Narodno blagostanje

_ 28. фебруар 1931.

Страна 137

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

ČITAOCIMA.

Uz današnji broj prilažemo uplatnice za pretplatinike van Beograda.

Umoljavamo sve pretplataike, koji još mist izmirili pretplatiu da to odmah učine,

Platnene korice sa zlatnim naslovom za 1929. i 1930. god. mogu se dobiti po ceni od 17.— din. komad — sa pošlarinom,

Administracija plaća brojeve „Narodnog Blagostanja” iz 1929. g. i to brojeve 16, 17, 28, 30 i 32 po 10.— dinara komad, a brojeve 15, 19, 23, 24, 26, 29, 31 i 46 po originalnoj ceni.

НОВЧАРСТВО

— U Bugarskoj je prema zakomtu o zaštiti ulagača formiran bankarski savet pri Ministarstvu finansija. Za članove su izabrani: Burikov i Bohinov, viceguverneri Narodne banke, Boris Ivanov, generalni sekretar Ministarstva finansija, Gubidelnikov, direktor Bugarske Trgovačke banke ı Nedelkov, direktor Centrale pokrajinskih banaka; za sekretara izabran je Ivan Račev, činovnik budžetskog odelenja Min. finansija.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Загребачке „Новости“ јављају да управа Дринске бановине намерава да закључи један инвестициони зајам од 210 милиона динара, који би се употребио за извршење железничких радова у њеном подручју. (првенствено пруга Тузла— Брчко). Затим за израду пута Тузла— Сарајево (128 км.). Бановини је потребна сума од 50 милиона динара. Овим путем добила би се најкраћа веза Посавине са Сарајевом. У пројекту су и други јавни радови.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— Буџет расхода и прихода шибеничке општине за 1931. год. предвиђа суму од 24.633.319 динара. Карактеристично је да је већи за седам милиона динара од прошлогодишњег буџета,

— Раније смо јавили да је Новосадској општини понуђен од Држ. хипотекарне банке зајам од 60 милиона динара који би се употребио за извођење радова око водовода и кланице. Како овај зајам није закључен, Новосадска општина је на својој седници 23. о. м. решила да закључи зајам од 200 милиона динара за подизање тржнице, кеја, одбранбеног насипа од поплаве и извршење других радова.

Једна француска група, како изјављује општина, поднела је понуду за овај зајам (камада 7% на 35 година).

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Министарство социјалне политике и народног здравља је одобрило кредит од 1,5 мил. динара за подизање школске поликлинике у Мостару.

— У Београду је одржан 22. о. м. збор приватних и банкарских чиновника Краљ. Југославије уз учешће делегата из целе земље, на коме је, после говора многих делегата, утврђено : 1) да је њихов данашњи економски положај такав да им је немогуће да од својих награда стварају уштеђевине за случај старости и изнемоглости ; 2) да у једном делу државе (Словеније и Далмације) већ постоји Закон о обавезном пензионом осигурању. За то је збор донео резолуцију: да се од владе тражи да се овај закон прошири на целу државу.

— Централни секретаријат Радничких комора је предао Министарству социјалне политике дефинитиван одговор о пројекту новог закона о социјалном осигурању. Радници и поред оваквих прилика пристају да плаћају нових 1 и по од сто своје обезбедне наднице (што чини нов терет од 100 мил. дин.) ради увођења ове врсте осигурања, наравно ако исто толико уплаћују и послодавци а и држава притекне у помоћ. Радници не пристају на одредбе закона којима се смањују досадашња радничка права у случају осигурања од болести и несрећних случајева. Зато они предлажу да се односно овога примењује стари закон, а да се по нужди врши само постепена нивелизација.

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— На темељу ветеринарске клаузуле Чехословачка је забранила увоз и провоз свиња, говеда, оваца и коза из не ких пољских провинција.

— Пољска дуванска режија преузела је од бугарских задруга 250.000 кг. дувана. У замену поручиле су ове код пољске фирме „Униа“ 15.500 плугова и 4.000 дрљача, које ће им она излиферовати преко Бугарске пољопривредне банке.

— Трговински провизоријум између Румуније и Немачке који истиче крајем ов. м. продужен је.

— На основу чл. 15. Предлога закона о општој царинској тарифи Министар финансија донео је следеће решење : 1) да се не наплаћује увозна царина на препарат „карбокрилт“, која служи за прскање воћа против штитасте ваши и 2) завоји од гвозденог лима у којима се овај препарат увози има се сматрати као признат завој у смислу чл. 10 Правила о дари.

— Комора за трговину, обрт и индустрију у Загребу, обавештава да је Албанија добар потрошач старих аутомобилских гума. Он њих се израђује годишње у Албанији просечно око 400.000 пари потплата за опанке. Главни увозник је фирма Осман Забјак, Скадар. Царина за употребљене аутомобилске гуме износи 20 зл. франака на 100 кг.

ИНДУСТРИЈА

— Американска производња нафте у 1930. год. износила је 898 мил. барела (143 мил. тона) т.ј. за 109 мил. барела (17,3 мил. тона) или 11% мање него 1929. године.

— Ми смо јавили да многа рударска предузећа у Француској намеравају почетком марта скратити радно време у рудницима а сразмерно томе и наднице. Као одговор на то Савез рударских радника решио је ових дана да 10. марта прокламује општи штрајк.

— Zavišen је зикоб u međunarodnom kartelu vagona, o čemu smo pre kratkog vremena pisali. Pošto nije mogućno povisiti Nemcima kvotu (28,8%) pre isteka ugovora u junu t .g., francuski članovi kartela su im odobrili da primaju francuske, domaće i strane porudžbine, u koliko ih oni ne budu mogli primiti zbog preopterećenosti. Međutim ugovor predviđa da povlastice date Nemačkoj uživa i Belgija.

— Čehoslovačkom parlamentu podnesem je projekt za'kona, po kome se slovačkoj industriji i zanatstvu na 15 godina

"odobrava 10%-na povlastica u cenama pri državnim liferaci-

jama, namesto 5% kao dosada. Osim toga im se garantuje učešće u državnim liferacijama srazmerno njihovom plaćanju poreza.

— У Паризу ће се од 1. до 4. јула 0. г. одржати Међународни конгрес за унапређење дрвене индустрије. Француско туристичко друштво у Паризу позвало је и наше привредне срганизације да учествују у раду овог конгреса,