Narodno blagostanje

22. фебруара 1930.

које би мало њих могло да каже. Најмаркантније место из Како се изналазе курсеви

на Њу-јоршкој берзи

његовог одговора председнику Историјског друштва гласи:

„Као библиотекар многима сам давао нужне податке и грађу, с тога и не би много књига било написано никада, како је написано, без моје помоћи. За мога шесдесетшестогодишњег књижевног рада водио сам многе полемике, у којима сам увек био победилац и то с тога, што сам увек стајао на здравој дасци и нисам никада извртао противничке нападе. Тако сам у својим полемичким расправама оборио тврђење о тобожњем издајству митрополита Вићентија Јовановића (1731 до 1737 године), који је, чак и на позорници, приказиван као највећи несретник и издајица Пере Сегединца, док је у ствари био један од највећих и најзаслужнијих српских архијереја, и доказивао, да није уопште ни било устанка Пере Сегединца.

Доказао сам, управо оборио мишљење да је карловачки патријарх наследник пећске патријаршије, које је мишљење измишљено у циљу да под њу потпадну босанскохерцеговачке цркве. И још многа друга мишљења сам 0борио. Многима писцима скинуо сам научну образину, многе сам заслужне људе из заборава извукао, многе незаслужене народне слављенике представио у правој боји и вредности, што се види из мојих до сада написаних 1120 што краћих

што дужих ствари и акција. Уз то сам водио дугу и огорчену борбу с радикалном странком у Војводини. ја сам свом жестином нападао на радикале на црквеном и политичком пољу“.

Привредници врбаске бановине одржали су 9. O. M. у Бањалуци велики збор, коме је присуствовало преко 200 делегата из читаве бановине; на том се конгресу расправљало о привредним тешкоћама и потребама врбаске бановине. Сви конкретни предлози за унапређење благостања бановине скупљени су у донешеној резолуцији — а међу тим предлозима, један је изазвао читаву револуцију у босанском јавном мњењу : наиме предлог, да има Шипад (Шумско-индустриско предузеће Добрљин Дрвар а. д.) да пренесе своју централну управу у Бања Луку. На самом конгресу је одушевљење за овај предлог било огромно и захтев једнодушан. Доцније се је пак по свим новинама развила оштра полемика око тог питања.

Зар бивше Штајнбајсово предузеће, које је толико времена (око 40 година) вођено и управљано из Сарајева, сада збиља не може друкчије но да се пресели у Бања Лукуг

На нашем столу налази се 12 разних новинарских чланака о томе питању, у којим су образложена разна мишљења.

" Ми држимо да цело то питање има да интересира пре свега саму управу Шипада ; али она ћути — и то је веома мудро ; она је додуше одпослала свог представника на конгрес врбаских привредника, који је имао намеру да образложи становиште управе али, пре но што је то могао учинити, одузета му је реч...

Полемика око домицила управе претворила се у мебувремену и у полемику о унутрашњој организацији управе, о'финансирању предузећа, о њеном учествовању код других предузећа и о самом интерном раду.

Али то још није све !

Док је Бања Лука доказивала, да је оно једино индицирано седиште Шјипада, дотле се појављује Шибеник са истим захтевом а мотивирајући га чињеницом, да Шипад извози дрва преко шибеничке луке.

Нама је цела полемика п i i свакоме јасно, да двадесетак пе O O Du.

централне

дирекције одиста не може припомоћи благостању једне вароши.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

мо рене ~ 44

Већ је више пута било у јазности жалбе на курсеве, по којима американске банке нашим поданицима обрачунавају доларске папире, купљене у Америци. Већ је много пута утврђено, да се обрачунски курсеви не слажу са курсевима, које објављује американска штампа, па чак и она, која се служи аутентичним курсевима њујоршке берзе и да су сбрачунски многес виши. Због тога се сматра, да у американском банкарству влада још увек метода, која је владала пре 30 година у Европи, на име: узимање од муштерије што се више може. Свакако да американске банке нису самарићани, али неслагање између курсева објављених у штампи и оних, по којима обрачунавају банке, има свог узрока иу самој техници њујоршке берзе. Због тога сматрамо да ће бити корисно по читаоце, ако изнесемо у кратко начин трговања хартијама од вредности на њујоршкој берзи и то како Ha Stock Echange тако и на Сађ Marke. Ни једна ни друга берза немају један једини закључни курс, као што то имају све европске берзе. На берзама се тргује непре«идно, од почетка до краја по курсевима, по којима се купац и продавац споразумеју, а који стално варирају

Само закључци од најмање сто комада облигација објављују се на једној нарочитој табли и то како који закључак падне. На њој се дакле бележи и број комада сваке транзакције и курс, по коме је она обављена. Закључке испод сто комада (ода lot послови) обављају нарочити мешетари на берзи (ода [ог ћочзез) и они су нешто скупљи. Нити се објављују ти закључци, нити њихови курсеви.

Како ретко стижу из југославије од једне руке налози, који би одговарали најмањим закључцима на тим берзама, то значи, да се сви југословенски закључци обављају преко тих нарочитих кућа и не улазе у листе ни у штампу.

Дакле целокупна трговина нашим доларским лпапирима за рачун Југословена одиграва се на берзи, али у потпуној тајности. Због тога имамо ту појаву, да су курсеви редовно скупљи за мање количине и да се никако не слажу са курсевима у Америци.

Наравно да та техника трговине не искључује. могућност, да продавац, ако има монопол робе, — а то је случаћ с нашим доларским папирима, једнима продаје скупље, а другима јефтиније и да подешава курсеве како он хоће.

ан а C———= Frankfutter Zeitung ДОНОСИ чланак под насловом „Царински мир — Царинска Европа“ у коме каже између осталога, да би сви учесници у Женеви врло радо инкасирали користи од али не и терете од њега. Са таквим

Царинско примирје

конференције царинског примирја, менталитетом дабоме да се не може отићи далеко. Нека

је овом приликом констатовано, да се потпуно обистинило наше предвиђање пре неколико месеца, приликом писања O конвенцији за укидање забрана извоза, увоза и провоза, не име, да Чехословачка и Пољска неће приступити. Тако

је и било. Те две економски најреакционарније земље у Европи, после Шпаније, нису ратификовале споразум о забране увоза, извоза и провоза, а већ ће ускоро истећи рок кад Енглеска и друге државе имају право да повуку пристанак.

«Ири а те клан ЕНИ Зе аса