Narodno blagostanje
Страна 454
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
__ Број 28
кругу послова (чл. 11), о потреби одобрења правилника (чл. 12), о броју и постављењу чланова управног одбора и државном надзору (све ово у чл. 72). Тим закон о „Паби“ знатно одступа од система октроисања. По последњем акционари немају права уопште да мењају статуте, док је код Пабе држава задржала за себе само извесне атрибуције у погледу измене статута, а све остало предала у надлежност збору акционара. Ради прецизирања правног положаја „Пабе“ и ради бољег разумевања истог узећемо неколико примера: Поштанску Штедионицу, Државну Хипотекарну Банку, и Класну Лутрију с једне стране и Народну Банку с друге. Прве три су чисто државне установе. То су државна надлештва као што су то пореска оделења, царинарнице, и Т. д.. Истина у управи неких од тих установа налази се нечиновнички елеменат (у Државној Хипотекарној Банци и Класној Лутрији). То увођење нечиновничког елемента претставља акт комерцијализације и аутономизирање, али то не мења ни у колико правни карактер тих установа, — с обзиром нато да је учешће нечиновничког елемента такођер потпуно озваничено.
Насупрот томе стоји Народна Банка. Она је
акцибнарско друштво, субјект приватног права, као фабрика Шподијума и Туткалау Земуну и фабрика Вештачког Ђубрета у Суботици. Али док обична акционарска друштва постају на основу закона о акционарским друштвима, дотле о Народној Банци постоји нарочити закон. Ми смо рекли у почетку да без закона нема субјекта јавнога права, да су Поштанска Штедионица, Држ. Xi (отекарна Банка и Класна Лутрија субјекти ога права на основу специјалних закона. Дали се из тога да извести да је и Народна Банка субјект јавног права односно јавноправна установа» је. — Поред закона о Народној Банци постоје и статути, који постају на исти начин као и код обичног акц. друштва. Закон о Народној Банци не мења њезин правни карактер. Он само говори о извесним њеним правима и дужностима.
„__ Чињеница да за Народну Банку постоји засебан закон и засебни статути, а за „Пабу“ стагути се налазе у оквиру самога закона, чине на
први поглед утисак, да је последња другог прав-_
ног карактера но прва. Ако пак загледамо у закон о Народној Банци, видећемо, да се и тамо налази низ одредаба, које су чисто статутарне природе (0 фирми, главници, седишту, делокругу, управи И т. д.). Те је одредбе морала примити Народна Банка и унети у своје статуте, и оне се не могу изменити другојаче но путем закона. Кад се даље има у виду да закон о „Паби“ даје последњој право да мења своје статуте највећим делом, онда излази да практично између правног положаја обеју установа нема никакве разлике. Обе су акционарска друштва, снабдевене извесним привилегијама, а у накнаду зато оптерећене разним дужностима. |
Али правно ипак постоји разлика између
Вапаше Ottomane, Banque de Paris etdes
Оснивачи : Рауз-Ваз, Socićtće Нпапсете Ф4'Опет.
министарства.
КАПИТАЛ: Франака 20,000.000: —
Обавља све банкарске послове
Народне Банке и Пабе. Прва је заснована на принципу, да је Народна Банка резултат уговора између државе и акционарског друштва „Народна Банка“. Ступајући у уговорни однос са државом Народна Банка подешава своје статуте према захтевима последње. Имамо код Народне Банке дакле с једне стране државу и закон, с друге стране акционарско друштво и статуте. Акционарско друштво прима закон, а држава прима статуте (одобравајући их). Ни закон ни статути не могу се изменити без споразума између сауговорача. Код „Пабе“ изгледа да није тако. Овде је држава израдила и закон и статуте. Она је основала акционарско друштво и позвала појединце да приступе ортаклуку. Држава представља дакле
ги само друштво, а не оснивачи. Акционари су ор-
таци, али акционарска радња није у њиховој моћи. Изгледа дакле да не постоји уговорени однос између државе и „Пабе", већ да је то једно исто. Тако је било до 15. августа 1929., а од тада се појављује акционарско друштво, одвојено од државе. Суверен орган постаје збор акционара. Из тога би се дало извести, да је од 15 августа настао између државе и „Пабе“ однос истоветан ономе између државе и Народне Банке. Тако мора да буде, иначе би правни положај „Пабе" био потпуно немогућан. Збор акционара је суверен господар „Пабе“, а за измене одредаба из члана 1, 11 и 12 ит. д. потребан је споразум између државе и ње. Истина, у закону се каже да је измена тих одредаба могућа
· само путем закона, али то не значи да их држава · може да мења једнострано. Тај би однос био апсур| дан, јер би по томе банка имала два суверена орга| Ha потпуно независна једног од другог,
са подељеним надлежностима. Не може се замислити ста-
' ње да устав, органски закон једне скупине, подле-
жи двема међусобно независним вољама за поје-
дине прописе. Да је држава хтела да резервише се-
би искључиво право измене статута, она би изоставила члан 31 тачку 5, којим се то право даје акционарима. | Кад се загледа у одредбе, чије измене могу бити изведене само путем закона, види се, да је држава хтела тиме да спречи да збор акционара не мења једнострано оне битне одредбе у статуту, због којих је држава даровала друштву многобројне привилегије и повластице. То је био једини циљ резерватима у погледу измене статута.
Истина из закона о банци се не види, да постоји уговорни однос између државе и ње, из чега би се дало извести, да би држава могла мењати односне одредбе једнострано без припита збора акционара. Али како је држава прво публиковала закон и на тој основици позвала појединце да упишу акције, т. |. да постану ортацима, то је држава тиме ушла у уговорени однос са сваким акционаром посебице. Следствено она не би могла да мења ни закон ни статут без сагласности са свима акционарима. Како пак акционарско право статуира фикцију, да је збор акционара представник скупине свију акционара заједно, то излази да др-
nc
БЕОГРАД. солун.
Централна Дирекција:
Седиште: ПАРИЗ, Скопље, Битољ, Ниш,
Филиале: Лондон, = 1