Narodno blagostanje

12. децембар 1931, НАРОДНО Ili. Opasnost po naš izvoz od deviznog rata mala je i opada

G. Stanojević kaže da izvesne zemlje „Које 51 40-

sta važni kupci naših proizvoda preduzimaju razne merč za otežavanje, smanjenje ako ne čak i zabranu цуога". Pošto praktičare treba staino kontrolisati kad citiraju šakta, to smo i mi primorani da бастто jedan pogled na politiku uvoza država, koje su važni kupci naših proizvoda. |

U 1931. godini pet država primile su skoro 70% našeg izvoza 1 [0: Italija 25,92%, Austrija 14,77 %, Nemačka 11,56%, Čehoslovačka 14,47% i Mađarska 7%.

Koje od ovih država preduzimaju mere koje mirišu na zabranu uvoza?

Italija, Nemačka i Čehoslovačka nisu preduzele nikakve devizno-političke mere specijalno protiv našeg uvoza. Ialija uopšte nema nikakvog režima restrikcije deviznog prometa. Čehoslovačka ga ima samo radi represalija prema onim zemljama, koje zadržavaju potraživanja njezinih podanika, a Nemačka ima režim po kome se mogu dobiti devize za svaki uvoz do 75% iznosa iz 10930. godine. Ofežavanje našeg izvoza puteni devizne politike izvode samo Austrija i Mađarska, a njihov celokupan uvoz iz Jugoslavije iznosi 210.770. a i tu je nastupila promena. Austrija pregovara s nama Za uvođenje deviznog kliringa, po kome bi se promet dobara u granicama našeg dosadanjeg izvoza mogao i dalie da obavlja, pošto se naš izvoz u Austriju približava austriskom izvozu kod nas. 1 tako bi ostalo da samo Mađarska, koja prima svega 7% našeg izvoza, VIši Otežavanje pa čak i zabranu uvoza iz naše zemlje.

Kao što vidimo g. Stanojević je.ovde pustio svojoj praktičarskoj mašti punu slobodu, kad je tvrdio da izvesne zemlje, važni kupci naših proizvoda, otežavaju naš iZVOZ.

U ostalom i kad bi postojale takve opasnosti, teoretičar se ne bi tako lako uplašio, jer om poznaje zakone koji vladaju spoljnom trgovinom. Teoretičar zna vrlo dobro da je nemogućno državi da za Kratko vreme izvrši preorijentaciju svoje proizvodnje i da na pr. države, koje su znatan deo svojih namirnica podmirivale iz inostranstva ne mogu preko noć, pa ni za godinu dana, da povećaju svoju proizvodnju u toj meri, da se za odnosne artikle potpuno emancipuju od inostranstva. Da pokažemo to na jednom primeri.

Nemačka agrarna politika, koja poslednje dve SOdine pokazuje nadčovečansko i nerazumno naprezanje, da domaćom proizvodnjom zadovolji potrebe u agrarnim proizvodima, naročito je bila obratila pažniu na povrće i jaja. Ogroman uvoz jaja u Nemačku strašno je irifirao nemačke agrarce i zbog toga je lanjske godine povećana carina, a zatim su potrošene stotine miliona dinara radi organizacije proizvodnje i unovčenja jaja u zemlji. U prkos svemu tome Nemačka |e 10 meseci ove godine uvezla dve milijarde komada jaja, odnosno samo za 15% manje nego laniske godine. I što je najglavnije ni u buduće neće biti drugojače iz razloga što su razne mere za povećanje cene stočne hrane učinile proizvodnju |aja nerentabilnom. ;

IV. Zaključak

Iz svega dosadanjeg izlaganja smo izveli da niti je naš trgovinski bilans pasivan, niti platni bilans pasivan, niti postoji neki naročiti pritisak na naš izvOZ, drugim rečima da ne postoji ni jedna od pretpostavki, na ko|ima je g. Stanojević zasnovao svoj zahtev gušenja uvoza. Ali da pretpostavimo da će ipak na ma koji način bilo naš uvoz da bude ugrožen. To znači da bi naš

БЛАГОСТАЊЕ Страна 1196 trgovinski bilans postao pasivan. Ali to još ni iz daleka ne znači da bi i naš bilans plaćanja postao pasivan. Mi ne možemo predvideti kako će se kretati pojedine pozicije bilansa plaćanja. Ne možemo znati da li je isključena svaka mogućnost zaključenja jednog zajma na strani, bilo za račun države ili čiji drugi. A svaki zajam znači aktiviranje bilansa plaćanja.

