Narodno blagostanje

2 јануар 1932.

odmah da odvoji za amortizaciju gubitaka na шли poveća sa 200 na 250 miliona franaka.

— Rezerva zlata Francuske banke RO je na dan 24. decembra pr. god. 68 milijardi franaka, a novčanični opticaj 82.5 milijarde. Za osam dana stok zlata povećao se za 70 miliona franaka, a novčanični opticaj smanjio se za 122 miliona franaka. Pokriće iznosi 60.2%.

— ушрава ранк де л ишион Паризиен донела је одлуку, да ове године не исплати акционарима аванс на име дивиденде, који је још прошле године износио 15 фр. франака по акцији. 10 је у вези са губитцима, које је претрпела банка овог лета у индустријским и конзорцијалним пословима са Банк Насионал де креди и пропалим контоар Лион-Алман у Паризу. Због ових губитака попустио је курс акција Бавк де Јгинион Паризиен од 1.240 (51 децемора 1950 годице) '2 130 франака у октобру о. г., али се после измене управе. e нералног директора !ома и реорганизације пословања »ур< брзо поправио, и 50 децембра о. г. нотира 280 франака Банка је у знатној мери учествовала у нашем стабил „аци по“ зајму од 1.045 милиона француских франака.

— Стање Пољске банке на дан 20. децембра 1931. год. остало је скоро непромењено (према стању од 19. децембра 1951. год.). Ситуација банке је и даље врло повољна. Резерве злата остале су једнаке са 600.36 милиона (480.49 MH-= лиона је у трезорима а 113.86 милиона у иностранству). Девизе и потраживања у иностранству, које улазе у покриће оптицаја износе 80.65 милиона, тако да је укупно покриће 681.01 милиона злота. Девизе које не улазе у покриће, исказане су са 118.29 милиона, а према последњем стању смањене су за 6.59 милиона. Најважнија промена у активи је пораст меничног портфеља, за 12.86 милиона на 632.56 милиона; то ће бити у вези са нормалним порастом меничног портфеља пред крај године. Кредитна инфлација, коју примећујемо код свих континенталних новчаничних банака, изузевши Француску банку, код Пољске банке такођер не постоји. Упркос пораста портфеља за 12.8 милиона злота је кредитни волумен Пољске банке сада за 33.6 милиона мањи од пре годину дана, што је симптоматично по стање пољске привреде и кредитне политике Пољске банке. Ломбардни кредити су према 10. децембру порасли за 636 хиљада злота на 115.8 милиона, а према 20. децембру 1930. године већи су за 36.88 милиона. Обавезе по виђењу су порасле за 24.5 милиона, због повећања жиро-рачуна, што је крајем године такођер повољан знак. Све то је имало за последицу, да је оптицај новчаница смањен за 27.70 милиона на 1392.9 милиона злота. Према одговарајућем стању од прошле године смањен је за 95.12 милиона злота. Покриће оптицаја у злату порасло је према прошлој години за 7.15% на 52.66%.

— Јужна Африка се већ дуже времена налази у вели-

ким финансијским тешкоћама. Питање укидања златног ва-.!

жења поставља се стално на дневни ред. У последње време је ово питање узело озбиљнији облик због енергичне пропаганде јужноафричких индустријалаца за укидање златног важења. Ма да се влада још показује одлучна у чувању садашњег стања, ипак се у многим финансијским круговима сматра да ће Јужна Африка неизбежно морати скоро поћи путем, којим је пошла Енглеска, Јапан и многе друге државе. — Zakon o bilansitanju državnih hartija od vrednosti predviđa da sve novčane ustanove obavezne na javno polaganje računa i osiguravajuća društva mogu u bilansu za poslovnu godinu 1931. odn. 1931/32. bilo otpisati razliku pokazanu iz· među kursa po kome su hartije bile unete u prethodni bilans i

kursa jedne od domaćih berza poslednjeg dana poslovne go-

dine, bilo izravnati tu razliku preko računa izravnanja beležeći

je kao aktivu pod nazivom „Račun razlike kursa državnih har<\

tija od vrednosti”. Iznos ovoga računa ima se otpisati najdalje

u roku od 5 godina za što će se upotrebiti iznos rezerve iska-.

zane u pasivi bilansa za pokriće gubitka na kursu hartija od'

· RAPOJIHO BJLAPOOCTATbE

Страна 11.

vrednosti. Dokle god iznos „Računa razlike kursa državnih

. hartija od vrednosti” bude veći od rezervi iskazanih u bilansu, .

neće se moći deliti dobit niti davati ikakve tantijeme. — рилансе-великих немачких Uasaxa JU. HUHBeMOpa TIO-

"казују ново смањење повериоца за 110 милиона марака, што

се односи на све банке у истој мери. Само Рајхскредит а. г.

