Narodno blagostanje

Страна 328.

ЕФЕКТНО И ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Стање Народне Банке на дан 15. Јунг 1929. год.

Стање Народне Банке на дан 15. јуна показује знатну промену према (оном 'од 8. јуна. Девивни сток и даље опада; у прошлој недељи је смањен за 84,6 милиона динара те износи 312.24 милиона. То не треба да нас чуди пошто је према извештајима загребачке и београдске берзе потражња за девизама врло јака и упркос јачој појави приватне робе, интервенције Народне Банке морале су бити појачане. Ми сматрамо да је потпуно оправдано гледиште нашег зарребачког берзанског сарадника, по коме је ова тражња девиза резултат делимичног бегства ад динара, које је дошло овога пута не из политичких разлога. већ чисто из страха да динар не попусти.

При томе се заборавља, да ћемо у јулу месецу пјриMHTIH другу траншу шведског зајма од 7 милијона долара, да је вероватно отворен цео револвинг кредит и да метално покриће Народне Банке износи преко милијарду динара, а његова је искључива намена да служи обезбеђењу динара. Материална могућност за одржање динара је ту. Реална је; У добру вољу одговорних органа не соме се сумњати.

Оптицај показује смањење за првих 136 милиона динара. Оно је дакле веће за 52 милиона но што је повучено новчаница из оптицаја продајом девиза. 25 милиона |долази услед смањења есконта а 35 милиона пак долази услед повећања обавеза по жиро и разним рачунима. Прилив по тим рачунима (који дејствују смањујујћи на оптицај) изнаси 60 милиона, али пошто је државно потраживање по разним рачунима смањено за 34 милиона то је оптицај смањен само за (разлику; тако долазимо до укупног смањења оптицаја од 136 милиона динара.

Смањење државног потраживања по разним рачунима за 34 милиона значи да је укупно потраживање сомањејно, јер је по рачунима „разне обавезе“ у истом раздобљу порасло дуговање банчино за 46 милиона, а тој су искључико државне паре. Треба нарочито истаћи пораст депозита по жиро рачунима који износе 15 милиона динара. Он иде паралелно са порастом депозита на чековним рачунима Поштанске Штедионице, који од краја априла до краја маја износе 160 милкона динара. Кад се има у виду, да се на овим рачунима појављују искључиво касене готовине, онда се у том порасту деповита код Народне Банке и Поштанске Штедионице не сме гледати повећање ликвидитета нашег новчаног тржишта, јер се оно не би могло ничим да објасни, сем ако би то био почетак мобилизације за жетву. По нашем мишљењу та је појава у вези са уписом акција Привилеговане Апрарне Банке. Ти су фондови намењени Аграрној Банци а они ће дуже време остати у оној банци, која буде прикупила сву уплаћену главницу Атрарне Банке. Ти су деповити везани за одређен циљ.

Рента Ратне Штете

У чланцима нашег уредника о 2'љ% ратне штете казано је, да је положај тога папира на берзи у знаку крајње илпетости и да би један одлучан хосиста са мало средстава могао чуда да 'направи! То се догодило у току ове недеље. Као хосисте појавиле су се јавне кредитне установе, које су и највећи имаоци ратне штете и највећи ломбардни повериоци. Са мање од десет милиона динара подигле су оне курс 2:»% ратне штете за 16 поена. И што је најглавније, ни при курсу од 406.50 није повећана понуда робе. Тиме се покавало тачним и тврђење нашег уредника, да су бесисте без робе, ma је гро флуктуирајуће робе затворен од стране хосиста. Шта више, највећи део купљене промпт робе припадао је хосистима, који су је продали, али истовремено купили терминске робе. -

То значи да хосисте нису искористиле побољшањ

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ -

HM ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА

Број 20

курса ради ликвидације. Они очекују даље скакање. Међутим оно је мање вероватно сада но пре последње интервен-

"ције. Службена интервенција може имати за циљ једино

стабилизацију. Ми смо имали једну службену интервенцију, у циљу хосе и желимо, да се она што пре заборави. Чак је велико питање, о коме ћемо доцније писати, да ли је требало дићи курс на 407, да није боље било да је интервенција одмах пошла у правцу стабилизације. Ако би интервенција продужила, онда. је лако мопућно, да курс пође горе без обзира на цену, коцу плаћа интервенција. По себи се разуме, да би тај скок био чиста последица интервенције, која помаже, да се разреди још више роба на тржишту. Даља хоса могла би имати смисао, да постигне што (ПОВОЉнију ликвидацију хосистима.

