Narodno blagostanje
9 август 1930.
В. Бајкић
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 497
Трговинско-политичке комбинације у циљу побољшања цена пољопривредних производа
Т. Још неколико речи о пословним комбинацијама — Заједнички продајни биро —
Потребно је да. се вратимо на питање заједничког продајног бироа југословенско-румунско-маџар-
ског, и ако су сви изгледи да, је идеја, која, је поте- |
кла из Маџарске, а која је у првом свом периоду била пала у кризу негативним држањем Румуније, а коју је наше Привилегисано извозно друштво од почетка прихватило и, према, програматској изјави председника, намерава и да оствари, понова постала проблематичном услед устезања, Румуније. Тај продајни биро претпоставља, постојање националних одговарајућих ортанизација. Надионална организација морала би бити заснована, на начелу монополисања, националног извоза, у рукама државним, полуслужбеним или приватним, било изрично или увођењем извозних дација, за, све остале извознике, (као што је радила Пољска са ражи и Чиле са шалитром) или специјалним извозним премијама у корист тог организма. Остављајући на, страну и друге многобројне сметње и тешкоће које би се имале савладати да, би се основале националне сртанизације, морамо истаћи, да би за правилно функционирање бироа, морали да се регулишу многи међусобни односи, а међ њима, је и питање класификације робе по каквоћи, хронолошког реда продаје и тако даље.
Иначе биро не би имао друге функције до чисто трговачке; он не би могао да ступа ни у какве дипломатске односе с иностранством, да преговара о царинским, саобраћајним и сличним питањима, и т. д. Он би био чист трговац и то пре као комисионер, но за сопствени рачун. У последњем случају би потреба за капиталом била, незајазима, а, ризик неограничен.
Као што смо у прошлом броју истакли, тај би продајни биро срео на светском тржишту неколико сличних организација, — на првом месту СевероАмерикански уред за стабилизацију цена пшенице, канадски Пул, Извовну организацију Совјетске Русије и т. д. Цео би се проблем свео на пословну окретност и искоришћавање најповољније коњунктуре. Али се ипак радикалан утицај на цене не би могао да врши, светске цене остају непромењене. Могло би се срећном коњунктуром и повољним маневрирањем да, постигне евентуално цена, за 10—15% већа но она, која би се иначе постигла, и то је максимум онога, што се може очекивати од заједничког продајнот бироа. Њиме дакле није решен проблем и сувише ниских цена пољопривредних производа.
Али би тај заједнички продајни биро могао да буде у другом правцу од значајније користи. Ми смо у последњем чланку нагласили, да се у индустриским земљама, т. ј. земљама, с дефицитом у аграрним производима, монополистички организује увоз тих производа. У Немачкој је увоз пшенице у
У
рукама Шојерн концерна, а кукуруза у рукама, државе, Магдоналд је пре неколико дана изјавио, да ће Енглеска, да. органивује биро за увоз пољопри“ вредних производа. У Аустрији изгледа да, је питање монопола увоза шшенице само одложено. М Француској и Чехословачкој такође су слична, питања на дневном реду. Позната је ствар да је. У обављању трговачких послова, јачи положај онога који има сконцентрисан у својим рукама, већи волумен послова, (као купац и као продавац). Велики вупац и велики продавац има, могућности да путем маневрирања и других трговачких експедијенса, постигне бољу цену него што би то било под системом децентрализације посла.
Рекли смо већ, да је канадски Пул дуго времена, имао знатан утипај на светско тржиште само због тога што је у својим рукама сконцентрисао знатан део робе одређене за светско тржиште. Нарочито је случај са Немачком показао како једна организација, на страни увозника може да буде чак и тртовинско-политичко оруђе. Немачки монопол кукуруза веома, вешто оперише према аграрним земља“ ма. Румунија, је била та која, је најенергичније протествовала. против увођења монопола кукуруза, претећи репресалијама (и ако је тим монополом изитран трговински уговор са Југославијом на првом месту), Немачка, је успела да умири Румунију, купивши од ње веће количине кукуруза и јечма. Постоји могућност да Немачка, вештим маневрима, између нас, Румуније, Маџпарске и Пољске, разбије атрарни фронт, који би имао да дође.
Заједнички продајни биро би могао у великој мери да контркарира сличне маневре увовничких држава.
MH. Покушаји за економско зближење народа разбили су се о индустриски протекционизам нарочито аграрних држава.
Док су постанак и успех средишних продајних бироа — националних и интернационалних под питањем, дотле се све више окрећу погледи ка, разним спољно-трговинско-политичким · комбинацијама, за побољшање цена пољопривредних производа. Све бујније ради машта тртовинско-политичких стручњака, све су разноврсније комбинације почев од билатералног трговинског уговора па до европског царинског савеза. — до Паневропе. Какви се резултати по цене пољопривредних производа могу очекивати од тих комбинација, #
Ради одговора на ово питање потребно је да бацимо најкраћи поглед на трговинско-политички дух Европе.
У периоди од 1915. до 1922. године у целом свету производња је стајала иза потребе. Овуд се осећала оскудица, па следствено и „глад ва робом“. То је добило најјачег израза у скоку нивоа цена, који се овде-онде дизао за више од 100% преко нивоа од 1913. године. Одмах после рата почиње интензификација и радионализација производње у