Narodno blagostanje

9 мај 1931, НАРОДНО а Kako su obaveze po tažaiči računima porasle za 30,6 mil. dinara, to ie ulaiboo smanjenje pasive svega 109 mil. dinara. Povečanie deviznog stoka izmosi 12,3 mil. din» tako da ukupan iznos promena, u onim Dozicijama Moje utiču па povećanje opticaja, iznosi 121,3 «ва, а. Kako je potraživanje po menicama i lombard. porttelju smanjeno za 13 mil. din., to zaači da је пир optica;| povećan za 108,3 mil. din, Smatramo za potrebno да ирохопто Ba stanje žiro-depozita kod Narodne banke, koje ie a poslednjoj nedelji pokazalo iznos od 550 mil, din, stiha, 8. mata ta je pozicija bila još manja (530,2 mil. din.) ali Je опа uopšte vrlo niska. Krajem 1920. god. ižmnosika je ona 1250 mil. din., 15. (anaara 1930. god. iznosila |e 348 mil. 22. maja dostigla je Rečaventu visinu od 1423,8 mal. din., zalim počinie postepeno da opada. jula 31. sišla je prvi put ispod jedne milijarde, a 31. decembra раја је па 667 mil. din., 22. febraara 1931. god. penje se

РРА s 31. OH | 315 XILI:15. ME | 22250 30; IM 8 1929 1930 193! 1931 1931 о a s ||у златји и сребру (1 ' ' ||1168.4| 1202.4) 1208.4) 12096] 1209.6 5 | Спот) .« .. . ||17592| 9631 | 3001) 3045) 316.8 = укупио || 2927.6| 1834.4) 1509,9| 1514.1| 1526,4 8 | па wummne | (287.5) 14331! 1214 4! 1216,9! 1203.6 и на хартаја ох зредлоста || 230.1! 203,4! 182.6) 183.4 183,5 о укупно || 1517.6) 1637.1 1397.1| 1400.3) 13871 8 таван на | 27 | || 9483) 89727 807.) 8921 8970 s E рачун привремене размене 205,9 126.2 126.2 126.2 126.2 + по зајмовина на бонове || 2998.8) 2996 81 2996.8) 2996 9! 2996,8 укупно || 4153.0| 4020,7| 4020,7| 40207) 4020.7 Новчанице у оптицају. ,. 5817,9) 5396.5) 4585.6) 4583.5) 4691.8 i рачун прив, размене . 205.9| 126.2| 126,2| 126.2| 126.2 отраживање државно по разнам рачунима . 0. . .: 99.6, 59.3' 50.0) 107,9] 60;2 25 | о миро рачунања . : .|1250.0] 667.2| 600.3) 646.0| 553,9 28 по резини рачунима 160.8! 195.6! 410.6) 417.3! 447.9 S укупно || 1410.8| 862.8| 1011.0) 1063.3) 1001.8 e у одето целокупног новча18 | пио ен DO. || 50'37) 33,90| 32:21)! 33:04 3253 55 У од сто свију обавеза по виђењу... ,. 39.95| 29,50| 26.26| 26 31| 26.52

“) U zlatu 99,29 mil.; a srebru 17,58 mil,; u siranoj monet 0,81 mil, din,

na 906,4 mil. din. i zatim počinje da sistematski opada,

dok nije dostigla dagašnju visina. Kako se objašnjava |

(о sistematsko opadanje žiro-depozita kod Магобпе banke? Zato postoji svega jedno jedino rešenje, naime da narodna privreda pokazuje potrebu za platežaim sretstvima. To je objašnjenje pod normalnim prilikama. Mogu da budu i vanredni uzroci toj pojavi. Ali ih zasada

пе vidimo. No svakako to nas navodi na činjenicnm da |

se opadanje ubrzalo, kad je naša javnost počela da tvrdi, kako ogromni nezaposleni kapitali leže kod Marodne banke, i da su to gotovine maših banaka, Које ne znaju, šta će s njima da počnu. Žiro-depoziti se približavaju najnižem iznosu za poslednje 2 i po godine. 31. decembra 1028. godine omi st iznosili 423,2 mil, dinara. Nismo daleko od te sume,

·Stanje od 30. aprila nosi u pasivi tizionomiju kraja meseca, f. |. smanjilo se državno potraživanje za 47,6 mil, din. i potraživanje po žiro račueu za 02,2, |

Страна 303.

