Narodno blagostanje

Страна 232

Даље:

„Поступак за оснивање страних друштава је исти као и за национална друштва. Првих година по'сле рата захтевало се, да домаћи капитал учествује у страним друштвима најмање са 50%, али се од тога одустало с обзиром на немогућност ефективне КОЕтроле учешћа националног капитала. Сада се тражи да у управном одбору страних акционарских друштава буде половина југословенских поданика.

„Што се тиче оснивања филијала страних анонимних друштава у Југославији, важе иста правила“. јасно је, да писац не зна, да се јуридички сматрају као

национална сва друштва, која имају код нас своје главно седиште, без обзира на порекло капитала и национално својство акционара. Тако је по закону. Други критеријуми, који се истичу, нису примљеви. Према томе се не може говорити о оснивању страних акционарских друштава код нас. То је

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 15

бркање са појмом стварања ових друштава код нас од стране странаца са страним капиталом, чему наш закон не прави никакву препреку и не поставља никакве услове, који се У овом ставу помињу. Кад је реч о страним друштвима, може се говорити само о оснивању њихових филијала код нас.

Најзад, да само крупне грешке истакнемо, погрешно је тврђење, да код нас такса за оснивање акционарских друштава износи 1% од друштвеног капитала, јер она износи 1%, — један на хиљаду (Тбр. 272. Зак. о таксама). Ту исту таксу плаћа и филијала страног акционарског друштва за одобрење да се код нас оснује. Овде се само такса рачуна на капитал унесен у нашу земљу за рад.

То што је у овом чланку речено изобилује грубим грешкама и погрешним и штетним обавештењима. А колико је тек рђав чланак са гледишта информативног по ономе што вије рекао, а што је требало рећи публици којој је намењен Интерес земље налаже да се бар не дају рђаве и погрешне информације, кад се већ не дају тачне и целисходне.

СЛУЧАЈ ГОСПОЊЕ АМО

Ми смо саопштили нову аферу госпође Ано (Н. 5. од 29. марта). Претседница, како су је звали, била је на челу једног великог финансиског концерна, који је помоћу листа Сагепе ди Егапс, стицао себи свуда клијентелу. Први писци, најугледнији политичари и државници писали су за њен лист. Са свих страна су паре притицале, јер су се многи у њеном концерну могли похвалити већ оствареним зарадама. Дошао је крах. Све је дошло под забрану. Ни она предузећа, која су била напредна, нису могла бити ликвидирана. Улагачи су били оштећени. Огорчење је на претседницу било огромно. Госпођа Ано била је уатпшена. Окривљена је за превару и злоупотребу поверења: Да је стварала фиктивне синдикате за куповину вредносних берзанских папира, да су ови синдикати реализовали папире, које су клијенти Сатеце du Franc депоновали као кауцију за њихове операције и да је на папиру показивала добити, којих није било. Експерти су констатовали штету. Госпођа Ано је протестовала против експерата, да су и незналице и несавесни. Из затвора је већ указала на многе њихове грубе грешке и захтевала је против-експертизу, тврдећи да је њен концерн био активан на дан њеног хапшења и да су повериоци оштећени само насилним затварањем њених предузећа и удешеном истрагом против ње. Истражни судија је одбио овај предлог. На ову одлуку, претседница је одговорила штрајком глађу.

И овим штрајком, ова енергична жена постигла је успех. Настао је преврат у расположењу према њој. Оштећени повериоци одржали су збор, изјавили јој своје поштовање, изразили веру у њен пословни геније, молили је да одустане од штрајка глађу, те да продужи борбу за своја предузећа. Упутили су и депутацију Министру Правде.

Претседница је међутим продужила штрајком. Билтени о њеном здрављу су узбуђивали публику : слаб пулс, слабељење срца, велика грозница. Истражни судија је поред тога, пао на несрећну идеју, да је десетог дана гладовања узме на испит. Узбуђено јавно мнење грмело је. Лондонска Конференција за поморско разоружање била је заборављена. Тардјеа, који се враћа из Лондона, новинари не питају, да ли ће доћи до споразума о разоружању, већ шта мисли о госпођи Ано и хоће ли је пустити привремено у слободу. Претседница тражи слободу, да докаже, да су њена предузећа била активна, кад је полиција, непознатим силама покренута, ухапсила њу и њене сараднике и секве-

стрирала сва прељузећа. И свет тражи да тој се та слобода, која не значи оправдање, одмах пружи. Узбуђење је достигло врхунац, кад је по наредби истражног судије, а по мишљењу лекарском, госпођа Ано премештена из затвора у болницу. и кад су је после три недеље гладовања, почели насилно да хране упркос њеног енергичног одупирања. Претседница хоће да умре или да добије слободу ради одбране

интереса својих клијената.

Овој општој психози суд није подлегао кад је ово питање дошло пред њега. Бранилац је тражио да се прегседница с обзиром на овакво стање здравља и сигурну катастрофу пусти да се из слободе брани. Суд је наредио да му комисија од три судска лекара одговоре на ова питања:

1. — Да ли здравље госпође Ано допушта да остане у превентивноме затвору, или да ли може остати и даље подвргнута садањем режиму; и

2. — Да ли овакво стање здравља окривљене долази само и једино од њене вољег

Лекари су одговорили:

На прво питање: да стање здравља госпође Ано не допушта, да и даље остане у превентивном затвору, али да може остати на режиму у болници, у толико пре, што су је од јутрос почели хранити;

На друго питање: да је стање здравља госпође Ано у вези једино са гладовањем и зависи, према томе, једино од воље окривљене.

Државни тужилац је, пошто му је саопштено мишљење лекарско, изјавио да се не противи пуштању у привремену слободу окривљене Ано и оставља суду да по својој увиђавности реши питање кауције.

После дугог саветовања суд је решио:

(С обзиром, да се из извештаја лекара експерата види, да особито рђаво стање здравља госпође Ано долази једино отуда, што она гладује већ осамнаест дана; да је овде по среди једна радња, коју је сама по својој вољи предузела; да само од њене воље зависи да излечи зло од кога сада пати; да изгледа јасно да се госпођа Ано служи овом так·тиком у циљу да пробуди сажаљење према себи и да одложи час кад треба да суду положи рачуне; да · једнакост, коју пред судом сви уживају, не допушта да се уступи пред једном ситуацијом, коју сама окривљена може да измени, ако не жели да претрпи страшне последице, којима се свесно излаже.

(С ових разлога суд одбија тражење госпође Ано да се у слободу пусти,