Narodno blagostanje

а“ арјумте

A е. | re: lipa orrd o ei i ira VG a SIR LC

да регулисање положаја јавних агронома

— Неколике мисли пред доношење закона с унапређењу пољопривреде —

Ваншколски начин ширења стручних знања преко државних и самоуправних агронома у свима гранама пољске привреде и задругарства, представља једно веома важно средство за подизање пољопривреде и општег културног нивоа земљорадничког сталежа.

(Огледима, демонстрацијама, поучним предавањима и томе слично у току одређеног времена могу се постићи велики успеси; много више него преко стручних књига, јер ове могу корисно послужити веома малом броју земљорадника. Можемо се позвати на: Данску, Немачку, Белгију, Америку и др. напредне државе, код којих се види, колике су успехе постегли агрономи ваншколским начином ширења пољопривредног знања у народу. Али су све ове државе за развој пољопривреде и спровођења пољопривредне службе у народу располагали са потребним кадром стручњака са највишом пољопривредном спремом, којису били спремни, да живом речју, демонстрацијама, поучним предавањима и популарном литературом пренесу научне тековине из пољопривреде међу најшире масе на селу.

Наравно, да су њихови агрономи имали довољно средстава за успешан рад у народу. Поред тога агрономи су се користили подацима својих регионалних пољопривредних станица, те су могли са сигурношћу на успех, препоручити земљорадницима свога рејона разне начине обраде и ђубрења земљишта, као и увођење бољих сората културних биљака и оплемењене стоке.

Готово, све новине из пољопривреде, пошто су претходно биле испитане под дотичним климатским и земљишним приликама, које су биле препоручене земљорадницима од стране агронома, имале су успеха, и зато се њихова пољопривреда налази данас на високом степену. Додуше држава је сваком згодном приликом, обилато потпомагала агрономски рад у народу: стављала им на расположење потребна средства, оснивала научне институте и према приликама доносила је све модерније законе о агрономској служби у народу. Не треба заборавити да ни једна од поменутих држава приликом доношења новог закона и оснивања ма којег научног пољопривредног института није полазила од озго, нити је наметала своју вољу без претходног саветовања и сагласности свих стручних агронома, нарочито оних, који су дуже времена радили на терену.

И наша је држава водила бригу о унапређењу своје пољске привреде. Већ 1898 год. у бившој Краљевини Србији био је донешен закон о државним економима у циљу побољшања пољопривредне производње преко основаних пољопривредних станица и воћних и разних расадника, државних економа и њихових помоћника. Седиште економа по овом закону било је одређено у среском месту односно окружном, а економи су били референти среских односно окружних начелника. После уједињења, а по доношењу закона о централној и општој управи, окружни економи су укинути, а ме сто њих предвиђени су били обласни пољопривредни референти као референти великих жупана. Срески економи према овом закону постали су референти среских поглавара. Овај закон постао је

важећи и за целу Краљевину све до 1927 године, када су финансијским законом прешли под обласну самоуправу. Држава је према овом финансијском закону задржала као контролне органе над облашћу, само по једног државног обласног пољопривредног референта. Према овоме закону целокупна брига о унапређењу пољопривреде у народу прешла је на самоуправе. За све чиновнике агрономске службе у народу према свим овим законима, могла су се постављати лица са квалификацијама од најниже па до највише пољопривредне спреме.

Приликом доношења новог закона о агрономској служби у народу треба водити рачуна, да се чиновништво ове важне националне привреде потпуно издвоји и ослободи од партијског утицаја и у њу уведе чиновнике са квалификацијама, које пружају гаранцију за постизање жељених резултата. При изради новог закона о пољопривредној служби у народу треба водити рачуна, да се сама служба прилагоди природно привредним приликама у држави. Зато, кади у осталим државама треба нашу земљу поделити на типичне пољопривредне рејоне и подрејоне; на тај начин у нашој држави према досадашњим подацима било би око 10 рејона. Као центре ових рејона треба узети места која у погледу земљишних и климатских при-, лика оличавају дотични рејон. При одређивању опсега појединих рејона водило би се рачуна о материјалном благостању, културном нивоу и обичајима становништва дотично рејона. Треба узети у обзир све оне чињенице, с којима мора рачунати сваки јавни агроном. Овако изабрана места за седиште државних и самоуправних пољопривредних органа у многом би олакшало рад јавних агронома. Не треба заборавити, да се сада већ постојеће пољопривредне станице налазе у типичним рејонима и требало би можда у само 3 (три) рејона подићи нове станице; то би значило, да у месту седишта, државних самоуправних агронома био би институт, који би се бавио свима проблемима пољске привреде у дотичном рејону, тако би дотични агроном могао са сигурношћу на успех препоручити земљорадницима све новине из пољопривреде. Овај начин контакта са пољопривредним станицама утицао би код земљорадника на подизање агрономског ауторитета. За сада и будуће овим начином организације пољопривредне струке онемогућио би се утицај политичких странака у персоналним питањима. -

За спровођење једног одређеног програма по унапређењу разних пољопривредних грана потребна су обилна средства и њих треба да пружи држава и области. Расподелу кредита и његов утрошак треба саобразити самом раду а не многим формалностима закона о државном рачуноводству; средства за путне трошкове агронома треба регулисати тако, да не буде никаквих тешкоћа око извршења разних економских задатака.

Нема сумње, да, ако се све ове чињенице узму у обзир при доношењу новог закона о пољопривредној струци, можемо очекивати да ће наша пољопривреда поћи јачим и бољим корацима и заузети место које јој припада по повољним климатским и земљишним приликама.