Narodno blagostanje

8. новембар 1930,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 707

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

На конгресу УМегејп fir 50стајроћнк у Кевигсбергу имао

Шта прича очевидац 0 руском дрвету. сам прилику да упознам

једнога младост Немца, ђака Минхенског проф. Вебера, који има две егзистенције: он неуморно и даље ради на науци, тако исто је неуморан у руковођењу једне од највећих стругара (пилана) у Источној Прајској, која је њеroBa својина и има филијалу у Берлину. Он је био овога лета у Русији по питању рускога дрвета. Ево шта је он тамо видео и чуо. Главна експлоатација дрвета налази се на 800 километара од Москве у крају који се назива Средња Волга. Ту се налазе старе шуме, дрво је ванредног квалитета, ненадмашно у конкуренцији. То су биле приватне шуме, припадале су властели. Држава их је просто конфисковала. Према томе оно што игра улогу у производњи дрвета, шумска такса, овде не постоји. Првокласно дрво је бесплатно. Што се тиче преноса, који игра још већу улогу, комесаријат за трговину израдио је грандиозан план. Донесено је из Америке око 50 трактора у виду гусеница који су имали да превлаче дрво из шуме до прве железвичке станице. Али после шест недеља ниједан трактор није функционисао, а нигде није било механичара способног да их оправи.

Онда се морало прибећи кулуку. Сељак је приморан да известан број дана ради у шуми не добијајући никакве наднице, већ само накнаде у дрвету. Сељак је имао доћи на кулучење заједно са својом стоком и саонама. Вест о претстојећем кулуку изазвала је такву панику међ сељацима, да је више од половине стоке поклано за веколико дана, —- само да не би морали ићи на кулук. Саонице, које су тамо доста скупе. погорене су такође за н=колико дана тако, да никаквог превозног сретства није било у околини. Као луди су били ти сељаци у целој околини. Кад је и овај други покушај пропао дошла је горука из Москве, да се мора приступити организацији сељачке радне снаге. Пре свега сељак је морао имати чизме, јер се по оном дубоком снегу у шуми није могао уопште кретати без чизама. Место чизама дошле су прво ципеле, које се нису могле употребити. Али је временом дошла п чизма, па и остало, да се ипак на крају ствар могла да савиу покрет.

Иначе руска организација за извоз функционише савршено. Она је закључила уговоре, са купцима, којима се обавезала на огромне пенале и на право раскига, ако :ачно не лиферује. Ове године је лиферовано 8.000 вагона облица све у сат тачно. То је оно у чему су се преварили Пољаци и од чега су имали велике штете. У Пољској постоје велике шуме и извози се врло много дрвета. Оне поиподају племићима, али их они продају малим трговцима, који су без капитала и експлоатишу их узимајући обично предујам од увозника са стране. Ти су мали људи силне паре погубили. Они су секли дрво на лагер рачунајући сигурно као смрт да Руси неће бити у стању да о року излиферују, па би онда они диктирали цене. Сад им све дрво стоји непродато. А дрво не би смело да остане преко зиме у шуми, јер много пати од мраза и губи од свог квалитета. Са Немцима су Руси поступали веома каваљерски. Они су продали једну мању количину дрвета за грађу и обавезали се дл ће се уздржати од сваке даље продаје тако су се у Немачкој још у октобру цене држале на 110 до 115 марака кубик. Преплавили су и Немачку али само дрветом за производњу хартије. Али су другим земљама направили несрећу. У Штокхолму је била права катастрофа, Послали су грдне количине

дрвета на један мах и дали су га пс тако ниској цени, да је те било далеко испод шведске цене коштањта. Пољској су направили штету на тај начин што су Немце, која су били главни купци пољског дрвета, привукли помоћу уговора и кулантног држања.

На моје питање да ли и Руси при томе губе, одговорио је млади индустријалац, да је на то питање тлико одговорити. Шума свакако не кошта ништа, радна сила кошта врло мало пошто они дају само шуму у нахнаду сељацима. Али подвоз кошта. Колико, тешко је знати; али зараде свакако да немају. Међутим чим се буду удаљили од Средње Волге посао ће постати потпуно нергитабилан.

PO |E,

ŽŽ

Čitaocima je poznato da u „,petogodišnjem planu” reorganizacije proizvodnje u Rusiji kolektiviziranje igra vrlo veliku ulogu Mora se Rusima odati priznanje, da su vrlo rano shvatili značaj velikih tehničkih perturbacila u proizvodnji žitarica u Americi i da su vrlo okretno počeli da prenose te nove metode u Musiju. Ljudi koji su ovoga leta putovali po Rusiji radi studija pričaju da se tamo nalazi ogroman broj amerikanskih inžinjera sa zadatkom, da organizira i kontroliše rad novih poljoprivrednih sprava kupljenih чи Americi. Tu kupovinu je izveo Kulmanović, tada vice komesar za polioprivredu u Rasiji (koji je ovih dana postavljen za šefa Državne banke kao što je „Narodno Blagostanje” javilo u prošlom broju).On je bio lično u tom cilju u Americi i kad je 15. avgusta o. g. napuštao amerikansko zemljište, pri ukrcavahju u brod „Madžestik”, dao je jedan intervju koji su donele sve amerikanske novine.

„Izvršio sam porudžbinu od 40,5 miliona dolara od čega je 85% za traktore, 13 procenata za mašine kombajn (za sečenje i vršidbu), a ostatak za ostale poljoprivredne spfave. Mislim da |e to najveća porudžbina, koja je ikad učinjena u Americi. Ta je porudžbina rezultat mehaniziranja poljoprivrede u Sovjetima. 1929. mi smo bili na trećem mestu u izvozu boljoprivrednih sprava iz Amerike, a ove godine smo na prvom. Danas je 40% celokupne zasejane površine u kooperativi i kolektivnom gazdinstvu u Rusiji. Državna dobra, koja su prave poljoprivredne faktorije, rade samo sa mašinama, a njihova DOVIšina iznosi ove godine 7,5 miliona akra. Kako se s razlogom očekuje prelaz seljaka u kolektive, to će se reorganizacija produžiti ove godine jer se na kolektivi dobije 20—30% više, no na individualnim gazdinstvima. Na državnim gazdinstvima poveсасе se 1930. i 31. godine prinos za 100%. „Zerni ftrest”, privilegovana državna kompanija za žito, imaće pod obradom više od 11 miliona akra. Sve će te mašine biti utovafene u novembru 1030. godine i ući u upotrebu u proleće 1931. godine”.

samo 23 dana docnije odigrao se poznati krah cena pšenice na berzi u Čikagu. Istovremeno je pukao glas, da su Rusi prodali za dva dana oko 7.500.000 bušela pšenice „bud za što”.

Kako u Americi inače vlada uzbuđenje međ poljopfivrednicima zbog veoma niskih cena i kako je to centralno političko pitanje već godinu dana, to je odmah intervenisao državni sekretar za poljoprivredu g. Hajd. !I parlamenat otvara anketu. Interesantno je saslušanje Levickog, potpredsednika Sveruskog tekstilnog sindikata u Njujorku, koji je izvršio prodaju.

— Kako ste došli do toga da prodate fu pšenicu?

— Dobio sam nalog od našeg komesara iz Hamburga, telefonski, da prodam 2100 tona pšenice i to na termin, da bih obezbedio cenu. — Da li Sovjeti imaju monopol žitarica? — Industrija pripada državi. — Je li to prvi put da vaša organi-

Amerikanska nervoza i faska hladnokrvnost

ROG Par Aa VOiSrE7A: WALON IA ет овитванрнива O Raa aa zora