Narodno blagostanje

Страна 246 НАРОДНО рове по редовном поступку. или по кратком суђењу, чији предмет у новцу или новчаној вредности без споредних тражења не прелази износ од 5000— динара.“ Ту се не чини никакав изузетак за меничне спорове, чија свота не премаLI · Али, може бити, закон о уст. ср. суд. мења само надлежност првостепених судова, но не дира у надлежност Београдског трговачког суда2 — И то не стоји: 57. тога закона под сл. од а) до 5), набраја спорове, који су свакако изузети из надлежности среског суда, а спадају у надлежност окружног суда, „у колико ови спорови по прописима закона о устројству трговачког суда не спадају у надлежност трговачког суда у Београду.“ — Дакле, постоји двојака подела спорова у погледу судске надлежности: на оне важније, за које је у начелу надлежан окружни суд, и оне од. мање важности, за које је надлежан срески суд. Ови важнији опет се деле према нарочитом критеријуму — да ли су трговачке или грађанске природе — на оне, који изузетно спадају у надлежност трговачког и оне, које остају у надлежности окружног суда. Та друга подела за спорове од мање важности не постоји; с тога 56 зак. о уређ. ред. суд. вели да срески судови врше судску власт не само у грађанским парницама, но и у трговачким и меничним предметима. | |

И други прописи истог закона служе у прилог тези да и срески и трговачки суд „врше судску власт у првом степену у трговачким и меничним предметима према наређењима о стварној надлежности, садржаним у законима о поступку и у другим законима.“ Мада 528. тога Закона до сада није ступио на снагу, ипак може послужити за тумачење 56., јер тај- Закон сачињава једну органску целину.

Убрзање рада код судова и приближавање судске власти становништу захтевала су предају једног дела предмета, за које су били надлежни првостепени и трговачки судови, — у надлежност многобројнијих судова, код којих поступак више одговара потребама невештих, у праву странака, које редовно нис' заступљене од адвоката (ср. 95 528, 529, -530, 531 и др. Законика о суд. поступку „о гр. пар. од 13. јула 1929. г.) Ти разлози наравно важе већ сада, ма да није још спроведена цела реорганизација нашег судства, те с тога могу да послуже при тумачењу законских прописа, и други прописи наведеног закона о суд. пост. који још није уведен у дејство на подручјима Апелационих судова у Београду и Скопљу, али ће се увести за кратко време, могу да послуже као путоказ за одређивање правца, којим се креће наше законодавство. Закон о уст. ср. суд. ствара за ту територију једно прелазно стање, које доноси приближавање дефинитивном стању, предвиђеном у закону о суд. пост. у гр. пар. То се види из 8 5 зак. о уст. суд, који почиње са речима: „Док Закон о уређењу редовних судова од 18. јануара 1929. г. Законик о судском поступку у грађ. парницама од 13. јула 1930. г. не добију у целини обавезну снагу и за подручја апелационих Судокај у Београду и Скопљу, срески судови биће надлежни...“. Међутим из S 44 бр. 1 и 41 бр 4 зак. о гр. суд. пост. види се јасно, да ће у надлежност среских судова спадати спорови, који потичу из "менично-правних и чековних захтева, — ако вредност спорних предмета не прелази 12.000, а у. надлежност судова, ако та вредност прелази 12.000. |

Закон о уст. ср. суд. се није решио на толико наглу промену надлежности трговачког одн. првостепеног суда, те је изабрао за границу надлежности између среског и трговачког суда за меничне и друге парнице вредност спорног предмета од 5.000—— уместо од 12.000.— динара, али наравно намеравао је да ту границу повуче не само између надлежности среског и окружног суда, но и ИЗМЕЦИ пад лежности среског и трговачког суда. | |

БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 16 | Надлежност среског суда за забране по меницама 2

Треће је питање: да ли је надлежан срески суд за доношење одлука о забрани по меничвим предметима 7 Ако је надлежан за спор по меницама до износа од 5.000— динара, у начелу мора да буде надлежан и за тражење за-_ бране до тога износа, ако нема у закону изричног изузетка, јер и то тражење спада у меничне предмете. (5 6. зак. о уређ. ред. суд.).

Да ли је надлежан за тражење забране, која премашује тај износа — Одговор, и то позитивни налази се у 85 под 8 зак. о уст. ср. суд., који гласи „Срески судови..... биће надлежни.... 8) за доношење одлука по предметима забране, притвора, прибелешке, интабулације (надинтабулације) и обуставе“, не спомињајући вредност, до које се простире та надлежност, дакле без обзира на вредност предмета. С друге стране 857. истог Закона у своме набројању надлежности окружног суда не спомиње средства обезбебења, а у генералној клаузули 11. вели: „у осталим предметима према садашњој надлежности првостепених судова изузев предмете, који су по прописима овог закона прешли. у надлежност среских судова. — Средства обезбеђења прешла су, дакле, у ту надлежност.

"То се потврђује поред текста бр. 855 и тиме, што се забране ређају у истом реду са прибелешкама и интабулацијама : дакле, исти Суд је надлежан за сва та средства обезбеђења. Међутим од 1. априла 1931. г. за прибелешке-и интабулације једино може да буде надлежан срески суд, јер је њему поверено вођење интабулационих књига (55 бр. 7. Сравни чл. 6. и следеће уредбе о отпочињању рада нових среских и окружних судова од 16. фебруара 1931. 1). По новом закону као понекад и раније, надлежност за спор, којим се правда забрана, не мора се поклапати са надлежношћу за доношење одлуке о забрани. То изречно предвиђа од 2. бр. 8. 55 Закона, — који тумачимо, јер вели: „Правдање има се вршити код суда, који је по прописима овог закона надлежан за пресуђење спора.“ пошто је испред тога у одељењу !. бр. 8 55. речено, да је срески суд надлежан за доношење одлука по предметима забране итд.

Ми смо видели, да је Београдски трговачки суд надлежан за пресуђивање меничних спорова, чији предмет прелази износ од дин. 5.000— То ни у колико не спречава да за тражење забране буде надлежан и по таквим споровима срески суд. Такав је текст бр. 8. 85 Зак. о уст. ср. суд. и таква је била намера законодавчева, да у хитним предметима, као што су мере обезбеђења, решава суд, који је најближи становништву. т. ј. Срески суд.

Проф. Леонид Таубер.

Д-р Иво Политео, адвокат из Загреба: ЗАКОН О ПОБИЈАЊУ ПРАВНИХ ДЕЛА ИЗВАН СТЕЧАЈА.

Поверилац зајми, да би се с коришћу вратио у своје паре. Кредит почива на поверењу и сигурности наплате. Због тога се законодавство од постанка кредитних односа старало да повериоцу законсви осигура оно што потражује. Сва дужникова добра су залога повериоцу. Санкција за неплаћање је право повериоца на егзекуцију. Закон се постарао да повериоцу стави на услугу и потребна сретства, да се залога његовог потраживања не изгуби и да је за себе обезбеди. То су превентивна сретства. Али и то није било довољно. Несавесни дужник је често пута успевао, да отуђи своја добра, залогу својих поверилаца, пре него што су ови стигли да употребе превентивна сретства; сретства обезбеђења, која би им ову залогу сачувала. с тога је законодавац морао тражити ради заштите пове--

рилачког права. начин да ова отуђења, учињена на штету.