Narodno blagostanje
Страна 110 НАРОДНО
— Од чега све свет живи. Приликом једног судског претреса у Лондону појавио се као сведок један човек, који је изјавио на саслушању, да му је занимање „будилник“. Кад га је на то изненађене председник запитао, па зар не постоје сатови будилници, одговорио је он: сатови су довољни да направе ларму и пробуде човека; али има много људи који тако дубоким сном спавају, да не могу устати у ! и 2 часа пе покоћи ако их когод не извуче из постеље. А у Лондону има врло много људи, који морају рано да устају као што су саобраћајни чиновници, касапи, пекари и тако даље. На питање преседниково одговорио је да зарађује недељно око 270. дин. да Лондон то је бедна зарада. -
— Корутција у удружењу за мир. Немачки пацифист Рехтер у своме листу „Човечанство“ тврди да је немачко друштво за мир примило преко професора Форстера 24. m 25. год. 50.000 франака од Француза и да је та сума подељена међу кемачке пацифисте. Исто тако друштво је примило новац и од Чеха. Шта све све неће бити циљ корупције!
— Криза позоришта на све стране. Париска. позоришта
су саопштила префекту полиције, да је финансиско стање њихево тако, да ће морати обуставити рад, ако ве не смањи по-
БЛАГОСТАЊЕ Бр. 7 рез на позоришне представе. У истом је смислу ургирала л приватна организација глумаца. Још је бедније стање државних позоришта у Берлину. Већ се неколико дана држе конференције између управника тих позоришта и министра просвете за изналажење начина да им се помогне. Како држава води политику крајње штедње, то је берлинско становништво есома забринуто о исходу преговора.
= Американци су врло човекољубиви п хумани људи. У А мерици је врло чест појав, да се заустави ауто на друму да би повезао пешака. Та је пракса узела толико маха, да су пешаци од тога створили неко право за. себе. Последњих година су се жалили сопствениди аутомобила и шофери, да их узнемиравају пешаци довикивањем, звиждањем и давањем разних знакова. Због тога је у држави Тексасу донесен закон, по коме се забрањује пешаку да на ма који начин задржава аутомобил на друму. Није прошло ни неколико дана, а сви су пешаци имали на грудима и леђима велике табле, на којима пише, „идете ли случајно у варош
— 31. maja ove godine slavi Udruženje kreditora u Beču 70-10
godišnjicu. Između 31. maja i 3. juna održaće se u Beču kongres sviju udruženja za zaštitu poverilaca.
ваве
Стање Народне банке на дан 8, фебруара 1930, г.
#
У милионима динара
а 31. ХИ | 37 ХП 22 | 81 5 1928 | 1929 | 1930 | 1930 | 1930 2 = ||у злату; и сребру . 1079.01 1168.41 1170.4) 1171.51 1172 5 5 | а) 1. | O 17590 16696 162лва 1744 5 укупно 2912.1) 2927 0 | 28400] 2798.) 2916, = Ba MORH, · . ,| 1470.) 1287.5) 1220.4| 1202,9| 1187,2 = на хартије од вредности 258 8) 280.) 281.5) 232.0) 9316 (5) укупно || 1 124.8] 1517.0) 1401,9) 1434. 1 14192 8 |АО сасчание | 2. | (00. 240.37 04913) 24.3) 049. 5 5 || рачун привремене размене '227.8] 205.9) 205.9) 208,9! 199. =“ || по зајмовима на бонове || >306.9| 2998,8| 2998 21 2998.8 | 2998. укупно || +201.0| 41580 | +198,0) 4151, | 41474 Новчапице у оптицају, 5527.1| 5817,9] 5414.5 5585,7| 5566.: Држ. рачун прив, размене .. 227,8) 205.9) 205.9) '203.9) 199. Потраживање државно ло раз- || _ | || ним O „|| 967.7] 99.6) 330.8) 155.7| 272,7 9 498,2/ 1250.0] 1225.0| 1190,5) 1945, IL заени гаулана 318.3| 160.R| 203.9) 181.6| 129 o укупно || 911.0) 1410,8) 1428.2) 1372.1| 1876. Ва и | 220) Бога 52:24] 1501 52,4 5 = у од сто свију обавеза по _ = виђеу 20. | ||| 5246) 39:95)! зо.59 5954 40 49 117 1) i zlatu 95,7 mil.; u srebru 17,5 mil.,; u stranoj moneti „17 mil. din,
Са гледишта правила добре новчаничне политике и стања новчаничне банке може се рећи, да се стање | Народне банке развија идеално. Расту у активи и пасиви они рачуни, чији пораст обележава само по- | бољшање, а опадају они, чије опадање такође значи |
побољшање. На једној страни имамо на пр. повећање девизног стока за скоро 117 милиона динара, а на другој пад новчаничног оптицаја за скоро 20 милиона динара. Идеалније кретање у опште не може да се замисли. Скок девизног стока дошао је вероватно-из какве јавноправне транзакције, јер је те-
| шко да би од извоза могао бити толики вишак. Де-
визни и метални сток се попео на суму 2916,6 милиона динара и само је за непуних 13 милиона динара мањи од рекорднога 31. децембра 1929. године. Исто је тако повољна појава опадање потраживања Народне банке по менипама и ломбарду. Тај је рачун и у прошлој недељи опао за 15 милиона динара. Он износи сада округло 1.420,000.000 динара и мањи је за 300 милиона динара према стању од 31. децембра 1928., а за скоро 100 милиона динара према стању од 31. децембра 1929. На наше велико изненађење жиро-депозити понова су порасли за 56 милиона динара, али су још увек за 100,000.000 динара нижи од рекордне цифре од 15. јануара т. г. Огроман је пораст државног потраживања: 117 милиона динара. Никад до сад није био тако велики пораст у првој недељи месеца и можда не бисмо били на погрешном путу кад бисмо претпоставили, да тај пораст стоји у некој вези са оним порастом девизног стока од 117 милиона динара. Лако је могуће да је та транзакција лошла услед каквих државних примања са стране. И овога пута смањен је рачун привремене размене за 3,9 милиона динара, — очигледно да држава форсира отплату свога дуга по овоме рачуну. Државне привредне установе смањиле су своје по: траживање код Народне банке за 51,8 милиона дин.
Овако повољно развиће послова код Народне банке имало је за дејство, да се јако побољшала квота покрића. Покриће свију обавеза по виђењу скочило је на 40,42%, а метално и девизно покриће. оптицаја на 52,40%.