Narodno blagostanje
Страна 532.
траљаво стоји са оном најопћенитијом и кај аеа бата.
НАРОДКО БЛАГОСТАЊЕ
врстом робе: људском радном снагом. За њено голо
издржавање треба њен ималац и хране и одећеи стана, а да и не спомињемо још безброј других потреба. Да још јаче конкретизирамо.
Кромпир што труне, новине што после пар сахата постају макулатура, одело што га промена моде претвара у крпе, ђубре што смрди, барут што експлодира, кожа што је ждере мољац, овце што их коси метиљ, рад што га дави глад, студен, болест и смрт — све то по учењу те народно-привредне науке треба да буде у размени еквивалентом, јест, потпуним еквивалентом за онај сјајни, племенити метал! За наш смртни рад и пролазну робу, постависмо као разменично средство оног бесмртника: злато.
Ето у тој „страховитој контрадикцији", у тој " тешкој заблуди налази се кључ за решење „највеће економске загонетке данашњице" за разјашњење оног „апсурдног, вештачког и неприродног стања" данашње привреде, како га је исправно назвао госп. Бајкић.
Прешло би далеко оквир овога одговора на постављену загонетку госп. Бајкића, кад бисмомну најкраћим потезима хтели изложити сву неоснова-
О | - i ност златне валуте. Зато се морамо ограничити само.
на горњу констатацију њене кардиналне грешке и тешке заблуде, у којој смо развој и судбину наше целокупне привреде препустили — пуком случају налаза злата и тиме саградили златну прокрустову постељу нашој привреди.
За то се под господством златне валуте наша привреда 'не може развијати по природном закону сопствене динамике у бесконачност, као што су бесконачне и наше потребе, него је тај развој допуштен само у уским границама, одмереним унапред законодавством о златној валути, хоћу рећи о златној прокрустовој постељи.
Уз то ималац трајног и неукваривог новца (преко количине за сопствену потрошњу) дакле ималац новчаног капитала може за свој новац, што га ставља на услугу размени, тражити нарочиту награду, и од имаоца робе ту награду и изнудити на основи свога далеко јачег, привилегованог положаја. То изнуђавање награде (интереса) постизава ималац новчаног капитала једноставно тиме, што процес размене повлачењем свога трајног неукваривог новца може, без штете за се, обуставити, и тиме довести у незгодан положај имаоце уквариве робе и радне снаге. (Дефлација, пад цена, криза!)
Та награда за употребу новца у разменичном процесу јесте примарни облик интереса, чисти новчани интерес и он је у развоју капиталистичко-привредног система са тог примарног облика трговинско-новчаног капитала путем данашњег финансијског капитала пренешен на сав реални капитал и постао услов целог нашег данашњег привредног система, како смо то већ напред истакли.
Данданас су, уосталом, финансијски примат И монетарно-финансијско гледиште, којим се тумачи појав данашње кризе, усвојени и са стране једнога низа опште признатих стручњака. Али док сви ти стручњаци на челу са Ирвином Фишером у Америци и Густавом Каселом у Европи застају на половини пута, задовољавајући се у борби против те дру-
штвене куге само палијативним средствима и ле-.
_Бр: 3
цећи тако само њене симптоме, дотле једино _ сло- | бодно-привредна школа иде до корена тога зла.
Конзеквентно својој критици златне валуте а да би се тражња, оличена новчаном циркулацијом ослободила златних окова и могла и МОРАЛА свагда прилагодити бесконачном развоју продукције; као примарном захтеву привреде — тражи слободнопривредна школа потпуну демонетизацију злата и деметализацију новца уопште, а у место златног предлаже увођење папирног индексно-стабилног важења. Како би коначно била омогућена потпуно активна управа у том новчаном систему, поставља она захтев присилног оптицаја новца увођењем пореза на новац у циркулацији путем валутних маркица. |
Тиме је одстрањена и она непремостива разлика између уквариве робе и неукваривог новца, тако је изједначен новац са робом и тек на тој основици омогућен правилан, природан процес разм не = без наплате данка (интереса).
Елиминисањем, дакле, неприродног новца (златне валуте) и његове креатуре — интереса из привреде, повратили смо нашој привреди њену природ-
·" ност и сада се она може несметано, без потреса,
4
без криза, развијати у бесконачност, као што су бесконачне и људске потребе.
Тиме је тај главни „рушимир“, тај творац неекономских закона и данашњих „социалних чиње-. ница" за увек прогнан из наше привреде и сада „неуке руке“ једне шаке сопственика оне златне прокрустове постеље — неће више никад моћи став-
· љати на самртне муке целокупну светску привреду
и цело човечанство.
На тај начин је слободно-привредна школа дала исправно решење „највеће економске загонетке да- . нашњице" и то са монетарне стране т. |. са стране размене добара а тиме, што је новац, то „волшебно средство", којим се влада светом, истргла из приватних руку једне шаке шпекуланата и вратила го као покорног слугу његовом правом сопственику привредно-радном народу, указала је она и сигуран пут за прави културни развој човечанства.“)
1. Теза Г. д-ра Станишића.
По г. д-ру Станишићу данашње тешко стање светске привреде долази од камате, кога се плаћа на злато.
Примарно капитал није стварно оруће производње, вели г. д-р Станишић, већ новац. За израду новца употребљава се искључиво злато. А злато тражи трибут, — камату. Значи да се без накнаде у виду камате не може лобити капитал, један од главних елемената производње. То има за последицу, ла се развитање производње не управља према потреби за односним добрима, већ према рентабилитету. Може да је тражња за обућом воло велика. без рентабилитета неће се одговарајуће да прошири производња. %) Слободно-привредна школа а нарочито ново формирана Слободно-привредна странка Немачке, странка за народну привреду без кризе (Егелушасћансће Рата! Пешвсћlands — F. P. D. — Partei fiir krisenfreie. Volkswirtschaft) maрадила је за излазак из данашње привредне кризе цели програм у свима детаљима, па онога, ко се интересује за детаље упућујемо на слободно-привредну литературу.