Narodno blagostanje

"31 августа 1999.

Dr. Вобег! Мјећај5 rofesor univerziteta, Rim p

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страпа 485

ŠTA JE TO FAŠIZAM?

(Drugi članak)

Fašistički Fašistička doktrina,

radnički zakon izložena u prvom članku, i

Isto su tako stroge odredbe o obaveznosti kolek-

našla je najjači izraz u zakonu o korporacijama, koji · tivnih ugovora i o obligatnoj intervenciji u slučaju suima za cili tako zvano discipliniranje odnosa između ~

rada i kapitala. Da izložimo sada najvažnije odredbe toga zakona. Važni su već sami uslovi za zakonsko priznanje ог-

ganizacija radnika i poslodavaca. Po 8 1. te su moguć- |

nosti: a) kod organizacija poslodavaca, ako oni, koji su se njima dobrovoljno priključili na teritoriji organizacije, zaposljavaju najmanje jednu desetinu radnika dotične grane; a kod radničkih organizacija, ако raanici, koji su se njima dobrovoljno priključili, predstavljaju najmanje jednu desetinu svih radnika dotične grane. Ove odredbe počivaju potpuno na elitnom principu, koji naravno kod demokrata izaziva užas. Po elitnom principu je manjina predstavnica mase. Navedenom paragrafu priključuje se sada drugi, nacionalni elemenat, koji dominira ostalim odredbama zakona, a po kome organizacije, pored zaštite privrednih i moralnih interesa svojih članova, treba da imaju za cili i njihovo blagostanje i obrazovanje, kao i nacionalno i moralno vaspitanje. Uslov za to jeste, da su vođe u stanju da pruže državi: 1]. stvarnu kvalifikaciju, 2. moralnu besprikornost i 3. nacionalnu pouzdanost. ] tako se ustanovliava državno pravo izbora i odobrenja pu-

tem kraljevskih ukaza u svakom pojedinom slučaju, ·

a na predlog ministra odnosnoz resora. U stvari zakon propisuje, da se samo jednoj poslodavačkoj ili radničkoj organizaciji može priznati legalnost. S 5 pridaje priznatim organizacijama svojstvo pravnoga lica i pravo da zastupaju celokupnost svih poslodavaca, radnika, umetnika i pripadnika slobodnih profesija, bez razlike da li su oni njima pristupili kao članovi ili ne. Zakonski priznati sindikati imaju pravo, da od svih poslodavaca, radnika, umetnika i pripadnika slobodnih profesi|a, koje oni zastupaju, iako ovi ne pripadaju savezu, naplaćuju članarinu, koja za poslodavce ne sme biti veća od 5 lira za svakog харочјепог гадnika, a za radnike ne viša od jedne nadnice, odnosno 30 lira godišnje. Ovi prinudni ulozi uteruju se od poslodavaca i od slobodnih profesija onako, kako se naplaćuju opštinski porezi. Ulozi radnika zadržavaće se od nadnice. U poslovima organizacije i u izborima za njezine biroe učestvuju samo članovi.

Naročito je dalekosežan S 6, prema kome se ne mogu priznati organizacije, koje su bilo kakvom vezom disciplinske zavisnosti vezane sa drugim udruženjima međunarodnog karaktera. Izuzima se slučaj, da za to dobiju od vlade naročito ovlašćenje. U tome se sastoji najvažniji propis, koji je izdat u svrhu nacionaliziranja ovih organizacija. Zakon ipak ne poriče pravo na opstanak organizacijama radnika, odnosno poslodavaca, koje nisu dobile priznanje od države. One mopu postojati i dalje, ako se prema državi ne ponašaju izrazito neprijateljski. S 11, koji istina ne tanzira radnički odnos, ukida koaliciono pravo organizacijama državnih, oblasnih, opštinskih nameštenika i onih kod |{avnih dobrotvornih ustanova. Pod kaznom momentanoz otpuštanja iz službe zabranjeno |e stvaranje organizacija oficira, podoficira, vojnika vojske, mornarice i vazduhoplovstva, pripadnika sudskog staleža i činovnika Ministarstva Unutrašnjih Dela, Spolinih Poslova, Pravde i Kolonija, kao i profesora i studenata.

koba između kapitala i rada. Prema S 13 dolaze svi sporovi o kolektivnom radnom odnosu, koji se tiču izvođenja postojećih ugovora, ili zahteva novih radnih

· uslova, pred apelacione sudove, kojima se pridaju fun-

kcije radničkih sudova. Tako sada podležu svi konflikti između kapitala i rada ovim specijalnim sudovima, koji moraju biti obrazovani od trojice. profesionalnih sudija, dvojice porotnika i dvojice erađana, izabranih sa službene liste stručnjaka u radničkim pitanjima. Prema kojem kriteriju imaju da uslede presude? Odgovor na to daje S 16: po kome radnički sud ima da sudi o primeni, tumačerniju i izvođenju postojećih ugovora po zakonu, a o formuliranju novih radničkih uslova prema pravu i pravičnosti. Pod pravičnošću se razume podjednako obziranje na interese poslodavaca i radnika, a pored toga i pre svega moraju se

„imati pred očima viši interesi proizvodnje. Ove odred-

be nesumnjivo su politički i privredno od jednakog značenja i one su svakako u stanju bar u mirnim угеmenima, da urede ceo privredni život i da ga stave na gladak put. Uslov za to je naravno postojanje izvrsnoz sudstva. Pređašnje pretežno formalno - јипаско оbrazovanje sudija mora biti dopunjeno jednim kroz intenzivnim filozofsko-sociološkim, a pre svega načionalno - ekonomskim obrazovanjem, a dalje moraju da se nađu putevi i sredstva da se neutralizira izvesno predubeđenje, koje se stvara putem ličnih odnosa prema određenim krugovima, kojima pripadaju sudije već od svog rođenja. I ioš iedna opasnost mora da se obiđe, koja se sastoji u tome, da bi obziranje na više interese proizvodnje, koje je po sebi svakako opravdano, moglo da dovede u iskušenje izvesne državne organe, da u cilju održavanja visokog profita za poslodavce i visokih nadnica za radnike, ne svale na državu teret u vidu carina, ili koe drugog sredstva finansiske prirode.

Korelat obveznosti ugovora i radničkih sudova leži u zabrani štrajka i isključenja radništva iz posla i u energičnom kažnjavanju istih putem kazna u novcu i lišenja slobode (Šš18). |

Zakon propisuje kazne zatvora od jednov meseca do godinu dana i od 10.000 do 100.000 lira za one poslodavce, koji bi obustavili posao, da bi time primo- · rali radnike na promenu kolektivnog ugovora na njihovu štetu. Radnici i nameštenici sa svoje strane, koji poste ргећодпог dogovora u broju od tri ili više Ostave rad, ili nastave posao na takav način, da istome smetaju kontinuitet i pravilnost, kazniće se zatvorom od jednoz do tri meseca. Vođe pak kazniće se zatvorom ne ispod jedne godine ili preko dve godine i kaznom u novcu od 2000 do 5000 lira.

Time smo spomenuli glavne odredbe, koje su dovele do jednov široko razgranatog novog organizma i do stvaranja jednog novog tako zvanog Ministarstva za Korporacije, čija uprava je potčinjena neumornoj radnoi snazi moćnog Musolinija.

Objava ovog zakona, koji smo skicirali, izazvala je sa jedne strane isto toliko odobravanja i oduševljenja, koliko i napadaja i kritike sa druge strane. Bilo je prirodno, da su slobodni i hrišćanski sindikati, čiju je životnu sposobnost presekao novi zakon, reči-