je sada pristupilo i znatnom povećanju svoje cementne fabrike. Izgrađeni su silosi za cement, a uskoro će biti postavljena i nova rotaciona peć. Proizvodnja kreča je dostigla rekordne cifre iz 1929 godine. Modernizacija krečana u Zagorju je omogućila ne samo povećanje njihovog kapaciteta nego i osetno smanjenje proizvodnih troškova. Pre prelaza na detalinu analizu bilansnih poziciia treba spomenuti da je društvo preuredilo i modernizovalo i električnu centralu u Trbovlju, tako da će ona moći da proizvodi celokupnu količinu energije potrebnu za pogon društvenih postrojenja. Za ко бе se upotrebljavati ugalj slabiieg kvaliteta.

Aktiva 1934 1935 1936 1937 , u hiladama dinara

Montanski posed 45.064 43.985 42.905 41.826 Zemljište i šume 5.476 5.476 5.477 5.446 Zgrade 16.863 16.489 16.041 15.594 Mašine 30.758 28.048 29.783 40.513 Uređaji rudnika 36.059 34.210 35.095 31.450 Dnevni kopovi 7.970 6.109 4.248 2.387 Industr. preduzeća 18.559 12.034 10.874 14.283 Investiciie ukupno 155.750 146.350 144.423 151.500 Nameštaj 12 10 8 5 Zalihe 18.330 18.188 17.182 17.940 Efekti 2.999 2.310 2.367 9.275 Dužnici 161.272 167.792 170.314 167.994 Kursna razl. obv. 1.919 1.786 1.669 1.538 Blagajna 4.614 3.733 2.645 2.490

Pasiva Glavnica 200.000 200.000 200.000 200.000 Rezerve 79.10 77.009 77.355 78.018 Obligacije 4.433 4.230 4.018 3.798 Poverioci 45.650 38.806 35.590 33.757 Neispl. dividenda 1.885 2:582 2.418 2.558 Razna pasiva 3.133 3.355 3.459 3.657 Čista dobit 10.109 14.288 15.761 21.879 Zbir bilansa 344.200 340.170 338.602 343.667