показује повећање од 6 милиона марака. Акцепти су се.

повећали за 19 милиона, и износе сада 920 милиона марака. Дужници су опали за 29 мил. на 5.410 милиона марака. Fenop и ломбард показују најнижи ниво са 199 ми-

лиона према 179 прошлог месеца. хартије од вредности. остале су непромењене са 4/8 милиона. Јиквидитет се по-

већао за 1 и по од сто. — Стање штедних улога код новчаних завода Срема,

Баната, Бачке и Барање у септемору и октоору 1931. г, било ·

је следеће: улози на књижицу у септемору 1.189,090 / 224.дин. а у октоору 1.154,329.44!.—; по текупем рачуну: септембар 159,415.443.—, октоосар 141,440.152— Укупно стање у септембру је према томе 1.548,4(0.90/.—c.%, а у октобру 1.295,675.354 —– динара.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ ___- Програм репарационе конференције објављује „Де-

ли Телеграф“ на основи специалних информација: а) да се

одобри Немачкој двогодишњи мораторијум; 0) плаћање незаштићеног годишњег дуга у истом облику као што је. било садржано про форма у Хуверовом мораторијуму, то значи уплата Банци за Међународне Обрачуне, која их предаје немачкој Рајхсбанци; в) утврђивање извесног износа за лиферације у натури и најзад ново испитивање немачке платне способности плаћања после истека мораторијума.

— Порески приходи у Чехословачкој показују у току првих десет месеци ове године смањење за преко 10% према прошлој години. Они достижу 3.506 милиона чехословачких круна, а мањи су за 355 милиона чехословачких круна. Од тога отпада 729 милиона на непосредне порезе (према првих 10 месеци 1930 год. за 123 милиона) а 2.100 милиона на посредне (мање за 135 милиона).

— Државни приходи Француске у новембру ове године износили су, по изузетку 47.414.000 франака изванредних прихода 3.909.973.300 фр. према 4.022.175.300 у исто време 1930 год. За осам месеци ове буџетске године приходи су изнели 30.609,202.600 франака што претставља повећање од 235,272.600 фр. према предвиђању, а смањење од 907,789.200 према приходима за исто време у прошлој години,

— Budžet Vardarske banovine za sledeću godinu predviđa rashode u sumi od 74.783.404 prema 79.480.811 dinara u ovoj godini. Prirez u novom budžetu je 30% prema 40% u starom.

— Ministar finansija je potpisao plan za osmu amortizaciju obveznica Lutrijske 21/,% državne rente za ratnu štetu za budžetsku 1931/32. godinu. Za ovu godinu je numerisano 66 serija, što sa dosada numerisanim čini 4932 serije, ili svega obveznica u nominalnom iznosu od 4.932,000.000 dinara,

— Румунска Народна банка добила је од Француске банке кредит у износу од 250 милиона франака, што из-

носи округло 1.600 милиона леја. Кредит је с роком од 8 месеци, и може се аутоматски продужити за даљних 6 ме-

сеци. — Њу Фунланд стоји пред државним банкротством. Очекује се, да ће влада морати обуставити плаћање камата

за државни зајам од 90 милиона долара. Њу Фунланд је“

већ лре кратког времена покушао да прода Лабрадор.

— Leteći dug i delicit Eagleske. Prema zvaničnom izve-

štaju iznosio je leteći dug Engleske na dan 19. decembra pr. g. 731,170.000 funti, to pretstavlja bovećanje za 136,845.000 od 31. marta. Budžetski deficit iznosi 217,986.000 funti, dok j 1930. godine iznosio 175,250.000 funti. 1