БЛАГОСТАЊЕ __

До

БЕОГРАДСКА БЕРЗА.

Целу последњу недељу београдска берза је провела у знаку ишчекивања. Говори се о догађајима који има да дођу и који ће имати врло пријатан утисак на курсеве хар-' тија од вредности. Послови на тржишту ефектима били су врло живахни, радило се доста доларским папирима као и Ратном штетом, Врло је мали обрт у Селигмановим папирима. Тражња постоји стално али је понуда никаква, Нико не пушта робу из буку: Карактеристично je за тај папир да су се њузјовшки курсеви изједначили са београдским, Оба износе 55 и по — роба. Скок је био нагао и велики тако да се купци уздржавали неколико дана и избегавали да плате преко 85 и по. Тек је у четвртак прављен први закључак по 85 и три четвртине — дакле једна четвртина % курса над њу-јоршким курсом. Али је ван берзе, како се чује, рађено по 86 и по за комаде од 500.— долара, којих је врло мало у оптицају.

Блерове облигације даве њу-јоршки курс. Али према њима је све већи интерес код нас, Селигманове облигације повлаче за собом и Блерове на више, наравно не истим темпом, али тек постоји симпатична хоса код њих,

Интересантно је било развиће курса ренте Ратне штете. јЈота пред крај претпрошле недеље почео је курс да попушта под притиском понуде једно велебанке. Али понуда није била тако замашна нити би курс пао до 22 и по, кад што је био случај, да нису хосисте искористиле прилику да оборе курс како би дошли до што јефтиније робе. Али се маневар показао без резултата. Роба се никако не појављује. Интересантна је ствар код Ратне штете да се понуда | појављује обично у једној или двема рукама највише. Све више слаби понуда. Томе се има захвалити да је средином ове недеље један лакши замах једне београдске велебанка био довољан да врати курс на стару висину. Ова се недеља завршила курсем од 426 и по. Борба између хосиста и бе» систа пренесена је на јуни и јули. Али се бесисте постепено покривају бојећи се да не претрпе још веће губитке.

Све више слаби интерес према беглучким облигацијама, па је и све слабији курс.

Обрти на београдској берзи су у току последњих четрнаест дана били следећи: у ренти Ратне штете укупно 6,9 милиона динара, од тога 3,27 милиона у промпт роби а 3,63 милиона у терминима. 6% Беглучке обвезнице трговане су за 424 хиљада динара, 7% Инвестициони зајам за 415 хиљада динара, 7% Блер за 1,51 милион динара, 7% доларске обвезнице Државне хипотекарне банке за 1,3 милиона ди нара, 8% Блер за 850 хиљада динара. Акције Народне банке трговане су по 7.800.— до 7.750— за 240 хиљада динара,

На девизном тржишту ситуација је мирна — можда са мало лабавом тенденцијом. Обрти су у току последњих четрнаест дана износили 47,9 милиона динара, од тога од 124. до 30. априла 24,1 милион а од 1. до 7. маја 23,8 милиона, динара.

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno tržište. Promet devizama podvrgnut je znafninr oscilacijama. Jednog sastanka zna iznositi skoro 10 miliona :di= nara da sutradan spadne na 2—3 miliona dinara. Međutim promet je ipak znatno slabiji nego što je bio u odgovarajuće doba · prošle godine. Zapažen je znatan porast dinara na strani.

Tržište elektima. Promet je opet nešto slabiji. A ni kursevi ne pokazuju življu tendenciju. Kod novčanih zavoda. nema u najnovije vreme nikakove veće promene ı kursevima. Kod · industrijskih poduzeća promene su veće i češće. Kod Danice padanje je kursa zaustavljeno, jer izgleda da će se platiti, divi-, denda. Šumski su papiri slabi, naročito Slaveks. |