Narodno blagostanje

___6, јуни 1931.

АЈ о ои

| НАРОДНО БЛАГ ОСТАЊЕ Страна 357.

у 1

концесије морамо дати. Ми смо ове године приликом |вишкова за извоз. Међутим према извештајима, до вођења трговинских преговора са разним државама | данас изгледи за пшеницу код нассу 0. г. сјајни. Ако истицали потребу извоза, пшенице на, прво место, ме- | будемо понова дошли у положај да добијемо ви-

ђутим она, као да у опште није ни постојала.

шак ва извоз, онда ће бити неизбежно да цена, па-

Да не идемо даље. Осуство статистике жетве-! де испод оне светског тржишта, другим ·речима,

ног приноса, може да, буде катастрофално и од штетних последица, по нас. Држимо, да је то свима јасно. 3) Нека, је на крају поменута, још једна, не толико

да ће наш произвођач вероватно морати доживети

једно стропоштавање цена од 70 динара. по товару.

'То је економски неизбежно, то би било нормализи-

економска, колико политичка незгода, коју можемо |рање цена према економским приликама и продоживети у току овога лета. Као што рексмо, ВИ- |изводњи, али би имало за последицу велику дусока цена пшенице код нас је последица осуства|шевну депресију код произвођача пшеница. |

ms BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Радно време у угљеним рудницима на конференцији у Женеви

Крајем маја почели су преговори у Женеви за међународно регулисање радног времена у угљеним руднишеништететиеииа с пима. Питање радног времена је првенствено социјално-политичко са већим или мањим економским дејством. Да ли ће се радити осам или десет "часова дневно првенствено је социјално-политичко питање. Али питање о коме се дискутује сада у Женеви првенствено је економско па онда социјално-политичко. Јер за услове рада и његов социјално-политички значај није важно да ли

ће се радити 8 или 7 и 5 часа — око чега се окреће сада nu- |:

тање у Женеви; — али је за положај појединих држава које извозе угаљ на светско тржиште ово питање од огромне вахности. Данас у доба јаче рационализације може у рационализираним рудницима вишак рада од 15 минута дневно знатно да побољша положај дотичног произвођача према конкуренцији. У осталом иницијатива за ово питање дошла је 1927. године из искључиве жеље да се колико толико изједначе услови конкуренције на светском тржишту. Међународни биро рада се управо докопао тог питања, које је прво потргнуто на Међународној Економској конференпији 1927: год., јер је нашао у њему згодну тему за себе.

Енглеска се налази на челу држава које би желеле да постигну међународни споразум у питању радног времена у угљеним рудницима. Јула 8. истиче закон, по коме се у угљеним рудницима ради 8 часова и по коме аутоматски ступа на снагу седмочасовни радни дан. У том лежи велика опасност за социјални мир у индустрији угља у Енглеској, јер послодавци оматрају ту промену за катастрофу, а радници не желе да отступе од права које стичу — једину тековину великог штрајка угљарских радника од 1926 године, А што је најглавније и сама радничка влада сматра да би седмочасовни рад отежао конкуренцију енглеској индустрили угља на светском тржишту. Како је влади врло тешко из појамних разлога да придобије радничке синдикате за продужење радног времена, то она покушава да им наметне то путем једне међународне конференције. При томе се енгдеска влада руководи убеђењем да је данас за радништво много важније питање наднице него мале разлике у радном Бремену. -

У: осталом нашим је-читаоцима познато да је енглеска влада покушавала да појединачним споразумима са Немачком и Пољском постигне међународно регулисање тог питања. "С. Немачком се није могао постићи споразум што ова тражи изузетак за мрки угаљ који код ње игра несразмерно важнију. улогу, процентуално и апсолутно, него у другим земљама. |

Али је исто тако велика тешкоћа са којом се има да

бори енглеска влада у држању Америке и Русије, које су противне сваком међународном регулисању тог питања. На основу свега овога врло су слаби изгледи за успех ове конференције и изгледа да ће она бити срећна, ако се заврши онако као и она ланске године, на име да се обезбеди још једна конференција која ће тим питањем имати

#* ла се бави.

igrama прави ТИ И ЛИНЕ |

e U Nemačkoj počinje budžetska Finansiske teškoće u Мета- godina kao i kod nas 1. aprila. čkoj i njene posledice Današnji budžet Rajha votitan je od Majhstaga kao uravnoteЕ : žen. Međutim se sa pouzdanošću može da tvrdi, da će oni imati deficit od 7--900 miliona maraka. A deficit pojedinih država i opština u istoj periodi biće 3—=5 stotina miliona maraka. Kad se ima u vidu, da je celokupan buđet izdataka Rajha iO milijardi, onda je suma od preko jedne milijarde, koliko čine svi ti deliciti zajedno, vrlo velika. To je u toliko značajnije, što još nisu likvidirani deficiti iz prošle budžetske godine, a oni iznose kod Кајћа 1.200, а kod država i samoupravnih tela 600 miliona maraka. ;

Deficit će doći na prvom mestu usled precenjivanja prihoda, jer porez po dohofku na duvan i pivo već sad pokazuju deficit. Drugi uzrok leži u progresivno rastućim izdatcima na nezaposlenost. Nezaposlenost je glavni elemenat destrukcije javnih finansija u Nemačkoj. Da bismo razumeli mere, koje namerava preduzefi nemačka vlada, pottebno je da u najkraćim potezima upoznamo organizaciju pomoći nezaposlenih u Nemačkoj. |

Postoji Osiguranje u nezaposlenosti, čiji prihodi potiču. od doprinosa poslodavaca i radnika, a koje daje pomoć nezaposlenom punih šest meseci. -

Zatim postoji Pomaganje nezaposlenih usled krize, koje pruža pomoć nezaposlenom za pune 32 nedelje, a koje živi od pomoći Rajha (4/5) i subvencije opština (1/5). Ono pruža pomoć onim nezaposlenima, koji su već 5 meseca bili na budžetu Osiguranja u nezaposlenosti, pod uslovom da dokažu da su siromašni.

"Treća vrsta je Socijalno-politička pomoć, koja se daje onima, koji nemaju pravo ni na jednu od gornjih pomoći, a koja pada isključivo na teret opštine. . ЕН

Još u prošloj godini pokušao je kabinet Brininga da sanira Osiguranje u nezaposlenosti, smanjujući pomoć a povećavajući doprinose, i da na taj način oslobodi Rajh od stalne subvencije, koju jr dotle davao. Dalje je bila maksimirana suma роmoći u krizi na 400 miliona maraka godišnje. i

Ceo je taj račun pokvaren daljim skakanjem broja, ne-, zaposlenih. Time je bivao sve veći broj onih, koji su tražili роmoći, a sve manje onih, koji su plaćali doprinose. Pre jedne godine na jednog nezaposlenog bilo je G koji su plaćali do-

и U U LL |

prinos; u poslednje vreme taj je broj spao na 3.