Narodno blagostanje

Страна 6

listovi, a i naši dolarski papiri bili su povučeni ha niže. Mi donosimo ovde jednu tablicu koju smo izradili na osnovu originalnih amerikanskih podataka i molimo čitaoce da ovo naše dalje izvođenje prate podacima na njoj.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

pokazuju do očiglednosti našu tezu, da je krah od 10. oktobra došao iz drva uzroka: zbog prilika u južno-amerikanskim državama i zbog nazadovanja velikih industriskih kompanija i poduzeća „public ulitities”.

Kretanje kursa od

— Pad — Pad 1. jan. do 12, дес. 16 O Skok 5 1 ПОарОг 1930, 1929, : 9 u “је. Seplem. Oktob. + сер | (MODI | D"Cem_ 10 С najniži najviši najniži najviši Baltimore & Ohio 999/a 861, —19,50 804 637, — 26,38 605/4 1225/, 1055/, 1457, St. Louis—San Francisco 893/, 65%, | —26,74 715/ 476 —27,20 45'/, 118/s 101 133%/, Am. Water Wks. & Elec. 963/, 78; 19,25 “2866 527/6 —32,31 51 124'/; 50 199 General Electric. 7208 551/& —24,37 507%/s 453/, —16,98 44 959%/5 1681/; 403 General Motors Corp. 45 367/s —18,05 349. 343; — 6,78 317, 54/, 33), 91:/, Radio Corp of. Amer. 41%, 23%/s —43,13 195/, 14!/, —40,54 125/, 69%/, 26 1143/, United States Steel. Corp. 1715. 147 —14,09. 145 1409/; — 4,36 138 1983/4 150 2613/4 do 10. oktobra Brazilija 86%/, 56 —35,41 76'/5 66 1 17,85 56 93), Rio de Žaneiro 70 51 —27,14 695/, 51 = 50 85 Budimpešta 165, 61 —20,26 А 66!/, 1.860 61 85'/, il 89 72 _— 1010 84 75, ар 72 917, Bugarska 83174 66 — 18,77 70%/; 66 — 65 853/a Nemačka 86%/, 159, —12,97 78 {O%L == 5,98 131, 917, Рођзка 85 15 —11,76 80 745; = 0,36 76 887/, Jugoslavija 8% 84 Ту —11,05 7193/, Па т 2,98 74 86 " 190 97 82 — 15,46 917, 92 1 12:19 52 98 Žaložnice Drž. hip. banke 857, 110... — 921 79 7837, + 161 75 88 Argeniina , 96 а 87 — 8,45 94%, 917 T 5.60 87 100 Grčka 87 80 “7 8004 || 82 85: 1687 86 889, Madjarska 94: 6 87 — /,57 85 82/, — 5,47 57 98у4 Rumunija 81'/, 15 = 7,10 7 715, T 0,66 74 85 Finska 100 93 МЕ 24) | од ОБА | 1631. 98 1017, Beč 87 а 82 — 5,88 854 84I/, T 2,50 82 95 Htalija 985 94 — 4,44 96 _ 89%/a — 4,92 92%/, 108 Ausiralija 104%/ 1025, = 2,03 105 1057), + 2,68 102!/, 108 Belgija 110; 108 1,93 108, 108 — 107 1107, Kuba 1015/8 100 = 1,60 100, 97 = 3.00 9618 103 Venecuela 95:/. 94 — 1,31 93, 941, 7.013 88 98 Danska 101%/s 100%. — 0,90 1009, 1005/,- т 0,13 997, 1027, Švajcarska 1055) 104%% | 06500) 10475 03 10,47 102M%. 106 Francuska 12077 | | 120%/3.0 0:20. 120% 190% || 001, соја 120

Prvi stubac sadrži kurseve 12. septembra, kad je još bilo normalno doba, drugi stubac kurseve od 10. oktobra kad je bio prvi krah. Treći stubac pokazuje koliki je pad kurseva 10. oktobra prema 12. septembru u procentima kurseva od 12. septenibra. Četvrti stubac pokazuje kurseve od 31. oktobra kad st se malo oporavili, peti kurseve na dan 12. decembra, kad je bio drugi krah, a šesti pak u koliko su se kursevi promenili toga dana prema onima na dan 10. oktobra kad je bio prvi krah. Pretposlednja dva stupca pokazuju najviše i najniže kurseve istih papira u toku 1930. godine, a dva poslednja stupca sadrže najviše i najniže kurseve čisto amerikanskih papira u 1929. god.

