Narodno blagostanje

12. април 1930. НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Страна 229 kod prerađenih artikala polioprivrednih od 1,68. Inte-.' suprotnih kretanja kod artikala istih grupa dobija. ti resantno je da živa stoka ı dalje pokazuje porast od zbiru slab pad totalnog indeksa od 0,50 poena. Sa svim 1,23; time cena živoj stoci prelazi za 0,28 poena janu- ie protivno bilo kretanje cena u februaru pr. god., je!

ar 1929. Stočni proizvodi pak pokazuju pad od 1,21.

* Iz svega ovoga izlazi da krefanje nivo-a cena nema nikakve izrazite tendencije, jedni su artikli pali, a drugi skočili — sve u slabim razmerama, tako da se iz tih

i dok je tebruar ove god. pravo proleće, dotle je 1929: | bio vrhunac zime. To se najbolje vidi kod povrća, voća i njihovih proizvoda koji su pali za 2,99 poena, i ако one normalno u to doba skaču.

ЕЋ Бо БЕД

_ Рећоф од перозгедтћ ротеха зкаби 1 dalje

Naplaćeno u budžet. god, Razlika Mec 1928/29. 1929/30. | |

U milionima dinara · april 100.6 965 — 41 тај 146.6 1198. — 26,8. juni 87.9 958 — 21 juli 108.6 127.9 — 19.3 avgust 177.1 188.8 = 11257 septembar 189.5 178.9 „— 10.6 oktobar 200.5 256.8 — 56.3 novembar 222.3 331.0 — 108.7 decembar 214.8 328.7 — 113.9 јапцаг 397 [30:93 + 40.6 и боп. 1 роу. — 222 “222 februar 106.7 169.3 + 62.6 u DOH. | polVr., — i06.4 + 106.4 та 11 тезеса 1.6443 2.1424 __ 436 | -- 5417

Gornja tablica donosi mesečna kretanja prihoda od neposrednih poreza za jedanaest meseci, počev od 1. aprila 1929. godine pa do kraja februara 1930. godine. Kao što vidimo iz ove tablice, imamo za četiri meseca 1929. godine manjak prihoda prema odgovara-

|.jućim mesecima u 1928. godini i to u aprilu, maju, junu i septembru, u ukupnom iznosu od 43,6 miliona dinara. | Ostalih sedam meseca pokazuju višak prema istom raz · | doblju prethodne godine. Najveći višak pokazuje de| cembar prošle godine, od okruglo 114 miliona dinara, |t.j. od 50%. U stvari najveći bi višak bio u mesecu februaru od 169 miliona dinara, ako bi se uzela u račun · suma naplaćenih poreza u vidu bonova i potvrda Ratne štete. Mi smo u gornjoj tablici izdvojili plaćenu porezi u gotovom ı plaćenu u pomenutim ispravama, jer su to dve razne pojave, koje ne mogu da se stave u jednu kategoriju. Kađ bi smo računali bonove zajedno: sa plaćenom porezom u gotovom „onda bismo imali za me-· sece januar i februar višak naplaćene poreze od 232 miliona dinara, — a ako izdvojimo porez plaćan potvrdama i bonovima, onda imamo višak u januaru. 1930. godine prema januaru 1929. godine za 40 miliona dinara, u februaru 62.6, a za oba meseca zajedno 103 mil. dinara.

Ža svih jedanaest meseca sa bomovima zajedno iznosi višax 408,1 miliona, odnosno okruglo za pola milijarde dinara. |

Višak zajedno sa bonovima iznosi 30,3%, a bez . bonova 22.5%.

вапа

|. зто imali pravo...

— Obrt u Franctiskoj u pitanju mobilizacije nemačkih reparacionih oblidacija —

Pišući lanjske godine o radu prve Haške konfe-'

rencije po reparacionom pitanju, mi smo bili naročito nezadovoljni rešenjem, kojim se daje Francuzima lavovski udeo u onom delu reparacija, koji se ne može odložiti ni obustaviti uopšte. Francuzi su stalno govo rili kako je njima potreban što veći deo neodloživih anuiteta, kako bi isti mogli prodati na amerikanskom tržištu, radi olakšanja svoga državnog duga i drugo, radi depolitiziranja reparacionog pitanja. Francuzi su tvrdili, da je u interesu mira potrebno da se nemačke obaveze prodadu na međunarodnom tržištu, naročilo neutralnom, a da oštećeni za to dobiju gotov novac. Mi smo tom prilikom kazali, da je ta namera komercijali zacije i mobilizacije neizvodljiva; da je kamatna stopa na svetskom tržištu tako visoka, da bi Francuzi izgu bili, kad bi te obligacije prodavali. Za svaku obligaciju koja nosi 5'/,%, Francuzi ne bi dobili punu sumu. Danas su prilike već znatno promenjene, danas bi se možda mogle plasirati nemačke obligacije al pari, premda Je i to u pitanju. Za svakih 100 maraka nemačkih anuiteta, plasiranih danas na tržištu, Francuska bi dobila

u najboljem slučaju 70% od onoga, koliko predstavlja ta suma, kapitalizirana po kamati na francuskom. trži štu. Mi smo onda kazali da Francuzi imaju više računa da primaju nemačke anuitete i da ih upotrebljuju za plaćanje svojih unutrašnjih i spolinih anuiteta. Mi smo izrazili uverenje da je isključeno, da će Francuzi pristati „da prodaju te obligacije bud zašto i da dobijaju u ka pitalu mnogo manje, nego šio za njih same predstavЏајци ti nemački anuiteti.

Mi smo bili jedini, koliko je nama poznato, u Evropi, koji smo tvrdili da do mobilizacije obligacija neće doći, bar u koliko se tiče' Francuske. tranše, јег Francuzi za to nemaju računa. U francuskom Senatu pre пеkoliko dana, prilikom diskusije o Jangovom planu, izvestilac senatskog finansiskop odbora kazao je između ostaloga, da se Senat najzad slaže s tim, da se jedan deo nemačkih reparacija, od 300. mil. dolara, mobilizira na međunarodnom tržištu. Ali da je on mišljenja. da se s tim treba da stane. Francuska ima za dužnost da posmatra s jedne strane razviće tržišta kapitala, a s druge strane razviće nemačkih finansija i nemačkc