Narodno blagostanje
26. октобар 1929.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
· Страна 623
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖФА
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
—_Нов бугарски државни зајам. Немачки листови саопштавају вест, коју је прво донело софијско „Утро", да бугарски министар финансија Молов и спољних послова Буров, који се налазе у Паризу због репарационог питања, приводе крају преговоре за један зајам за привредну [06] нову Бугарске.
— После огромног одлива девиза из Аустријске банке и великог бежања од шилинга дошла је трећа непријатна појава као последица политичког узбуђења, наиме: улози на штедњу код банака и штедионица у Аустрији, који су иначе редовно постепено расли, у септембру месецу су се смањили за читавих 120 милиона динара. За Аустрију се може рећи: „где је танко, ту се кида“.
— Грчка влада нашла се побуђена да предузме мере против оних који обарају курс државним хартијама, специјално зајму за колонизацију избеглица; донесен је специјалан закон, којим се забрањује термински посао са државним хартијама за шест месеци и свака трговина са државним хартијама ван берзе. Ова трговина строго се кажњава, а полиција је позвана да мотри над народом, да не тргује ван берзе.
Талијанска влада је то извела пре осам месеци много брже и много простије: сачекала је берзијанце при излазу из берзе и похапсила све оне, које су шпијуни денунцирали као бесисте.
Ми се одиста чудимо влади г. Венизелоса на тако наивној мери. Грчка је ту скоро организовала Поштанску Штедионицу. Ова свакако располаже са неку десетину милиона драхми. Требало је издати налог Штедионици, да откупи од хосиста сву робу по што већој цени, па би жељени резултат одмах наступио.
Кад људи неће да уче један од другог!
— Велики Шведски Трест Жижица преговара са литванском владом о закључењу зајма од 400 милиона „динара, уз уступање монопола жижица.
— Монопол на вино у Данској. Како се јавља из Копенхагена спрема дански министар финансија нов закон о монополу на вино; приходи тог монопола имали би да надокнаде приходе, који су испали због укинутог пореза на рестаурације и пивнице.
БАНКАРСТВО
— Krediti Agrarne Banke. Na prvoi sednici za odobravanie kredita Izvršni Odbor Agrarne banke odobrio je иКирno kredita za 60 miliona dinara, naivećim delom severnim kraievima Srbiie. Ovih dana biće rešavano o daliim molbama. Još se ne zna koliko ie od tih kredita odobreno preko zadruga, a koliko ie neposredno polioprivrednicima.
— Ново-основана немачко-румунска банка наслоном на Пгездиег Вапк, почела је већ да се шири и по про. винцији. Ових дана је преузела Трансилванску банку У Араду, која је пре рата била креација Мађарске свеопште кредитне банке у Пешти а која је у међувремену национализирана. Главница Трансилванске банке износи 50 милиона леја и целокупно је прешла на Румунски банкарски завод.
— Из Немачке јављају да је повећање учешћа осигурања у добити осигуравајућих друштава имало за последицу знатно повећање осигурања живота (код неких друштава за једну петину досадашњег стања). С обзиром на високу камату коју добијају осигуравајућа друштва на
своје резервне премије, у Немачкој се појавио покрет међу осигураницима, да се смање премије за осигурање.
— Нове фузије у грчком банкарству. Како сазнајемо из Атине, дошло је у грчком банкарству до значајне фузије трију већих банака. На побуду грчке ковчаничне банке удружиле су се Индустријска банка, Лаконска банка и банка Костопулос. Акционарски капитал нове банке износи 175 милиона драхми. Грчка народна банка учествује У главници са 25 милиона драхми(») Како износе улози на штедњу код нове банке скоро 500 милиона драхми, то ће ова банка бити једна од најјачих новчаних завода на Пелопонезу. — Код Банке за међународне обрачуне учествоваће Пољска са капиталом од шест милиона долара, коју ђе суму уплатити пољска новчанична банка. Кандидате за управни одбор Пољска до сада још није наименовала.
— Нова експанзија Ђанизија. Како јављају из Њујорка, ових дана фузионирала се је Ђанинијева Бенк оф Америка са Мереј Хил Трест Компани у Њујорку. Укупне активе новог предузећа износе 531 милион долара или преко 39 милијарди динара.
ИНДУСТРИЈА
— Једна група пољских индустријалаца нафте и електричних подузећа поднела је влади пројекат за електрифицирање целе земље, као противпројекат Харимановом, који је хтео да монополише тај посао. У томе пројекту предвиђено је и јако учешће општинских електричних централа.
— Индустрија вагона у Немачкој, Француској, Аустрији, Мађарској, Швајцарској и Чехословачкој на прагу је да закључи међународни картел за производњу за светско тржиште (а не и за домаћу потребу). Сви су детаљи тако рећи већ утврђени, картел би већ ступио на снагу да не постоји једна формална сметња, наиме: картел за међународно тржиште не може се замислити, ако није дотична индустрија пре свега у самој земљи организована у картел. Како то није случај са белгијском индустријом, то су преговори стали док се и у Белгији организује картел. Та је индустрија одавно организована у Француској и, ако се не варамо, представљена је једном експозитуром и у нашој земљи. Вест је важна и за нас због тога, што ћемо и ми, који специјално патимо од оскудице вагона, и који ћемо морати продужити набавку вагона, са којом смо већ отпочели, имати да плаћамо знатно повећање цена, кад картел буде ступио на снагу. ·
— У Шведској постоји један државни фонд за бродарске циљеве и има за задатак, да кредитира бродарска друштва у раду на развијњу бродарства. Тако је овога пута предложено, да се из фонда да на зајам 2 милиона круна, ради набавке нових бродова, чија вредност има да изнесе 12 милиона круна.
— „Југословенски Лојд" у Загребу јавља да загребачка фабрика папира намерава подићи п фабрику целулозе у самом Загребу. Како се код нас индустрија хартије налази у најповољнијој коњунктури и како се и у Чачку има да подигне нова фабрика хартије, то фабрика целулозе може рачунати на сигурну прођу.
— Чехословачки листови јављају, да је чехословачка индустрија цемента обновила картел за идуће три године на бази контигента из 1928. године. У исто време се саопштава, да су у току преговори са суседним државама ради регулисања цена за извоз. — Да ли и наша цементна индустрија улази у ову комбинацију 2
| || || | | |