Dva su razloga prouzrokovala krah na berzi 10. oktobra: jedno su bili politički događaji u južno-amerikanskim državama, a specijalno u Braziliji (pobuna i t. d.) a i ekonomske prilike, naime hiperproaukcija kafe u brazilijanskim državama i šećera na Kubi i Javi. Drugi događaj je bila neprekidno opadanje takoZvanog prosperiteta, upravo publikacije raznih instituta za proučavanje konjunkture, a naročito onih koji su sastavljali indekse produkcije, jer se iz njih videlo da je proizvodnja najvažnijih industriskih grana u oktobru mesecu već bila pala za 30 do 60 od sto. Već su počela društva da smanjuju dividendu, što je moralo povući pad papira, koji su pokazivali cele jeseni veliku otpornu snagu. Ta je korektura onda morala doći putem kraha. To nam lepo ilustruje gornja tablica. Na njoj vidimo da su 10. oktobra pale akcije železničkih kompanija za 16,50 i 26,74 od sto, električnih i kanalizacionih za 19,25 i 24,37 od sto, ашотоbilskih za 18,05 od sto, radio korporešn za 43,13 od sto i najveće čelične kompanije 14,9 od sto. To je pad akcija. Tako isto je veliki pad državnih papira: Brazilije (35.41%), Rio de Žaneiro (27.14%), Čile (10.1%), Argentine (8.45%), i t. d. Ove cifre

Krajem oktobra kao što pokazuje četvrti stubac, kursevi su se prilično bili oporavili. AH 12. decembra dolazi nov krah. Tu vidimo da željezničke akcije padaju za 27% prema 10. oktoibru, t. |. prema kursevima koji su bili već vrlo niski. I ostale kompanije pokazuju padanje. Među njima je naročito težak onaj Radio korporešn od 401, %. Tako izlazi da za dva meseca pad kursa nekolikih akcija iznosi 50 do 80%.

Da vidimo kako stoje kursevi od 10. oktobra i 12. decembra prema najnižim kursevima u 1929. i 30. godini. Za neke od tih papira kurs od 10. oktobra pretstavlja najniži u toku 1930. godine, a za neke je bio već pre 10. oktobra najniži. Ali prema 1929. godini kursevi 10. oktobra i 12. decembra silno su pali. Radio korporeši koji beleži sada 14 i 1}, a bio je 1929. godine najniži 69 i 1}, a najniži 114, srozao se za 9 puta. Iz ovoga izlazi da onaj veliki krah oktobra 1929. nije ni izdaleka bio normalizacija kurseva amerikanskih papira, već samo prva korektura.

Za sada je otvoreno pitanje da li će još da padaju kursevi amerikanskih kompanija ili će početi pokret na više. Dok se s jedne strane ukazuje na činjenicu, da cene velikog broja sirovina već mesec i po dana stacioniraju, dotle se s druge strane tvrdi da volumen proizvodnje istih artikala ne daje još nikakve nade. Nije isključena mogućnost da su amerikanski papiri došli do najnižeg nivoa i da je lako mogućno da špekulanti, koji sada kupe, dobro zarade.

S tim u vezi da napomenemo da je u poslednje vreme u Americi uzela ponova manija osnivanja ftrastova, a naročito fixed Trusts. Oni kupuju samo jednu vrstu papira. Tako su ovih dana osnovali:

1) New-York Bank Trust Shares;