Narodno blagostanje

3, јануар 1931.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 15

КОЊУНКТУРА

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

На девизном тржишту курсеви су показивали оживљење: порасле су девизе Лондон, Париз, Њујорк и Милано, а све друге девизе остале су непромењене. Обрт је износио 22 милиона динара; према томе је мањи но обично.

На ефектном тржишту преовладава у току последње недеље 1930. године лабавост. Рента Ратне штете попустила је од 26. децембра од 42615 на 424 динара до ултимо године; на дан !. јануара о. г. Ратна штета опет се поправила на 425. а на дан 2. о м. скочио је курс на 421.динара. Обрт је износио 3.94 милиона; од тога 245 милиона у промпт роби a 1.409 милиона у терминима. 1 од сто Инвестициони зајам тргован је по 88.— код минималног обрта од 9 хиљада динара. 1 од сто Блер попустио је од 79,75 на 79.25 до краја године. Обрт је био 450 хиmana динара. 7 од сто Селигман попустио је од 80:25. (26. децембра) на 78.50 (1. 0. м.) код обрта од 1.32 милиона динара. 8 од сто Блер имао је курс од 91.15 (52.000 динара). 6 од сто Беглучке обвезнице имале су курс од 64.(обрт 22.000 динара).

Акције Народне банке трговане су по курсу од 8.150 за 163.000 динара.

На њујоршкој берзи наши су доларсик папири нотирали као што следи:

На дан 17 % Блер 83% Блер OZ JU X. DB. 26. децембра 78.50—79.50 91—92.— 79.50—81.29 децембра 78.50—79.— 90.—91.50 78.25—79.30. децембра 78.25—79.— 91—1.50 75.—--78.31. децембра 718.50—79.50 91. 01.50 78——19.—

ZAGREBAČKA BERZA. -

Реуло 18. Ртонупо ranijim godinama, poslednjih даna decembra promet u devizama bio je naročito intenzivan. Prošlih godina, novčani zavodi, u nastojanju da u godišnjem bilansu pokažu što veći likviditet, zadnjih dana decembra Киpovali su veoma malo deviza. Ove godine usled toga što su devize bile u znatnom porasiu, bili su novčani zavodi primorani da kupovne naloge svojih komitenata odmah izvršuju. A kako su bili znatni, promet je bio rekordan. Na pojedinom sastanku nije bilo ništa neobičnoga ako je promet prolazio 10—12 miliona dinara. Ma da je bilo i privatne robe, ipak je Narodna banka morala intervenirati znatnim količinama. Na pojedinim sastancima i sa ptreko 10 miliona dinara.

.:”

"Tržište akcija. Poslednjeg berzanskog sastanka gotovo svi papiri beleže veće kurseve nego:prošlih dana. Kako se na temelju tih kurseva sastavlja godišnji bilans, svi imaju interesa da kursevi izgledaju što povoljniji. Međutim većeg prometa nije bilo. Početkom ove godine kod nekih papira kursevi bi mogli ponovno da oslabe. Prilike će se iskristalizirati tek onda, kad se bude znalo kakove će biti dividende. Izvesni krugovi zagovaraju jedno lagano sniženje dividende kako bi se i sa te strane doprinelo opštoj tendenciji cena.

Državni papiri. Početkom ove nedelje pojavila se je prvi put na zagrebačkoj berzi jedna državna novčana ustanova. Intervenirala je u našim dolarskim papirima i preuzela kojih 20 hiljada dolara. To je doprinelo da su se kursevi ustalili. Izgleda da nova intervencija nema za zadaću da tera kurseve državnih papira na više, već da spreči njihov eventualni pad.

U Ratnoj šteti, na pojedinim sastancima promet je bio dosta znatan. Ukupni promet državnih papira u ovoj godini biće veći nego prošle godine. | |

РОБНО ТРЖИШТЕ.

На светском тржишту пшенице тенденција је непромењено лабава — и крајем 1930. године нотира винипешка берза 51 и по центи за бушел. То је најнижа цена у току ове године, и најнижа у овом столећу. Пре годину дана, курс је био 140 центи за бушел. У Сев. амер. државама курс ic непромењено 76.50—77.—, што. доказује, да је стабилизација потпуно успела. На основу тог курса Сев. амер. државе изолирале су се и на светском тржишту уопште више не учествују.

Песлови су веома мирни — због католичког Божића и Нове године.

Аргентинска. и канадска пшеница интензивно се нуди, Канадски пул продаје по винипешкој берзанској нотици манитоба робу, најбоље врсте, тако, да се сада најскупља врста шненице продаје по истој цени но слабија — аргентинска. На европским тржиштима преовлађује уздржавање ол куповине. Чехословачка, од како је повисила увозне царине, скоро више не купује; Мађарска имала је, због интервенција, непромењене курсеве. Код нас, због слабих понуда, цене су остале непромењене ; истовремено је веома слабо и интересовање за робу, нарочито шлеповску, јер смо изнад светског паритета. Бачко-потијска пшеница нотира 156—150 динара, србијанска 130—

На тржишту шећера послови потпуно стагнирају, због неизвесности која влада након неуспеха светске шећерне кснференције у Брислу. Свакако треба имати у виду, да се увек још воде преговоре са Немачком и од њихових успеха или неуспеха зависиће развој тржишта.

На металним тржиштима изазива највећу пажњу кретање цена бакра. Картел је после божичних празника био принуђен, да снизи цене за 1 цент, али су некартелисани произвођачи стално јефтинији тако да и то снижење није имало жељеног успеха. Залихе су непромењено високе. Ограничење производње, о којој је у новембру и децембру 1930. године толико било говора и коју је инаугурисао светски картел — до данас још није спроведено — на против, код неких друштава производња још је и повећана.

Цинк је веома лабав; потрошња, нарочито индустрије белога блеха знатно је опала: предузећа раде једва са 25% свог нормалног капацитета.

На тржишту памука ситуација се је у последњем месецу знатно погоршала. У Египту је криза заузела толики обим, да је влада, као меру предострожности, одредила 14дневно затварање робне берзе и истовремено забранила сваки посреднички рад. Те су мере имале одјека и на американским тржиштима, где изгледа, да је ангажовала влада све расположиве снаге на интервенцију за одржавање житарског тржишта а при томе изгубила свој уплив на тржишту памука.

На тржишту гвожђа је дошло до преокрета. Цене за гвожђе у шипкама повисиле су се за 10 шилинга по тониа и интересовање и поруђбине су оживеле. Велики купци су Јужна Америка и Источна Азија. Међународни картел железа поновно је продужен — за шест месеца. Међутим пак се јавља из Америке, да је тамо запослење у опадању, и да једва износи 40 од сто.

У последње време су се европска тржишта дрветом донекле смирила, па следствено и наша и ако се још не постижу боље цене; али су у тој грани прилике биле толико дезолатне, да се већ и само смирење тумачи као повољан знак.

~