Narodno blagostanje

11. јуди 1931. НАРОДНО.

stavlja ma i delimično derogaciju te ideje. Ko čita Irancuske i amerikanske novine, dobija htisak da su obe strane uspele u podržavanju svojih teza. U stvari uspeo je samo Huver. Francuzi su bili dovoljno okretni da u kritičnom momentu napuste prvobitno stanovište i pristanu da podnesu žrtvu celokupnog sVOE терагастопог potraživanja za godinu dana i da svoje rezerve svedu na uslov da Nemačka produži da plaća nezaštićeni deo Banci za međunarodne obračune u Bazelu s tim.da iste pare može uzeti natrag. Huveru je pak lako Dilo primiti novi predlog iz razloga, što njemu nije bilo stalo ni do kakvih pravnih fikcija, već do odlaganja plaćanja. Njemu je bilo sasvim svejedno da li će Nemačka platiti 660 miliona maraka, koliko duguje po nezaštićenom delu, i dobiti ih natrag, ili ih u opšte neće plaćati za godinu dana. |

Načelan sporazum po ovom pitanju izrodio je teš-

· koću oko toga, u kome roku Nemačka treba da vrati taj nezaštićeni deo reparacionog dugovanja. Sporazum glasi da plaćanje počinje dve godine posle moratoriuma i vrši se u 10 jednakih godišnjih rata. Time je uklonjena glavna smetnja za izvođenje Huverovog predloga i može se reći da su sva ostala pitanja, koja su iskrsla u toku diskusije i o kojima je docnije rešavano ili se {još imaju da reše, a koje Francuzi nazivaju tehničkim,

· sporedna prema glavnom pitanju nezaštićenoga dela. 'Može se smatrati za svršen čin jednogodišnja obustava sviju obaveza ,po reparacijama i po međusavezničkim dugovima.

Boreći se o nezaštićeni deo reparacija Francuska se nije mogla žerirati pred Amerikancima i svetskim iavnim mnenjem kao pretstavhica država poverilaca po reparacijama. Najveće učešće po nezaštićenom delu

ima ona sama, a posle nje Italija i Engleska, a ove dve poslednje države su, kao što rekosmo, bez rezerve usvoO'jile Huverov predlog. Prema tome Francuska se borila samo za sebe. Ostale države poverioci bile su potpuno dezinteresovane u borbi, koja je pri ovoj opasnoj vrućini koštala mnogo znoja Francuze i Amerikance. Zbog toga je Francuska smatrala za dužnost da pokrene još jedno pitanje, koje nju ni najmanje ne tan'gira, već: 4 male države na ime: Jugoslaviju, Rumuniju, Polisku i: Grčku. Francuska je u pregovorima istakla, "да ce usvajanje Huverova predloga biti katastrotalno po finansije malih: država poverilaca. Za neke od njih je primanje po reparacijama vrlo značajno i jedan od glavnih uslova budžetske ravnoteže. To na prvom mestu važi za Jugoslaviju. Za to je Francuska tražila da se učini izuzetak u korist ovih država. Huver u prvi mah nije hteo ni da razgovara po tome pitanju, ali je ' Francuska ipak uspela da ubedi amerikanskog ministra linansija da obustava 900 miliona dinara, koje prima Jugoslavija od reparacija, može za nju da znači tako veliki finansijski poremećaj, da može da pomuti raspoloženje celoga sveta usled postignutoga sporazuma po teparacijama i ratnim dugovima. Najzad se usvojila iedna solucija, od koje su Amerikanci formalno oprali ruke, ali čija je materijalna strana dala Francuzima potpun uspeh. Odlučeno je da novčanične banke Fran-

cuske, Engleske i Amerike dadu dotičnim državama

· „ђу Шеленбургова бр, 7.