Све је ово у вези са питањем реалног курса Рајвне Штете без оријентације у томе правцу интервенција може да изазове само нове флуктуације. За интервенцију не сме бити меродавно, (по коме курсу има она, конвенције за куповање робе — она има новац без камате, па јој сваки курс конвенира.

Равложна стабилизациона интервенција мора да полави ол тржишта капитала. .

Из тих је разлога наш уредник био против интервенције. Али сад, кад је дошла, треба. гледати да се не направи БОРО зло. _

Zagrebačka berza

Upis altcija Agrarne Banke. Na konferenciji izaslanika pojedinih novčanih organizacija koja se je držala dne 16. O. тој. u Zagrebu, zaključeno je da se 50 milijona, dinana akcija Agrarne Banke, upišu novčani zavodi ma bazi od 22% njihove akoijske glavnice i rezervnog fonda. Jugoslovenska Udružena Banka, naš najveći novčani zavod što se tiče vlastitih sredstava, upisuje 5. milijona, dinara; Prva Hrvatska, Štedionica koja po svojoj glavmici i svojim reservama пе bi trebala, upisati preko 3 milijona, dinara, odlučila je da upiše 5 milijona. Do sada su zagrebački novčani zavodi upisali 18 milijona, a sigurno će prekoračiti iznos od 20 milijona dimama. Prema tome zagrebački novčani zavodi upisali bi akcija Aomnarne banke više nego što bi imali upisati prema svojim vlastitim sredstvima. Nu da, su za mjerilo upisa uzeta sva sredstva pojedinog zavoda dakle i ulošci, zagrebački zavodi morali bi upisati još više. Jer oko polovine uložaka svih naših novčanih zavoda koncentrirano je kod zagrebačkih zavoda.

Na samom novčanom tržištu situacija je nešto povoljnija. Inkaso je i dalje bolji. Obzirom na povoljne izglede za žetvu, Drivredni svijet gleda sa optimizmom па, razvitak privredne situacije. Zapadni krajevi nastupaju kao uvoznici pšenice iz istočnih krajeva naše zemlje, pak im sniženje cijene Žitanica može samo konvenirati. Cijena, stoke i dalje je povoljna, mogućnost prodaje normalna, je, prema tome zapadni krajevi države nalaze se i U agrarnom pogledu u povoljnoj situaciji. A kako se industrija sve io više i više razvija lo općenite prilike zapadnih krajeva 7аdovoljavaju. One su u svakom pogledu mnogo povoljnije nego na istoku i Jugu.

Devizno tržište pokazuje nešto veći bilo uobičajeno u poslijednje vrijeme. Pnivatne robe ima, više neсо ranije. Nu kako je potražnja znatna, Narodna Banka mora. intervenirati sa većim iznosima. Dok je pred mjeseć dana dnevno intervenirala sa 2—%8 majviše 4 milijona dinama, danas intervencija ijnosi i po 6—7 milijona. Tnteresantno je za razvitak naših prilika da je primjerice promet zagrebačke burze za prvih 5 mjeseci ove godine skoro jednak prometu devizama prvih 5 mjeseci prošle godine. Međutim intervencija Narodne Banke bila je ove godine za skoro 40% jača nego prošle godine. Kako je irgovinski bilans ove godine mnogo povoljniji nego Za 2510 VIijeme prošle godine, to Se jača intervencija Nanodne Banke ima pnipisati dobrim djelom tendenciji tesauriranja, stnanih platežnih

promet nego Šlo je

| Sredstava. Doduše jaki uvoz u jesenskim mjesecima prošle godi-