Narodno blagostanje

Страна 102

= Sr E = фузија Хрватске свеопне кредитне банке, Загреб и

На идућим главним скуп-

штинама једног и другог за-

Опште кредитне банке у 9044 ПР Ало НИНе СРИ (IKT

Суботици чиће се међусобна фузија.

RL Управо се ради о преузима-

њу те кредитне САНЕ по Хрватској cBčonurr0j кредитној банци.

Оба завода припадају концерну Угарске свеопште кргдитне банке, па је било јасно, да ће једног дана доћи до спајања у један већи и јачи организам. То је тенденција у банкарству читавог света па не можемо и несмемо ни ми бити изнимка.

Деоничка главница Хрватске свеопште кредитне банке износи 37.5 милиона а она Опште кредитне банке 10 милиона динара. Код фузије главница ће се вероватно заокружити на 50 милиона динара, Концем 1929. године Хрватска свеопшта кредитна банка билансирала је са 319 а Општа кредитна са 105 милиона. Не водећи рачуна о евентуалним међусобним потраживањима, имамо укупну билансу од 424 милиона динара. Водећи рачуна о развитку оба завода, вероватно је, да ће фузионирани заводи билансирати са пола милијарде динара. Улошци обеју завода износили су крајем 1920. године дин. 163 милиона. Веровници су билансирани са 129 милиона. Есконт меница износи 87 милиона а дужници 191 милкон динара.

Хрватска свеопшта кредитна банка има филијале у Вараждину, Карловцу и Сушаку. Општа кредитна банка има филијале у Сенти и Новом Бечеју. По извршеној фузији, Хрватска свеопшта кредитна банка имаће 6 филијала. Од тога 3 у савској а 3 у дунавској бановини. И по броју филијла Хрватска свеопшта кредитна банка долази у ред наших во-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

тересирана код Велико-Бечкеречке штедионице. Овај је завод код главнице од милион динара 1929. године имао уложака у висини од 21 милиона динара. Једног дана и он ће ући у састав Хрватске свеопште кредитне банке која ће се тако нарочито снажно афирмирати у Војводини.

на пр Ко је имао доста залудног

времена да прочита опширне извештаје о раду делегата националних одбора балканске конференције, који су се састали ту скоро у Солуну, тај је само могао добити утисак да су та господа успела да реше питање које ни војници ни свештеници нису могли да реше 2000 година, наиме да васпоставе вечито пријатељство међ балканским народима. У ствари лако је било сложити се у Солуну на падинама митолошкога Олимпа, за мермерним столовима при кристалним прозорима.кафане Олимпоса, кад уз то има за дужност да се утроше 10.000 долара — помоћ од стране Карнегијеве задужбине. Али изгледа да та слога није обухБатила ниједног човека више — сем саучесника уже конференције. Међ извесним народима на Балкану „јача“ „пријатељско“ расположеље. Пре неколико дана убијен је грчки војник на граници на бугарској територији. Да нису хитно интервенисале „велике силе“ могло је бити и компликације, — свакако не велике, јер ни Грцима ни Бугарима није до тога. Али да тај инцидент није био згодан да учврсти између ових двеју држава односе, који се држе на концу танком као паучина, доказ је вест, да је између Грчке и Бугарске наступио царински рат. Зар има срдачнијег односа између

Басна и стварност

дећих завода. Општа кредитна банка у знатној је мери ин- | народа од царинског рата 2 !

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Шведска Банка снизила је дискошт од 3 и по на 3 од сто.

— Стање Поштанске Штедионице 31. јануара т. T. Укупно стање улога по чековским рачунима опало је према 31. децембру за 84 милиона динара; од 978 на 883 милиона. Али укупан обрт у том месецу износи 5451 милион, а то ie за 900 милиона динара више но у највећем месецу (у јануару) за последње четири године. Може се рећи да је обрт порастао у јануару 1931. године према последњим трима годинама за милијарду динара. Исто тако су порасла плаћања без употребе готовог новца и прешла половину, јер износе у јануару 50,50 од сто. Стање уложака на штедњу у сталном је порасту. Број књижица је скочио на 132084, стање улога износило је 219,1 милион динара према 209 у претходном месецу. А исто тако је износ улога по књижицама нешто мало скочио од 1547 на 1544 милиона динара.

— Да би оживело интерес јавности за берзанске послове Удружење берзанских посредника на Париској берзи одлучило је да објављује стално износ на берзи закључених псслова; најпре ће објавити обрт 20 главних папира, којима се највише тргује.

— У Паризу је коначно отворен стечај над банком Устрик. Пасиве износе 1,700 мил. фр. (3774 мил. дин.) према 150 мил. активе.

— U Engleskoj je 93% celokupne brodogradnje osnovalo firmu National Shipbuilder Security Ltd. Ova je odmah emitovala zajam od 1 mil. funti ct. (270 mil. dinara), koji će se veli-

kim delom upotrebiti na smanjenje ftonaže, koja je prevelika s obzirom na današnju krizu. Pored toga biće smanjen i broj brodogradilišta.

— Као што смо пре извесног времена јавили, основано је у Будимпешти холдинг-друштво, које ће послужити за побољшање стања на будимпештанској берзи. Куповаће само папире, којима ова тргује. Главница је 20 мил. пенге (200 мил. дин.). За директора је изабран досадањи директор Централе финансијских друштава Коломан Шандор.

— У Немаччкој директори Шлипер од Дојче Банк Дисконтогезелшафт и Ерхарт од Голддисконтбанке намеравају основати један банкарски конзорцијум за финансирање извозних кредита оријенталним државама.

— Румунска влада поднела је парламенту пројект закона, по коме годишњи каматњак на зајмове у Румунији не сме износити више него 5%. изнад каматњака Народне банке, Само уз нарочити споразум између дужника и повериоца, који власт буде одобрила, може каматњак износити највише 9% изнад каматњака Народне банке. Обавезе, чији каматњак буде ишао преко допуштене границе неће се од власти уопште признавати. Узимање камата унапред допушта се највише за 6 месеци. Закон предвиђа за преступнике казну од 2 месеца до 3 године робије и 5.000 до 100.000 леја (1500 односно 30.000 дин.) новчане казне.

— Уз суделовање Атинске банке и француског капитала основаће се ускоро у Атини једна Хипотекарна банка са главницом од 50 мил, драхми (37,5 мил. дин.).

— M на амстердамском новчаном тржишту је стање

пића