Narodno blagostanje

Страна 372

očajne, da se na to nije moglo ni pomisliti. Zbog toga je zakon ograničen samo na unifikaciju novčane jedinice i na raskidanje veze između nje i srbijanske srebrne novčanice,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 24

što znamo, to je da je zakon ne samo uslovljavala da je banka obavezna da zamenjuje novčanice za zlato, već se istovremeno daje Narodnoj banci jedna suma zlata

čije je postojanje isključivo njezinu!li zlatnih deviza, koja će služiti kao materijalna podloga

stabilnost. Zakon je proglasio da nova jugoslovenska | za njezino pravilno funkcionisanje. Isto tako očekujemo, novčana jedinica ima biti isplaćivana u zakonskom me- | na osnovu priprema koje su zato činjene, da će projekt

talnom novcu, kad prilike to budu dopustile.

Juna 14. ove godine imaće zbor akcionara Narodne banke da rešava o novoj ugovornoj bazi i novom zakonu o Narodnoj banki. Nama su nepoznati detalji toga zakona u trenutku kad pišemo ove refke, ali ono

| koji

zakona sadržati i sve ostale odredbe koje će garatovati Tunkcioniranje Narodne banke bez prekora onako kako to zahteva nauka o novcu i o novčaničnoj banci. To je poslednji čin borbe izmeđ rutine i nauke, se završava pobedom poslednje.

|

ПРАВНИ

ЗАДРУГЕ ТРЕБА ПРОГЛАСИТИ ЛИЦИМА ТРГОВАЧКОГ ПРАВА.

Већ је протекло више од две године од како се цело наше законодавство налази у покрету. Главна идеја водиља те велике законодавне реформе јесте унификација нашег права на целој територији Краљевине Југославије и уклањање оног шаренила закона које смо наследили од ранијих влада и режима у појединим покрајинама из доба пре Уједињења.

Али поред тога великог национално-политичког циља све већу и већу важност добија у наше време потреба да се законодавство прилагоди промењеним економским приликама а да послужи унапређењу целе наше народне привреде, која се у задње време због тешке и дуготрајне кризе налази у неповољној ситуацији. Стога се као друга лозинка законодавног рада јавља реформа закона ради подизања народне кривреде.

Нарочита је пажња сада скренута на задругарство, које се сматра као једино ефикасно средство за побољшање економског стања ситних привредника (земљорадника, занатлија, а делимично и чиновника и радника), који сачињавају огромну већину становништва а укупно и знатну економску снагу, јер наша земља оскудева у капиталу па и у великим капиталистичким предузећима. Стога је сасвим природно што је Министарство пољопривреде похитало да изради један нацрт закона о привредним задругама, који би у свим крајевима наше простране отаџбине створио повољније и под-

једнаке услове за развитак задругарства.

Али, у овом нацрту остављено је нерешено питање да ли ће се привредне задруге сматрати као колективни трговци (трговачка удружења) или не. Спровођење у будућем закону овог или оног гледишта имаће далекосежне практичне последице : Ако су привредне задруге с правног гледишта трговци, на њих ће се примењивати општи и посебни део трговачког права, уколико не буду стварани нарочити изузеци у Закону о задругама или у којем другом закону. А то значи да ће за њих важити правила Трговачког закона о фирми, трговачком регистру, вођењу трговачких књига, давању прокуре, па и цело облигационо трговачко право.

Практично узевши, разлика је између овог стања и стања, када се примењује на задруге, само опште грађанско право, велика, јер је трговачко право много либералније од грађанског и, ако се допусти такав израз, интернационалније, па следствено много згодније за рад привредних предузећа (у које спадају и задруге) на домаћим и на страним тржиштима. Либерализам трговачког права огледа се у укидању излишних формалности, које се још задржавају у грађанском праву, и у сталном прилагођивању новим начинима рада и новој техници пословања у трговини. Сваки напредак у овој области

ПРЕГЛЕД

одмах продире у трговачко право, док се грађанско право, верно традицијама прошлих нараштаја, мења тешко и лагано. Заједно са трговином и трговачко право сваког народа лако се подвргава међународним утицајима, јер везе између народа, а и између унутрашње и спољње трговине, сваког дана постају све јаче. Што се тиче задруга, ма да на првом степену своје организације немају додира са страним пијацама, на врховима исте преко својих савеза и Главног савеза — оне из-. лазе из ужег оквира своје домовине на међународно тржиште,

тде се успешно такмиче са извозничким кућама капитали«<-

тичког кова (на пример, савези млекарских задруга).

Наравно за ту утакмицу задружне организације се морају наоружати истим модерним правним оружјем као и њихови супарници, јер не испада увек за руком једном Давиду да са праћком обори Голијата.

Може се приметити да се у задње време и грађанско право јако модернизира и то под знаком комерцијализације, Ti. продирања у грађанско право принципа и облика већ равије прихваћених у трговачком праву, као што се је било мењало постепено круто римско јиз ступе под утицајем широкогрудог јиз сепшт. Али зашто би задруге изабрале овај обилазан пут преко грађанског права ка принципима трговачког права, када могу да пођу правим путем 2 Грађанско право ће јурити за трговачким, али га никад неће стићи.

Стога мислимо да је за препоруку да будући Трговачки закон огласи привредне задруге у ред трговаца, без обзира на предмет пословања.

Што се тиче садањег стања нашег и страног законодавства, још нису потпуно пречишћени појмови. На пример, по француском праву један део задруга (произвођачке) сматрају се као трговачка друштва, друге (потрошачке и кредитне) као грађанска (Талер); по немачком праву оне су свагда трговци („по рођењу“ — према оригиналном изразу познатог немачког комерцијалисте проф. Конрада Козака) ; код нас по хрватско-угарском и босанском трговачком закону задруге су трговачка друштва, српски закон о земљорадничким и занатским задругама то питање изрично не решава, али их правни писци сасвим оправдано сматрају за грађанска друштва (г. Спасоје Радојичић). Стога ништа не стоји на путу нашем законодавству да то питање реши онако, како то налажу горе наведени разлози и пословни интереси задруга.

Наравно, тиме се ниуколико не прејудицира друго питање — које ће повластице у погледу пореза и других државних дажбина и којим од привредних задруга да се даду, какав ће бити однос задруга према трговачким и занатским ксморама и т. д. То су питања привредне и социјалне политике и јавног права, у која овде не улазимо.

Проф. Л. Таубер.