Narodno blagostanje
Ноштарина плаћена у готову. ·
__ГОДИНА.__ | БЕОГРАД, 20. АП Уредник: Д.р ВЕЛИМИР БАЈКИЋ
Не може здрава
У вароши Х наше лепе домовине, сазвао је нови председник општине нови општински одбор у прву свечану седницу. Смена је имала за циљ да уклони партизане и доведе људе, који су далеко од партиске политике. У земљи, у којој је партизанлук био маси света главно или бар узгредно занимање, задатак је био неизводљив. Неутралаца је било, али једни су одбили ту почаст из разлога, који су се тешко могли оборити, а други су били недорасли за позив. Морало се дакле прибећи комбинацији од мање затуцаних партизана и неутралаца. Наравно, да се међу одборнике провукао и по који затровани политичар.
Свечано расположење владало је међу присутним часницима. Акт од 6 јануара изазвао је код сваког од њих читаву поворку мисли. Сваки је желео да сагледа будућност, да би могав да подеси и своје држање. Такав је просечан човек свуда!
Тачно у 5 часова отвора нови председник седницу и предлаже да се пошаље телгграм Њ. В. Краљу. Усваја се уз бурно одушевљење.
Затим предлаже, да се ода признање председнику владе г. генералу Живковићу. Громки узвик „живео“, прихватили су сви једногласно.
— Сада да пређемо на дневни ред почиње председник. У томе се чу једно громко:;
РИЛА 1929. ГОДИНЕ ||
4
БРОЈ 11, Власник: АЦА ПАВЛОВИЋ, адвокат
(ЗА НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ А. Д)
овца са шугавом
„Молим за реч!“ И пре него што је председник дошао себи, један одборник из позадине поче да говори:
— Господо и грађани! Они, који су око мене приметили су, да сам ћутао, кад сте ви подравили г. председника владе са „живео“. Мој сусед ме је гурнуо лактом и довикнуо: „Кад ћеш ти бити задовољан са владом2“
Да му одговорим на питање! Нико није овом владом задовољнији од мене. Ништа ми у животу није било теже, него ћутање, када сте ви сви викали „живео“. Али сам тако моpao да урадим. Међу нама има овде свакојаких. Има их, за које у овој земљи нико не ваља, сем њихових партиских идола. Нема ни силе, ни пара, које би их нагнале да ублаже ту своју партиску затуцаност. Међу нама има и такових, који су за ово десет година ишчепили вилице дерући се „живео“ сваком, ко има власт и Пашићу и Љ. Јовановићу и Давидовиђу и Радићу.
Први нису напустили своје идоле, а други су спремни да вичу „живео“ сваком ономе, који дође.
Никад нисам ишао у корак ни са једним ни са другим, па ни данас. И зато ми дозволите, да сепаратно узвикнем:
Живео Петар Живковић!