Narodno blagostanje

27. децембар 1930.

— У Енглеској је за претседника Одбора за реорганизецију индустрије угља именован Сер Ернест Тауерс.

— У Аустрији не овогодишња жетва шећерне репе износити око 9.5 мил. товара, то значи 1.5 мил. товара шећера. Тиме ће бити покривено 75 од сто домаће потрошње.

— У коликој мебди Пољска конкурише Енглеској на скандинавском тржишту угља види се најбоље из извештаја евглеског министра руда. У 1929. год. увезено је у Норвешку: 1,468.061 тона енглеског, 32.230 тона немачког и 607.000 тона пољског угља ; у Шведску : 2,374.000 тона енглеског, 263.000 тона немачког и 2,676.000 тона пољског; у Данску: 2,230.000 тона енглеског, 167.000 тона немачког и 1,870.000 тона пољског угља.

— Стандард Фил Компани ав Њуперзеј добила је у Афганистану важне петролејске концесије.

— Томаш Бата је после дугог преговарања ипак купио комплекс земљишта у Шлезији, и ускоро ће почети са градњом фабрике ципела.

— Мамеђу Совјета и концесионованог вруштва за експлоатацију сребра, цинка и бакра у амурекој области Тетјуха дошло је до сукоба. Друштво је нагло смањило прбизводњу. Изгледа да ће доћи до новог случаја Lena ФОојанеја, о којему смо своједобно обавестили читаоце.

— U Berlinu {e osnovano društvo „Inidrk Geselischaft fir Finanz und Bau in der Tirkei A. G.” sa 500.000 maraka (6,75 mil. din.) glavnice. |

ПОЉОПРИВРЕДА 1

— Наши пољопривредни прантиканти у Швајцарској. Проф. Др. Постић, шеф завода за господарску управу у Загребу покренуо је ове године заједно са швајцарским сељачким савезом у Бругу (проф. Ланером) веома похвалну акцију размештаја наших пољопривредних практиканата у Швајнарској. Ове године послато је свега 88 ђака, из средњих, нижих и специјалних пољопривредних школа као и сељачких младина без школа, из свих крајева наше државе. На изабраним и одређеним газдивствима сви су ђаци преко лета и јесени радили све пољопривредне радове, уз накнаду у стану, храни и новчаној награди, која је варирала од 350 до 1000 динара. Рад је научно испитан и организован. Постигнути резултати толико су повољни, да ће се и у 1931. го-

"дини наставити том акцијом, за што је већ сада пријављено

250 младића. Др. Постић издао је засебну књижицу, са сзиљ подацима о путовању, раду и боравку у Швајцарску.

— „Америчка Доња кућа у Вашингтону вотирала је 150 мил. лол. (8,4 милијарди дин.) Федералној пољопривредној дирекцији и 45 мил. дол. (2520 мил. дин.) за крајеве пострадале од суше. Предлози су поднесени Сенату на одобрење. И осталих 100 мил.. (до укупно 500 мил.) биће утрошено до идуће фискалне године.

— Трговачка делегација Русије, која се налази у Риму, наручила је код фирме „Фиат“ 400 а код осталих талијанских предузећа 100 трактора.

— Влада г. Стега прочитала је декларацију у Мародној скупштини и сенату. Она није дугачка. На првом месту се бави питањем корупције међ политичарима, која је била у неку руку повод пада владе г. Тардије-а и која постаје све вероватнијом захваљујући раду парламентарне анкетне комисије, „Питање поделе власти противно је увлачењем финансија у политику, увлачење које компромитује независност државе, достојанство државних службеника и престиж претставника нације. Влада ће предузети енергично све што је потребно у искључивој жељи да се сазна непристрасна истина“. ' у

У погледу пољопривреде намерава да предузме мере за

· техничко побољшање ради смањења трошкова производње и

побољшањем квалитета производа. Даље намерава организа-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 821

цију продаје пољопривредних производа у земљи и на страни ла би производи добили рентабилне цене.

— У Фреанњусној је организација произвођача кудеље затражила од владе исту заштиту, коју уживају и произвобачи лана: царину на извоз од најмање 200 фр. (445 дин.) пс товару. Овим мерама би највише била погођена Италија.

— Повећање чехословачке царине на свиње и свињске производе, које су делимично биле повод царинском рату, са ·Маџарском, погодиле су још много више Пољску него саму Маџарску због тога што је Пољска услед дугогодишњих трговинско-политичких тешкоћа са Немачком, а као највећи произвођач свиња у Европи после Немачке, велики део својих свиња упутила била у Чехословачку. Сад је Tai увоз тако рећи пресечен и због тога су страховито пале цене свињама у Пољској. Пољска влада чини немогуће напоре за отварање нових тржишта нарочито у Француској и Белгији. У том циљу су основана два нова друштва ПољскоБелтиско и Пољско-Француско.

— Француска = Данска су две једине земље у Европи које до сада још није задесила привредна криза. У Данској почиње пољопривреда, која је иначе основа Данскога 60гатства, да пати. Тако су цене данске сланине (басон) пале од 156 почетком ове године на 100 круна.

— И у Аустрија се приступа неурачунљивој политици подржавања цена пшенице скупље но што је на светском тржишту. Тако се сад имаоцима пшенице даје предујам ов 3 милиона по товару, а 2 и по милиона одговара већ цеви пшенице на ливерпулском тржишту...

— Министар пољопривреде против пољопривредних царина. У Ирској се индустрија, која тражи царину, удружила ба једним делом пољопривреде за пропаганду царина на пољопривредне производе. Против тога је устао ирски Министар пољопривреде Хоген и у једном дугачком говору је изјавио да би то била пропаст ирске пољопривреде, која о успела под притиском конкуренције са стране, да се усаврши у изградњи најсавршенијих и најскупоценијих пољопривредних производа. Ирска даје пољопривредне производе најбоље врсте и делимично прерађене. Ирска пољопривреда живи од увоза пшенице и других пољопривредних артикала из прекоокеанских земаља. Увести царину на пшеницу и на сличне артикле значи онемогућити стандардизираној пољопривреди извоз, који је у најбољем полету.

— Први светски аграрни стручњаци O пољопривредној кризи, Нашим читаоцима је познато да је летос био у Америци у Итаци међународни конгрес аграрних економиста. На њему је дискутовано између осталога и питање о из лазу из аграрне кризе. Изекил, економиста Министарства пољопривреде у Вашингтону тврди да је једини излаз у диференцији цена у смислу плаћања што већих цена првокласним производима. Професор универзитета Уорн пак сматра да је једини излаз да што већи број у пољопривреди запослених људи оде у варош тако, да онај мали број који буде остао, постигне веће приносе. Против тога је најенергачније устао енглески аграрни политичар Ашби, који је изгледа био водећа личност на конгресу. „По коме праву, пита он, можемо ми послати толики народ са села у варош у беду 2 Не треба људи да робују привреди већ привреда да служи људима.“ И Руси су узели врло жива учешћа у дискусији. Делегати Совјета једнодушно су заступали гледиште да је најправилнији излаз безобзирно механизирање и машинизирање ради истеривања што већег приноса без икаквог обазирања на човека у пољопривреди. Том приликом је основана међународна конференција аграрних научника. За претседника изабран је М. Херст, а за потпретседнике су изабрани Уорн и Серинг (чије смо предавање о фабрикацији жита донели јесенас).