Narodno blagostanje

Страна 682

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Број 41.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД ТРЖИШТА ИСТОРИСКИ ДАНИ НА БЕРЗАМА

1) У ЊУЈОРКУ

Падање курсева на њујоршкој берзи ушло је у трећи стадијум, који се карактеризира људским жртвама. Иу Њујорку су учестала самоубиства. Које у Њујорку, које у другим варошима, до сада је извршено 15 самоубистава. Међу самоубицама се налази велики богаташ Џ. Рајердет, који је припадао њујоршким ћашје Нпапсе, кретао се у најотменијем друштву и (био угледан члан демократске странке.

Ми пак сматрамо да Рајердет није могао бити више оно, за шта га оглашавају листови, т. ј. трули богаташ. Искључено је да једна трговачка кућа, која није шпекулирала путем кедита, изгуби све што има услед шпекулације. Он је вероватно одавно већ посрнуо и покушао да помоћу шпекулације на берзи појача своју финансиску ситуацију.

Како курсеви и даље падају и то с времена на време јачим потресом, то је врло лако могућно да ће он добити многобројно друштво за пут на онај свет.

На супрот тим учесталим самоубиствима имамо забглежити врло ретке падове банкарских и финансиских подузећа. То је доказ да банкарски и финансиски кругови нису шпекулирали кредитом, већ својим сопственим средствима. Само се шпекулација путем кредита претвара у катастрофу и уништава целокупну имовину у случају обрта курсева.

„Већ неколико пута јавило се из Њујорка, да је берза достигла најнижу тачку, да су банке већ у велико почеле куповати, да искористе ниске курсеве, пошто се у кратком времену очекује обрт на више. |

Истина је, да је целокупна индустрија у Америци мање више добро запослена, да су добити које се објављују тромесечно, врло велике, и најзад и ми признајемо да је укамаћење разних акција достигло већ висину, која би се по стању капитала на америчким тржиштима могла да огласи за задовољавајуће па чак и за врло повољно.

Па ипак курсеви падају и даље. Зашто» Кад се на берзи догађаји развијају под шпекулативним притиском, онда су моменти, који су карактерисани за сериозну трговину ефектима, као што је укамаћење, споредни, а психолошки моменти постају важним. По нашем мишљењу, папири падају и даље, и ако је проценат укамаћења врло повољан, због тога, што је у Америци у овој години емитовано много више хартија од вредности, него што је било створено новог капитала. Прављена је емисиона инфлација и бачено и сувише много хартија. Како су инвестмент-трестови један део тих хартија задржавали за себе, како су хартије куповане помоћу кредита код берзанских посредника, то је ликвидација врло мучна. Инвестмент-трестови су сами у последње време продавали хартије. Њихове готовине цене се на 400 до 500 милиона долара, а било је дана, кад је био толики обрт на једном берзанском састанку на њујоршкој берзи. Неспособни су трестови да интервенишу, јер немају средстава. М што је најгоре, целокупна готовина инвестменттрестова била је дата на зајам берзанским шпекулантима, тако, да кад би повукли тај новац, произвели би још већу бесу, јер би њихови дужници били егзекутивни, Несварене емисије су оне, које притискају курсеве. Не оскудева ни у комичним сценама. Листови јављају на пр. да је огромна понуда луксузних аутомобила. Они су сви изложени на једном тржишту и многи од њих носе врло оригиналне натписе. Тако на једноме пише; „Можеш ме купити за сто долара. Мој сопственик је угасио свећу". На другоме пише;

„Моме су сопственику одрали кожу, можеш ме добити по сваку цену“. На трећем пише: „Ова кола припадају једноме, који је скупо платио лекцију на берзи. Можеш ме добити џабе, али само за готове паре".

Залагаонице су препуне народа као у католичким земљама у очи фашанки.

Од многобројних проблема, који се намећу у вези с овим страшним шпекулативним сломом у Америци, два су

. најважнија. Први се тиче у главном Американаца, а други

у главном Европејаца. Први гласи: докле ће ићи ова беса» Ко би могао на ово питање да одговори, тај би за 24 сата постао милионаром у доларима. О томе се могу правити претпоставке, при чему је главно имати елементе у рукама. Ми мислимо да обрт може наступити свакога момента. Ту претпоставку оснивамо на следећим околностима. У извгштајима из Њујорка за последње две недеље стално се понавља реч, како поред серијозне продаје има тако званих бланко продаја, продаја 4 Чесопџег!. То су продавци, који немају робе, већ продају у напред са претпоставком, да ће роба и даље да пада. То су тако зване бесисте. Њих има од почетка бесе. То су они, који су највеће паре зарадили. То су прави берзански мајстори. Њих је увек врло мало. Ако је тачно то, да је врло много продаваца бланко, т. ]. бесиста, онда је то најбоља гаранција за трајан и сигуран обрт на више. Бесиска шпекулација је врло опасна. Треба да се догоди ма што год на њујоршкој берзи, што би бесисте уплашило, и давало им уверење, да пад курсева може стати и окренути на више, па да се међу њима појави паника тако исто, као што је била међу хосистима пре месец дана. У томе случају бесисте купују по сваку цену, да би се покрили и избегли веће губитке, као што су хосисте продавале по сваку цену, да би избегли што веће губитке. У берзанској шпекулацији све је филозофија у томе, да су хосисте у ствари агенти бесе и да су бесисти у ствари агенти хосе. Ако има одиста много бесиста на њујоршкој берзи, онда је могућан обрт, као што рекосмо, трајан и јак. И no осталим околностима изгледа да је беса близу краја.

Продато је 280 милиона комада акција. Курсеви су текли тако, да папири носе одлично укамаћење. А ако би наишло нешто, што би и психолошки окренуло ствар на више, онда би ситуација била врло повољна за једну хосу.

Друго је питање каква ће ситуација настати после овога; Т. ј. да ли ће Американци да напусте акције и да се понова врате облигацијама. На то је такође врло тешко одговорити. Американац у ствари никад није био рентијер. Њега не интересују тако облигације колико акције, пошто је он индустријалац и предузимач. Ако просперитет американске индустрије буде потрајао и даље и зарада буде велика, као што је и до сад била, а и у другој четврти ове године била је велика, то је тешко претпоставити да ће се они окренути облигацијама. Истина, констатовано је, да су курсеви облигација почели да скачу и у Америци и у Европи и да је један део новца уложен у облигације. То ће бити вероватно европски новац, јер је Европејац навикао на облигацију. Ми мислимо да ће Европејац да се превари, ако се нада, да ће после овога слома на Њујоршкој берзи да се појави могућност за емисију великих државних и јавних зајмова. Европљани треба да буду задовољни, ако Америка буде вратила сав европски новац, који је тамо био ангажован било у хартијама, било код "самих банака.