Narodno blagostanje

15. марта 1930.

Dr. ivo Belin, Zagreb

У =

Dezorganizacija našeg novčanog tržišta (Prvi članak)

U privrednom životu naše države sretamo češće protivrečnosti. Među пјита је пезитајуо

najveća i najeklatantnija ona, pr. god. sledećim rečima:

na koju smo mi ukazali u br. 46. »Narodnog Blagostanja« od 21. dec, »Zemlja, u kojoj i danas najveći deo proizvođača plaća možda пајуесе

:

kamate u Evropi, ne može da se nazove prezasiće na kapitalom«. Kako je pak istovfemeno postojaia (di danas postoji) činjenica vanredno nabujalih kasenih gotovina kod kreditnih изгапоуа, 10 Se OČIgledno nalazimo pred jednom protivrečnošću, koja treba тазус и.

Mi smo faj zadatak prihvatili u nekoliko članaka (»Od кида хајидпос поуса7«), ан зто

smatrali da je potrebno, da pre svega utvrdimo obiti, 4 nezaposleni nacionalni kapital?« i utvrdi, da najveći deo ŽifO= -pravnim ustanovama. AH smio nakaadno utvrdili i GeO=

poktšali u članku »Moliko iznosi

depozita kod Narodne banke pripada javno

domašai i dubinu te obilnosti novca. To Smo

bičnu obilnost gotovine kod maših većih banaka.

Protivrečnost je,

jašnjenje te protivrečnosti. G. dr. Belia, naš saradnik, uzima to za predmet

prvi donosimo danas.

1 Anomalije na našem novčanom tržištti

· Na žiro-računu emisijonih banaka redovno se koncentriraju oni iznosi, koji momentalno nemaju plasmana ili koji se prikupljaju za izvesnu svrhu.

Krajem 1928. godine žiro-potraživanja od Narodne banke iznosila su 403 milijona dinara. Koncem aprila 1929. godine ona su čak bila pala na 377 milijona dinara. Zatim je nastupio konstantan porast, osobito pod jesen. Od kako se krajem oktobra ova potraživanja popela na preko milijardu dinara, nisu se više spuštala ispod te cilre, a poslednja dva-tri meseca osciliraju oko jedne milijarde 200 milijona dinara. Iz toga bi se dalo zaključiti, da taj znatan porast potraživanja па ŽirOračunu nije jedna prolazna pojava. Prilična suma tih potraživanja pripada našim privatnim novčanim ZaVOdima. Pored tih znatnih potraživanja na žiro-računu, podržavaju naši novčani zavodi i u svojim blagajnama znatno veće kasene gotovine nego Što je to bio slučaj ranijih godina. Pored tih velikih gotovina i potraživanja na žiro-računu naši vodeći novčani zavodi danas mnogo manje iskorišćavaju svoj ekonomski kredit kod Narodne banke, nego pre godinu dana i više. Eskont mjenica kod Narodne banke, od jedne milijarde i 471 milijona dinara koncem 1928. snizio se je na jednu milijardu 288 milijona koncem 1929. A novčani zavodi su u glavnom oni, koji su otkupili svoj reeskontni materijal kod Narodne banke. Ako se ovako jeltini kredit nije iskoristio u punoj meri to je samo jedan dokaz više likvidnosti novčanog tržišta.

Likvidnost novčanog tržišta morala bi podjedno značiti i nisku kamatnu stopu. Kamatna stopa nije ništa drugo nego cijena za robu posebne vrste, naime za prepuštene kapitale. Prirodno je, da velika obilnost na novčanom tržištu mora imati za posljedicu nisku kamatnu stopu. Kod nas to nije slučaj.

Jer u isto vrijeme u koje su potraživanja na žiroračunima Narodne banke prešla milijardu dinara, kamatnjak za vezane uloške iznosio je i kod najvećih naših banaka 7.5% a srednji i manji zavodi plaćali su, na– ravno, još i više. U pogledu podjelivanja novih kredita, novčani zavodi bili su za to vrijeme vanredno reservirani. Kamatnjak za dugovanja iznosio je najmanje 10%

dakle, manjeg obima, ali postoji. Mi smo odložili da izložimo naše OD-

dvaju članaka, od Mojih

za prima obaveze. A provincija plaćala je i plaća još i danas kamatnjak koji zajedno sa troškovima iznosi čak i do 20%.

Kad bi prosuđivali naše novčano tržište po VisiHi aktivne i pasivne kamatne stope, morali bismo doći do zakliučka, da je naše novčano tržište vanredno oskudno. Provincijalni novčani zavodi samo djelomično mogu svoj eskontni materijal rediskontirati kod većih поуčanih zavoda, što očigledno govori protivno tezi O likvidnosfi našeg novčanog tržišta.

Pre no što jedan novčani zavod odluči da znatan dio svojih sredstava drži neiskorišćeno u blagajni ili na žiro-računu, zadovoljiti će зе 1 је штит Ката(пјаkom, dotično plasiraće ih i u poslove, koji su sigurni ali koje do sada nije pravio.

Prema tome naše novčano tržište pokazuje znatne anomalije: Sa jedne strane velike gotovine, a sa druge strane visoki kamatnjak kao i poteškoće da se zadovolje i najlegitimnije kreditne potrebe. Te anomalije pokazuju u najmanju ruku desorganizaciju našeg novčanog tržišta.

.7

II Novčanična banka je stub bankarske lHividnosti

Novčani zavodi, a likvidnost novčanog tržišta odrazuje se u prvom redu na stanju novčanih zavoda, prije nego što će dopustiti, da im znatni iznosi leže neiskorišćeni u blagajnama i po žiro-računu, zadovoljiće se i nižim kamatnjakom. Naravno oni moraju nastojati da svoja likvidna sredstva tako plasiraju, da ih lako mogu realizirati. Radi toga vidimo da je kamafna stopa za kratkoročne angažmane mnogo niža перо 510 је (0 za angažmane sa dužim rokom.

Eskont, i lombard prvorazrednih papira siuže noOvčanim zavodima za relativno kratkoročne kredite. Za to i vidimo, da: veliki novčani zavodi ovim poslovnim granama poklanjaju najveću pažnju. U slučaju veće likvidnosti novčanog tržišta, pojavljuje se obično utakmica između novčanih zavoda oko eskonta prvorazrednili menica, pak se često dešava, da se prvorazredne menice mogu kod novčanih zavoda eskontirati po nižoj kamati no što je ona novčanične banke. U većini država, likvidnost novčanog tržišta ne prosuđuje se toliko po službenoj eskontnoj stopi novčanične banke, koliko po stopi, uz koju se prima menice eskontiraju kod velikih zavoda.