Narodno blagostanje
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 525
14. септембар 1929.
напусти своју земљу, спасио је део тог имања. Друго му запленише Французи. Али највећи део хартија од вредности а и готовог новца спасио је Будерус, ревносни финансиски
· управник. Овај новац примио је Рочилд на чување, и он је тим огромним износима управљао (тајно, јер иначе би Французи их запленили), Све док није Наполеон изгубио власт. Колики су ти износи били никад се тачно није сазнало. Рочилд је остао веран свом господару, и кад се он након 12 година вратио, вратио му је Рочилд све оне износе __ без камата — које је имао на чувању. Ово је за Рочилда била једна веома интересантна епока.
Натан Рочилд се у Енглеској врло добро пласирао. За време Наполеонове континенталне блокаде он је криумчарио у Европу забрањену робу и спекулирао имањем свог кнеза по властитој и делимично и по наредби самог кнеза. Натан је био ванредно способан трговац. Кад се Велингтон борио у Шпанији против Француза, недостајало му готовог новца, пошто су у оно доба комуникације биле веома лоше; а због тог помањкања сви су војнички успеси Енглеза били у питању. Натан је дошао на генијалну идеју, да финансира путем својих француских веза енглеску акцију; куповао је са туђим новцем суво злато, слао га у Француској и од туда преко својих посредника у Шпанију, у руке Енглеза. Прво за свој рачун, а кад су Енглези схватили користи оваквих трансакција, они су му сами ставили потребне износе на расположење. Упркос континенталне блокаде увоз злата у Француску није био забрањен и тако је Рочилд снабдевао енглеску војску против Француза, кроз Француску. Зарада је била огромна; и да би стечене везе са енглеском владом и министарством финансија остале трајне, Натан се је натурализирао и постао Енглез.
Наполеонов политички и економски полет као и Натанове финансијске операције су императивно тражиле, да буду интереси Рочилда заступани и у Паризу ; 1811 године путује пети Рочилдов сињ, 19 годишњи Жемс у Парис, где оснује своју банкарску радњу, се натурализира и стално тамо остаје. То је друга етапа Рочилдове европске експанзије. Најдуже су трајали напори за трећу етапу: за бечку позицију. Мајер Амшел Рочилд, отац — оснивач, није је дочекао. 19. септембра 1812 умро је на последицама раније операције. Дан пре смрти написао је последњу вољу; разделио је удео добити и губитка на 50 једнаких делова, од којих је 10 делова доделио свакоме сину (који су већ од раније били његови ортаци); свој властити удео продао је синовима за. 190.000 форинти. Од тога износа његова жена имала је да прими 70.000, а остало имало се разделити међу ћерке. Ћерке и њихови мужеви и наследници искључени су од учешћа и сваке сарадње. Тиме постигао је двоје: сакрио је од власти и породице целокупан износ своје имовине, а за пореску власт фигурирала је као оставштина свота од 190.000 форинти.
Након Бечког конгреса браћа Рочилд интензивно су се припремали, да навале и освоје последњу важну европску позицију: Беч. Због великог конзерватизма аустријског
двора и државне управе, задатак је био врло тежак. Низ година сви су напори били безуспешни. Аустрији су била потребна огромна финансијска средства. да изведе успешну санацију свог дерутног стања, и ту су се појавили — ван сваке конкуренције — Рочилди. Аустрија је њиховим зајмовима
добро била послужена и десетак година доцније, Рочилди су главни банкари Аустрије и Метерниха. Карл Рочилд, четврти брат, пошао је 1825 године у Неапел да би на тај начин било заузето и апенинско полуострво. У то доба иметак Рочилдов већ је био највећи у Европи и њихов уплив није био само финансијски, већ и политички. Тако у Енглеској и Француској, као и у Аустриској, Немачкој, Италији и Шпанији. Петоро браће је финансијски усвојило Европу и није било државног зајма у коме Рочилди не би учествовали и није било политичко важнијих догађаја, у којима не би Рочилди дали своје мишљење и савете. О свим догађајима они су били први информирани, пре но што поједине управе заинтересираних држава, јер су организовали своју властиту курирску и обавештајну службу. Позната је епизода да је Натан Рочилд примио извештај о завршетку ватерлоске битке читавих 20 сата раније но сама енглеска влада. Све док нису била уведена модерна средства комуникације као телефон телеграф и влакови, Рочилди су увек први обавештени о свима променама па су према томе давали и своје диспозиције. Курирска и информативна, служба била је у оно! доба ванредно скупа, али види се, да су се трошкови добро рентирали. Интересанто је напоменути, да су се и службена обавештења често пута слала преко Рочилдових приватних курира — и сигурно не на њихову штету.
До 1830 године петоро браће Рочилд доминирали су Европом. То је трајало све до друге половине 19 века, то јест до појаве акционарске банке. Акционарска је банка сломила потпуно. финансијску хегемонију фамилије Рочилд у Европи, тако да су они више од 30 год. потпуно избачени из реда банака за емисију хартија од вредности. Према једној Мидленд банци, са неколико стотина филиала и милиардама капитала, према једној Дајче Банк или према једном Креди Лионе, Рочилд није никаква финансијска потенца. Једино су у Аустрији Рочилди, преко неколиких бечких банака, сачували непосредан утицај на тржишту капитала. Жали боже аустријско је тржиште данас међународно без значаја. Али не само по велићини обртног капитала, већ и по способности шефова и по везама друштвеним и политичким акционарска је банка далеко надкрилила Рочилде. Рочилди су банкари, али пословно они су више управе имаовинама. Они су једна врста холдинга, која управља огромним бројем разноврсних акција. јер је имање њихово углавном У хартијама од вредности. Банкарски они у главном развијају посао за свој рачун.
Али са гледишта појединаца, Рочилди се одвајају својим огромним богатством. Свакако да има данас у Европи 6огатијих људи од њих, али је њихово богатство у сваком случају врло велико. Примера ради навештећо богатство оснивачке куће Рочилда, оне у Франкфурту, немачке линије, Kako Ta је она пријављивала пореској власти:
у години 1896 216 милиона златних марака
» » 1899 266 > У a - 5 1902 139 jj 3 » 5 ) 1905 113 > 7 » » ; 1808 107 > » ,
Смањење од преко половине — за време од 10 година — не потиче из губитака (које су у току времена имали и браћа Рочилд) већ из породичких промена ин одсељавања.
ФРАНЦУСКО
СРПСКА БАНКА |
КАПИТАЛ: Франака 20,000.000' —
Оснивачи: Вапаџе Оботапе, Вапаџше de Paris etdes
Рауз-Ваз, Socićte Нпапсете а4'Опет.
KI
кесе === = – те
ПАРИЗ, Лондон,
Седиште: Филиале:
Централна Дирекција: БЕОГРАД Скопље, Битољ, Миш, Солун
Обавља све банкарске послове