Narodno blagostanje

Страна 490

краћем времену приступиће се оснивању здравствених станица које ће се бринути о здравственом стању на селу.

— Немачко Министарство Рада у сагласности са Министарством спољних послова поднело је Рајхстагу два закључка радничке конференције при Друштву народа, одржане у пролеће прошле године. Задњи рок подношења је 22-Х1.-1930. год. Ради се о споразуму у погледу означавања тежине на тежим балама за претовар на бродовима и о заштити радника, који утоварују и истоварују.

ИНДУСТРИЈА

— 5уајсагзкот (ек пошт industrijom je ovladsla kriza Već je do sada izbačeno iz posla 2500 razboja a od 1. avgusti obustaviće se još 4000 razboja. I druge manje predionice takođe obustavljaju posao. ·

— Simensovo poduzeće „Elektrotehnika a. d,? u Pragu 'sa kapitalom od 16 miliona čeho-kruna nacionalizirano je. 54% uzeli su Česi. Sad se radi na znatnom proširenju tog poduzeća, a u isto vreme se vode pregovori za osnivanje jednoga čehoslovačkoga trasta za slabu struju.

— Bugarska vlada je napravila ugovor sa mađarskom državnom kovnicom za iskivanje srebrnog novca. Država daje srebra 1500 tovara. Iz toga se ima iskovati: 10 miliona komada od 20 leva, 1.9 milion od 50 leva i 1.5 milion od 100 leva. Kovanje će irajati godinu dana.

— Uprava bugarskog državnog rudnika Pernik raspisala je konkurs za podizanje jedne briketnice i perionice uglja. Rok je 15. novembar. Isto je fako sofiska opština produžila rok za oferte za podizanje klanice za 1 septembar.

— Вуница д. д. за вунене производе на Сушаку са главницом од 2 милиона динара исказује у 1929. год. губитак од 335.450 динара. На главној скупштини, која има да се одржи 3. о. м. одлучиће се о ликвидацији или санацији друштва.

— Ема млин д. д. у Пожеги, који је пре извесног времена изгорео, закључио је ликвидацију, те се позивају повериоци, да пријаве своја потраживања.

— Радови на подизању нове калоричне електричне централе у Београду ових су дана отпочели. Као што је познато, изградњу је преузела фирма „Крафт унд Лихт а. г.“ основана у Базелу са главницом од 6 милиона шв. франака, чији је циљ електрична индустрија, њихово давање и узимање под закуп, куповање и продавање истих Као и куповање и продавање акција електричних предузећа. Претседник управног одбора је инж. д-р Тисо од Швајцарског елекртичног и прометног а. д. (пређе Железничка банка), Базел. Управни одбор сачињавају још и ова господа: д-р Ј. Алфред Мајер, Цирих, директор Швајцарског банкарског друштва; Јозеф Росхендлер, трговац из Граца ; д-р Дитлер, Цирих, директор банке Лој и Комп.; инж, Г рг, · Брисел.

— По уговору са шабачком општином Трговачко-индустријска банка у Београду има намеру да изгради сва потребна постројења и радове за електрификацију Шапца.

— Криза у аустријској шумској индустрији. Савез аустријских пилана упутио је ових дана својој влади један меморандум, у коме су изнесене тешке прилике шумске ин-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 31

дустрије. Подвлачи се опадање извоза дрвета у Немачку те се наводи као пример, да је у априлу 1930 извезено 4000 вагона дрвета, од тога 12% резаног дрвета, док је у 1923. године, код много већег броја вагона, извезено преко 94% резаног дрвита; због тога се траже олакшице извоза и ревизија тарифе предвиђеним трговинским уговорима. Влада је разне предлоге већ усвојила, те је увела увозну царину на дрво за гориво од 2 зл. круна на 100 кгр. ; царина на паркете није примљена, али је одобрено повишење увозних царина на фурнире, који се извози из Немачке од 30 зл. круна на 250 SH. круна за 100 кгр. Осим тога су спуштени и тарифни ставови за превоз појединих врста дрвета на разним пругама, а доплата на транспорт на прузи преко Бренера је за дрво укинута.

— Преговори, који се већ дуже времена воде између европских аутомобилских индустрија ради доношења закључака о примени потребних царинских мера против американске аутомобилске инвазије, још нису довели до позитивних резултата, |

Узрок томе су највише различити интереси између француске и немачке индустрије. Док немачко аутомобилско тржиште још није засићено, француско је засићено, те упућено на извоз. Разумљиво је, да се француски индустријелци противе доношењу закључка о ограничењу увоза америчких аутомобила, јер би тиме могао наскоро бити погођен и француски аутомобилски извоз, будући да се ова политика врло лако може окренути и против Француске.

— Вештачки камен из кукурузовине. Америчким хемичарима је пошло за руком да из кукурузовине добију материју, која је тврда као камен, а чвршћа од многих врста дрвета. Ова чудна материја, којој је дато име маузолит, може се производити из свих делова кукурузова стабла, али се најбоља добива из клипа кукурузова. Проналазачи ове материје су хемичари у Едском државном Колеџу у савезној држави Ђова. Биро оф Стандардс у Вашингтону је испитао овај проналазак и увидео његову огромну важност за привреду.

Маузолит се добива на тај начин, да се кукурузовина уз неке врсте хемијског процеса пробаве, пусти у папирне млинове, где се претвори у мекану масу. Ова маса се пресује у извесну форму. Материја, која настаје том прерадом је једна чврста, тврда, слична кости субстанца, чија се боја креће у ниансама од златне жуте до боје абоноса. Маузолит је добар електрични изолатор, а чвршћи је од тврдог дрвета. Да се полирати и прерађивати у сваковрсне предмете, који се за сада производе из тврде гуме и бакелита. Као споредни продукт маузолит би се могао производити у разним индустријама уз врло мало коштање,

— Дестилација дрва д. д. у Теслићу обуставила је рад у пилани, а у осталим оделењима знатно је редуцирала број радника. Ове редукције мотивише управа индустријском кризом.

— Хрватске новине јављају да има француско друштво „Манифактир де Сан Гобен“ намеру да код нас подигне једну већу фабрику стакла, те ће ових дана бити предана правила друштва на одобрење Министарству трговине,

"“пнванивинантвапванипиштипвивиитаниивиивишиц— иннавизвинавнпвнавикиооа нашипининанивинпнининоинивиининонисшинвинвивинипиполиви

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА JI

У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

~ по АРДУЈЕ НАЈПОВОЉНИЈИМ | УСЛОВИМА

Доларске 7'/, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. ССелигман 777 Доларске 70, и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године СБлеђров)у

2"; 97, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ

Милан нннивининјинннаивиннининанинин ин оне на сна

ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ)