Narodno blagostanje

· 5, септембар 1931. НАРОДНО тивној теорији инфлационистички у Француској а дефлационистички у иностранству. Другојаче код увоза девиза. Овај такође изазива инфлацију у Француској, али не дефлацију у иностранству, зато што златне резерве иностраних новчаничких банака остају нетакнуте. Прелаз од куповања злата на куповање девиза претставља знатн удео Француске у сузбијању привредне депресије у свету. По једној новој теорији, дефлација је највећа препрека за сузбијање депресије. Ова теорија је стекла велику популарност од како је пи Мак Миланов извештај у Енглеској узео за своје гледиште. Тиме што Француска купује девизе а не злато, ослобађа Енглеску од потребе предузимања дефлационих мера и ствара предуслов за инфлационистичку политику. Чак и кад се не би стајало на гледишту квантитативне теорије новца, мора се признати да куповање енглеских девиза повољно утиче на курс фунте и омогућује Енглеској да не подигне дисконтну стопу.

За Француску остаје проблем како ће се ослободити својих златних резерви. Најприроднији пут је одобравање дугорочних капитала иностранству.

ееваатенатетеритевавен ретиинамеениениинннилриивЕ Еј.

Преговори који су започели између Француске и Русије изазвали су велико изненађење у свету. Једно зближење међу овим државама било је досада отежано тиме, што Русија није хтела ништа да зна о предратним дуговима Француској и што "је Француска као прва повела пропаганду против руског демпинга, она. је чак потпуно забранила увоз из Русије. С друге стране је Русија инсценирала сензационалне процесе, у којима су француски државници оптуживани да спремају заверу против Совјета. Али потреба за зближењем, на првом месту привредном, услед привредне депресије, била је тако снажна, да је све тешкоће уклонила. Русији је потребно француско тржиште. Руски извоз је и поред демпинга ове године јако опао, по руским податцима за 21% (свакакојоши више, с об“ зиром на тенденциозно публиковање повољнијих података). Русији су осим тога потребни кредити за финансирање импорта машина, које су јој потребне за извођење пјатиљетке.

Немачка, Пољска и Чехословачка услед финансијских тешкоћа нису биле у стању да одобре Русији увозне кредите у оној мери у којој је то она желела. У Француској је погла“ вито интерес њеке индустрије за руским тржиштем било пресудно за измену досадашње „политике. Тешкоће око склапања трговинског уговора чини протекционистичка француска пољопривреда, која се плаши увоза руских пољопривредних производа. Осим тога је психолошко дејство скорашње кампање Француске против руског демпинга толико јако у француским масама, да јавност још није потлуно наклоњена склапању уговора. Тешкоће чини још питање извозних кредита, чију гаранцију влада не жели да преузме, што одговара обазривој француској политици давања зајмова иностранству. У питању предратних дугова Француској, Русија је дала назрети да је вољна преговарати.

Пошто је Француска најпре променила своје економско гледиште према Русији, мења сада и своје политичко, трудећи се да Русију увуче у своју политику сигурности, Паралелно с трговинским преговорима крећу се политички; · у вези са склапањем једног пакта о ненападању Француска

је до скора скептички гледала на руско-немачке присне везе које почивају на Рапалском уговору. Овај уговор од увек је дао повод тумачењу, да се овде ради о савезу. Мада је ова претпоставка фантастична, ипак је успела да изазове једно трајно неповерење у европским политичким круговима. За европски мир значи велики напредак ако руско-француски преговори о ненападању разбију ову фантастичну претпо"ставку. Неизвесно је још, да ли ће и у колико Пољска и

Промене у француској политици према Русији —

ВЛАГОСТАЊЕ "Страна 565 _ Румунија бити обухваћене француско-руским споразумом. Француска жели да и Пољска уђе у пакт, али се са пољске стране чине још сметње. иининенишанеттокииииЕпииитеЕтиН Природно јел да се после кризе, коју су немачка привреда а нарочито банке претрпеле у току последњих месеца, са великим интересовањем очекивало објављивање месечних биланса банака. Месечни биланси крајем јула су показали, да је 6 немачких водећих банака у томе месецу имало одлив од 1,1 милијарду марака, дакле исто онолико као у ранијем месецу. Откази кредитора су у првих 13 дана у јулу, дакле пре банкарских празника премашили тај износ, али су банке последњих дана јула прибавиле нова сретства; сем тога осећао се и понован прилив уложака.

Следећа таблица показује колико су поједине банке изгубиле туђих сретстава у току последња три месеца.

Биланси немачких банака за време кризе

сазнвивиетиитреи терене TI ri

Туђа сретства.

У мил. марака Опадање за 3 мес.

Април Мај јуни јули у% Д. Д. банка 3.973 3.922 3.600 3211 19 Дрезднер банк 2.112 2.033. 1.815 1.570 26 Данат банк 2.167 2.070 12715 1.447 93 Комерц банк 1.429 1.393 1.280 1.138 20 Држ,. кред. банка 601 573 498 475 21 Берлин. трг. друш. 399 405 370 326 19 Велике банке ук. 10.683 10.395 9.271 8.167 23 (Остале кр. банке 2.392 2.329 2.211 2.097 . 12 Државне банке ~ 2.260 2.219 2.011 1.799 21 Жиро-централе 2:832 „2670 2.461 2.615 = Голд-дисконт банка 113 128 95 381 —

Процентуално је одлив страних сретстава био највећи код Данат-банке — са 33%. Затим долази Дрезднербанка код које су откази краткорочних улога били толико знатни, да је и она брзо после Данат банке била принуђена апелирати на државну помоћ. О томе смо опширно писали у уводном чланку „Крај приватног банкарства у Аустрији и Немачкој“. Највећа немачка банка, Дојче банк унд Дисконтогезелшафт ј- последња три месеца изгубила 19% туђих сретстава. И код остале три водеће банке се одлив креће у сличним размерама. Интересантно је да су баварски новчани заводи прошли врло повољно. Баварска Ферајнсбанка је имала одлив од свега 7% а код Баварске хипотекарне банке у опште није било опадања кредитора.

Немачке покрајинске банке (јавноправне) показују смањење кредитора за 21%. Жиро-централе око 8%' а средњи кредитни заводи око 12%. Код немачке Голд-дисконт банке примећује се крајем јула чак и велики пораст кредитора, што је у вези са искоришћењем кредита од 50 милиона долара.

У јулу је, као што је познато, немачка банкарска криза достигла врхунац — коме је у осталом врло брзо следио и преокрет. На дан 13. јула је Данат-банка обуставила плаћања а 14. јула објављени су банкарски празници. Крајем месеца све се банке припремају за успостављање платежног промета, који се првих дана августа обавио без

|најмањих трзавица. Очекивана паника и навала на банкар-

ске шалтере потпуно је изостала.

У следећој таблици упоредили смо главне билансне позиције код шест водећих берлинских банака; при томе треба напоменути, да је стање на дан 30. јуна 1930. године рекордно, пошто га немачки новчани заводи до сада никада нису постигли, |