Narodno blagostanje

11 маја 1929. |

последњем месту је била Љубљана, а сада је Сплит. Међутим разлика између најскупљег и најефтинијег града, која је износила у марту 1928 г. само 5.640), сада је равна 10.18%/. Ово је настало стога, што живот није поскупио у равној мери и то (март 1929 према марту 1928 г.):

у Београду — за 10.087

у Загребу — за 8.01% у Љубљани — за 7.219 просечно 7.32% у Сарајеву — за 6.470 у Сплиту — за 4.70%

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 215

Међутим, ова појава — и ако значајна — ипак има само локални интерес. Много је важнији факат, да је општи ниво цена за 7.329/; скупљи од прошле године.

Да би се могли утврдити узроци ове појаве потребно је проучити кретање цена за већи временски размак а нарочито у вези са кретањем индекса за цене на велико, Верујемо, ипак, да се ови узроци налазе на страни робе (а не новца) те да

имају — шта више — чак и сезонски карактер. А то би се могло испољити већ у року од неколико најближих месеци. Ал. В.

АНАЛИЗА

Кредитни Завод за Трговину и Индустрију, Љубљана

Кредитни Завод за Трговину и Индустрију формално постоји тек од године 1920, кад је стара љубљанска филијала бечког Стеднапзтана #иг Напде! ипа бемегђе претворена у посебно акционарско друштво, и тако наводно национализирана. Ну велику већину акција ново основаног завода преузео је сам Стеднапзја , тако да се је у ствари мало што изменило.

Кредитни Завод игра једну знатну улогу у нашем новчарству. У првом реду у самој Словенији, где он поред Љубљанске Кредитне Банке, Задружне Господарске Банке, и филијала загребачких банака, има у рукама знатан банковни посао. А и ван Словеније осећа се улога и значење Кредитног Завода. По укупном износу своје билансе, Кредитни Завод надмашује све наше новчане заводе, осим пар загребачких.

Структура билансе Кредитног Завода нешто је нарочито. Док он по средствима које ставља на располагање нашој привреди долази у први ред наших новчаних завода, по својим властитим средствима, Кредитни Завод имао би се убрајати међу наше мање новчане заводе. Јер, иако билансира са скоро пола милијарде динара, дионичка главница изнаша само 12.5 милијона динара. Према томе, овдје је и омер између туђих и властитих средстава ванредно напет, и стоји као 1:19, што није случај ни код једног другог новчаног завода.

Кредитни Завод је један од ређих већих новчаних завода, који је централистички вођен: нема наиме ни једне филијале, и читаво пословање концентрирано је на неке веће објекте, па ради тога није му ни потребно подржавати филијале. Са друге стране, не иде за скупљањем уложака, па може сам посао концентрирати на једном месту.

За последње три године биланса износи (у хиљадама):

Актива концем 1926. 1927. 1928.

Благајна 27.099 27.087 | 22.290 Потраживања код банака 164.142 220.742 190.464 Менице 42.999 57.985 67.967 Ефекти 4.387 4.224 6.058 Дужници 179.755 137.170 167.913 Конзорцијални, послови 13.252 13.341 13.802 Некретнине 1.248 1.220 1.193 Пасива

Главница 12.500 12.500 12.500 Резерва 9193 11.149 12.501 Улошци 40.756 54.819 59.528 Кредитори 366.326 379.595 381.523 Добитак (са преносом) 3.426 3.396 3.378 Укупни износ билансе 432.886 461.773 469.691

Већ на први поглед упада у очи велико потраживање код банака. Године 1927, равно половина пласираних износа отпада на потраживање код банака, што је сигурно редак случај. Код других завода потраживања код других банака држе се у скромним границама, будући да је познато, да се за такова потраживања добија минимални каматњак.

Код Кредитног Завода кредитори играју велику улогу. Они се у мањој мери састоје из потраживања нашег пословног

БИЛАНСА

света, у главном из иноземних кредита. Примјерице финансирање Аграрне и Индустријалне Банке у Београду провађао је Сгеditanstalt Be нзравно, него преко Кредитног Завода у Љубљани. Тако Кредитни Завод има потраживања према Агилбанки са неколико десетина милијона динара. Слично је и код неких других новчаних завода, који у Кредитном Заводу имају своје финансијално залеђе. Чак и код загребачких банака зна Кредитни завод имати потраживање од по неколико милијона динара. У неку руку Кредитни Завод игра улогу агента за финансијера једног дела нашег новчарства. У сваком случају он нашој привреди више средстава ставља на располагање посредовањем наших банака, него непосредно. А оно што даје из-

· равно, концентрира се у главноме на један ограничени број

индустријалних подузећа, која припадају његовом концерну. Менице у последње време играју све већу улогу тако да су од 1927 порасле за 250/D, иако је укупни износ билансе порасао само за 109/). Напротив ефекти не престављају знатне износе. Код многих подузећа која спадају у концерн Кредитног Завода, ангажиран је изравно и Стеднапзјанћ, и ради тога није потребно да Кредитни Завод сам поседује веће пакете дионица.

Улошци у години 1928 нису показали онај пораст као и године 1927. Но то је и наравно, обзиром на привредне и политичке прилике које смо имали прошле године. Кредитори, како већ нагласисмо, претежно су иноземни кредити. Ради тога би и било скроз погрешно, кад би нетко те износе хтео убрајати као суме које припадају нашој привреди. Баш у овом случају било би ванредно интересантно, кад би ова позиција билансе била подељена на две рубрике: на туземне и иноземне кредиторе.

Што се тиче ликвидитета, он је прима. Улошцима од непуних 60 милијона динара стоје насупрот благајна са 22 милијона и потраживања код банака за 190 милијона, скупа 212 милијона. Ну питање је, да ли се код нас потраживања код банака даду увек убрајати међу износе, који се даду од: мах реализирати, Поготову кад се ради о износима, који представљају стални кредит и која су према томе гласирана у тешко реализиране операције. Ну будући је један знатан износ пласиран краткорочно код других великих банака, и будући да постоји одлична веза са иноземством, ликвидитет је Кредитног Завода далеко већи него код ма којег другог нашег завода. Поготову што ту нема филијала, које би требало алиментирати са готовином.

Рачун губитка и добитка изгледао је (у хиљадама динара)

1926. 1927. 1928. Плате 1.928 1.902 2.090 Трошкови адм. 2.812 2.463 2.594 Порези 1.898 1.593 1.231 Камате и провизије 8.607 8.147 8.073 Ефекти и девизе 1.143 836 857 Дивиденда 10"/, 10%, 10%/,

Чисти добитак износи сваке године исти износ, тако да се је могло приступити стабилизацији дивиденде на 109/. Плате су нешто мало веће, а административни трошкови мањи, На