Narodno blagostanje

7. децембар 1929.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„УГАР" ШУМСКА ИНДУСТРИЈА Д. Д., ТУРБЕ КОД ТРАВНИКА

„Угар" спада међу водећа шумска подузећа не само Босне него у нашој држави уопште. Његов утицај доминира поглавито у меком дрвету. Централна Босна обилује са меким дрветом, тако да је експлоатација осигурана за 'непредвиђени низ година. Једина је потешкоћа у лошем саобраћају. Кад би се изградила ускотрачна железничка пруга Јајце—Бања-Лука, спој са северо-западом био би много повољнији него што је сада преко Брода. А изградњом пруге Бугојно— Рама, која је била предвиђена код лицитације шумског комплекса Шебешић, (али о чему се данас више не говори), добио би се далеко погоднији спој са Дубровником, (који је данас главна извозна лука за босанско меко дрво), него што је данас преко Сарајева. А ако се једног дана изгради пруга Бугојно—АржаноСплит, коју је била почела градити Аустрија пред сам рат, добио би се у Сплиту најподеснији излаз на море. Претежни део продукције „Угара' извози се у земље око Средоземног мора па је по томе погодни излаз на море једно од најглавнијих питања за развитак и просперитет подузећа. -

„Угар“ има у послу око 4.000 радника — делом у пиланама и у претежном делу у шумама, што најбоље приказује димензије подузећа, јер имамо данас веома мало индустријских подузећа, која би имала. толико радника колико „Угар“.

Деоничка главница износи 15 милиона динара. До пред две године износила је само 5 милиона динара, а онда је валоризацијом подигнута на 15 милиона. Обзиром на димензије подузећа, висине инвестиција и дужника, деоничка главница је прениска. Једно повишење главнице на најмање двоструки износ, било би потребно. У противном случају камате на вересију битно терете просперитет подузећа. „Угар“ се у главном ослања на Југословенску унион банку као и на још неке домаће интересенте. Домаћи је капитал овде у далеко већој мери заступан него што је то случај код претежног броја водећих шумских подузећа Босне. Према томе овде је и питање национализације у главном завршено.

Као и претежни број шумских подузећа Босне „Угар“ нема веће комплексе властите шуме него са специјалним уговорима осигурава сечу извесног квантитета дрвау државним шумама. А у Босни скоро су све шуме државне.

Биланс за три последње године пружа следећу слику:

Страна 781 Актива 1928 1927 1926 Благајна а 351 388 405 Менице 142 187 Инвестиције 47.711 42.047 26.085 Залихе 24.952 21.363 15.581 Материјал 8.827 2.828 1.480 Дужници 12.393 15.142 5.050 Пасива Главница 15.000 15.000 5.000 Резерве 2.769 2.648 2.648 Резерва валоризације 4.130 4.130 Амортизација 11.460 8.338 5.666 Веровници 56.159 23.3:1) 34.942 Добитак 1.011 151 305 Укупан биланс 90.592 83.601 48.661

Како видимо имамо знатан пораст инвестиција. Пораст од 16 милиона динара од биланса 1926. на 1927. годину има се приписати претежним делом валоризацији. Међутим пораст од 5 милиона у прошлој години има се приписати стварним новим инвестицијама.

Властита средства плус амортизациони фонд износе вешто преко 38 милиона динара, док инвестиције скоро 50 милиона. То значи како смо већ видели да је део инвестиција извршен из кредита. Веровници износе 56 милиона према 12 милиона дужника. Разлика је доста неповољна и показује јаку напетост кредита.

У годинама добре коњунктуре друштво је плаћало дивиденду од 20 до 25%. Последњих година ситуација је била доста слабија. Године 1924., 1925. и 1927. није уопште плаћена дивиденда. То су биле последице снажења динара, тако, да се код извоза за извезену робу у динарима добивало знатно мање иако су продукциони трошкови били једнаки. Поред тога лоше је деловао и пораст талијанске лире што је имало последица код извоза у Италију.

Од годину дана унатраг коњунктура за меко дрво постала је ванредно повољна. Извоз је веома жив и да није потешкоћа у железничком транспорту био би још и већи. А како су и цене веома повољне, финансиски резултати шумске индустрије добри су. Тек у најновије време јављају се неке потешкоће, тако да се је морало приступити редукцији радника. Но у пркос тога, пословни успех ове године биће ванредан. Питање је само да ли ће обзиром на кампању, коју воде мале пилане против великих у погледу додељиваља државних шума, управа подузећа наћи опортуно да ове године сав постигнути добитак и искаже у билансу. Вероватно ће се приступити јачању резерва док се ситуација сасвим не искристализира и духови потпуно смире.

АРА

___ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Пошто је Швајцарска Народна банка пришла златном важењу и потпуно искључила сребро као лпокриће новчаног оптицаја, то је приступила куповини злата из Америке. Једна велика пошиљка злата већ је на путу за Цирих.

— У вези наше вести у прошлом броју о критичном стању шпанске пезете додајемо, да се шпанска влада налази у веома тешком положају због тога, што ових дана истиче рок једном кредиту, који је она добила од Енглеске ради подржавања курса пезете, — у чему као што знамо није успела. Док се влада налази на великим мукама због пада пезете и тога дуга, дотле шпанска новчанична банка показује невероватну равнодушност према

једном и другом питању. Сматра се да је она крива, што није спречен пад пезете. Она има метални сток од 2 милијарде 250,000.000 пезета, а укупни оптицај износи 4 милијарде 350,000.000. Значи да је новчанични оптицај покривен са преко 50%, па ипак банка неће да чује за интервенцију својим средствима у интересу националне валуте.

— Совјетска влада расписала је нов унутрашњи државни зајам од 125 милиона рубаља. Зајам ће се употребити за савршавање индустриских инсталација. Упис зајма је облигаторан за државна предузећа као и за сва онапредузећа, које држава контролише. Ако се упис зајма код тих предузећа не буде извршио у предвиђеној висини, то ће се разлика сматрати као пореска заоставштина. Упис извршиће се у 25 сериа по 5 милиона рубаља