Po sebi se razume da bismo imali za dužnost da pre svega proučimo uslove forsiranja našeg izvoza. Jer kad god je poremećen trgovinski bilans, onda teoretičar prvo pomišlja na to da poveća izvoz. Gušenje uvoza donosi velike žrtve, tako da bi se i sa manjim žrtvama mogao često da poveća izVOZ. -

Ali ono oko čega se cela ova diskusija okreće, to ioš nije izgovoreno, nije dat odgovor na pitanje, zašto moramo da se spasavamo što pre od pasivnog bilansa placanja. Na to je mogućan jedan jedmi odgovor: radi” obezbeđenja stabilnosti dinara.

Sadanje pokriće dinara nalazi se u granicama Zakonskih propisa i prema tome nemaiio ni prava ni raZloga aa preduzimamo vanredne mere Za njegovo obezbeđenje. Mi ne smemo sprovoditi u život ni u kom slučaju · formulu g. Stanojevića, da kupujemo samo опо što se proizvodi u zemlji a sa strane samo 0n0 što je najnužnije iz razloga što to. ne čine ni glavni kupci naših proizvoda, ni naši prijatelji. To bi pitanje moglo da se postavi tek onda kad bi Htalija, Čehoslovačka, Francuska i t. 4. pristupili tim merama. Prema Čehoslovacima a naročito Francuskoj ne smemo preduzimati takve mere i ZbOg toga što oni imaju da igraju Sve veću ulogu u našoj spoljnoj trgovini. Prema Francuzima i zbog toga Što je koliko onomad francuski Ministar izjavio da жапсизи finansiski i ekonomski interesi nalažu vladi da održava

zlatno važenje u svima zemljama, a prvenstveno и 5а-

veznim. Čak kad bi dinar i došao u pitanje, što je sad potpuno isključeno, mi ne bi smeli preduzeti tako dalekosežne mere a da se рте тодпо пе зрогагитешо за

raneuzima, koji su nam ove godine dali skoro miliiardu i tri stotine miliona tranaka isključivo na održavanje stabiliteta dinara, prvo u vidu stabilizacionog zajma, a drugo u vidu zajma od 300 miliona franaka u oktobru mesecu.

U ostalom kad je reč o bilansu plaćanja, onda se imaju da ispitaju sve mogućnosti za njegovo игаупоteženje. Gušenje uvoza, kako to predlaže g. Stanojević, upropastilo bi naš izvoz jer bi nas zavadilo sa svima našim dobrim kupcima.

Ne treba nikad zaboraviti banalnu mudrost teorije, da bilans plaćanja ne zavisi samo od trgovinskog bilansa, već i od mnogih drugih okolnosti. Bilo je i ima zemalja, čiji je bilans plaćanja došao u pasivu čak uprkos aktivnog trgovinskog bilansa. Baš u današnje vreme preživljuju razne države događaje, iz kojih možemo da vidimo, kako vanredni, često neekonomski, pojavi mogu da ugroze valutu, kako je nikad ne može da ucrozi pasivnost trgovinskog bilansa. U takvim prilikama više je no naivno, ali u svakom slučaju znak nepoznavanja teorije, predlagati da se pomoću gušenja uvoza obezbedi stabilnost valute. Kad u jednoj zemlji nastane begstvo od domaće valute, onda su sve mere u pogledu uvoza i izvoza i suviše sitne da proizvedu ma kakvo dejstvo. Prema tome kad dođe valuta u pitanje, onda se prvo ispituju uzroci njezine pokolebanosti, pa se tek onda traži leka. U vanrednim događajima i ekonomsko-patološkim prilikama sve manipulacije sa uvozom i izvozom bez dejstva su.

Da završimo. Držimo da smo dokazali da za eko-