оте

ПРЕЂЕ IRKOJIMH

АоД:

ТЕЛЕФОН 5-78

--___Телеррами | | (ПШЕОДОВКА, Љубљана. 20 Телафони: 29-36 и 27-37

вешеовеа

Заступништво Београд, Кнез Миканлов Венац 1314

пошараћује све пројљита и каља ms зажтев сво ручне ниижињере

БЛАГОСТАЊЕ Страна 431 ртедијат od 25 miliona dolara radi popunjavanja rupa, koje će proizići iz jednogodišnjeg moratorijuma. Za nas je ovo najvažnija tačka. Kao što smo već pokazali, mi bismo imali u ovoj Jangovoj godini da primimo Oko 900 miliona dinara, koju bismo sumu mogli da upotrebimo na tekuće budžetske izdatke, jedan deo naravno za plaćanje već izvršenih porudžbina. Jedan odbor ima odlučiti kako će se podeliti ta suma od 25 miliona dolara. Jedina baza bi bila visina učešća u reparacijama. Ako bi se to uzelo za bazu onda bi smo mi dobili najmanje 15 miliona dolara a to je toliko koliko iznosi naš gubitak. Naše učešće u reparacijama ove godine iznosi 79.3 mil. maraka, dok Grčka, Poljska i Rumunija zajedno potražuju 32.5 mil. maraka.

Neosporno je da će još mnogo znoja poteći prilikom podele ove sume, ali se svi izgledi slažu da mi ne= ćemo proći gore no što bi bilo pravo i no što bi 10 odgovaralo postojećim pravnim instrumentima.

Treće važno pitanje odnosi se na reparacije u naturi. Može se unapred znati, da je najmanje nekoliko stotina miliona maraka porudžbina država poverilaca u toku izvršenja. Po jednim ugovorima Sti porudžbine već dovršene, po drugim još nisu ni počete, a po trećima se tek postiže sporazum. lI ovde je Francuska primetila da bi dobro bilo da se od opšteg moratorijuma izuzmu ugovori o reparacijama u naturi i da ih Nemačka iz> vrši do kraja, pozivajući se na to da bi to bilo u inte= resu same nemačke industrije, koja pati od nezaposlenosti, a koja ima da izvrši niz porudžbina pod упо ро= voljnim uslovima i sa vrlo visokim cenama. 1 (ај је predlog Huver odbio. Stvar može biti interesantna, kazao je on, ali njegov predlog ne dopušta ni taj izuzetak.

Najzad se saglasilo u tome, da se ima da sastane jedan odbor eksperata koji ima da ispita, u kojoj meri se izvršenje već učinjenih porudžbina može да ргоvede a da se time ne učini povreda Huverova predloga. Izgleda da će se i ovde postići sporazum u toliko pre što je ovde i Nemačka jako zainteresovana. Za nemačku industriju bi to bio zbilja težak udar, kad bi odjedanput prestale sve porudžbine, a sigurno je da nijedna porudžbina ne bi ostala na snazi S. obzirom па 10 da su za reparacione literacije plaćene ogromne cene. U najgorem slučaju bi se moglo dogoditi da po~

jedine države, koje su dale naloge, izvrše reviziju cena”.

i pod tim uslovom pristanu da ih plate iz sopstvenih sretstava. Dok je problem prilično kompliciran kod onih država, koje se odriču sviju primahja po reparacijama i čija je žrtva prema tome 100%, kao Francuske, Italije, Eagleske i t. d. dotle je pitanje manje komplicirano kod nas i u opšte država kojima se istovremeno daje pomoć od 25 miliona dolara. Sasvim je prirodna stvar da će u odboru nama dobaciti da izvršene porudžbine platimo iz novca koji dobijamo, pošto u stvari mi nećemo osetiti finansiski jednogodišnji mora– torijum, jer će nam se isplatiti u vidu zajma suma koju bismo primili u vidu reparacija. I ma koliko da зе protiv ovakvog rešenja može da bori, ipak ostaje kao što rekosmo, argument da se drugače smatraju porudžbine izvršene na osnovu reparacija a drugače se vrše po-

зета етар ти

ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Рачкога бр. 2

Телеграни; ШКОДА — Загреб Телефон 41-975

еваово«в

Телеграми: ШКОДА Београд