Narodno blagostanje
2, април 1932.
лион долара. Без тога капитала добре филмове је немогуће производити. Од свих индустрија филмска тражи најшире тржиште. Без светског тржишта она не може егзистирати. А тамо долазе само првокласни филмови, чија је производња и реклама прогутала огроман капитал. Лишени свих ових сретстава ми можемо производити само за домаће тржиште. Њему ћемо моћи дати само филмове шестог ранга. Наша публика ће то морати да гледа ако хоће да ризикује и иде у биоскоп. Тако ћемо кроз пар година гледати само филмове шестог ранга.
Да ће ти наши филмови бити махом патриотски, прс-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ____ |
Страна 219 |
пагандистички, то можемо још сада предвидети. Има и дру-= гих земаља које производе такве филмове; Али они се | с дефицитом. То иде на трошак оних који их приказују, 1
то било неко друштво, држава или појединац. Код нас ће 0 плаћати гледаоци, публика и онда кад су више расположени да гледају нетенденциозне ствари.
Треба бити начисто с тим да се биоскопу не може наметнути чисто дидактички карактер. То се хтело пекад учинити и с позориштем, али се већ давна показала. нлузорност те жеље. То ће се Папу још теже учинити од биоскопа.
<
НОВЧАРСТВО
— Нове девизне уредбе прописао је Министар финав- ,
сија, а на предлог Народне банке и то: „Т) Да се плаћање обавеза према иностранству и то: по у Народне банке за увезену робу до 31 децембра
ПТАЈНА. СЛУ
БА
Непријава до означеног рока повлачи примену казни по Закону о казненим санкцијама од 8 октобра 1931 године. __ Познати турски новчани завод, Ишбанка, која се 'налази у приватним рукама, али ужива потпору дрбжаве, одлучила је да оснује две филијале у иностранству: У (Хамбург и Александрији. Главни банчин посао је финанси-
1931 године, а од ! јануара текуће године по елним Уу“ A 1 |aBy"D | 3 | lo извоза и помагање индустријализације земље.
возним документима, у колико рокови доспевају, може вршити преко овлашћених банака полагање одговарајућег износа динара на „привремено везани“ рачун динара иностраног повериоца уз подношење свију докумената који су до сад били потребни за стављање динара на слободан рачун иностранаца. О свима тако положеним сумама банке су дужне одмах извештавати Народну банку.
На овај начин а по законском паритету могу се исплаћивати и менице и то и оне које су плативе у ефективној страној монети или чеку по виђењу па и на које страно место.
На исти начин књижиће се код овлашћених банака и износи који припадају иностранству од купона и од амортизованих и продатих хартија од вредности као и по свима другим случајевима за које се мора имати претходно овлашћење Министра финансија (чл. 3 у вези са чл. 8 пода) и в) Правилника о регулисању промета девизама и валутама).
· Поштанска штедионица по чековним рачунима иностранаца постулаће на исти начин.
Ова се „привремено везана“ динарска потраживања и преноса на слободно динарско потраживање могу употребити само за плаћања у земљи, и не могу служити за обезбеђење валуте за извоз из земље.
Овај начин плаћања важи од 30 априла те године закључно. 2) Досадашња слободна динарска потраживања не могу се употребити за куповину страних платежних сретстава, али она могу и даље служити за обезбеђење валуте за извоз робе из земље.
3) Да се завршна реченица чл. 6 Правилника о регулисању промета девизама и валутама измени и гласи:
Сваки извозник дужан је добивену девизу одмах унети у земљу а најдаље у року од 45 дана од дана кад је роба извезена, у колико не докаже нарочиту потребу за продужење рока.
4) Да се предвиђени износ чл. 4 Правилника о регулисању промета девизама и валутама од 10.000 динара колико су путници по визираним путним исправама могли изнети у страним платежним сретствима смањи на 5.000 динара.
5) Да све установе и приватна лица пријаве Народној банци Краљевине Југославије сва своја потраживања у иностранству у страној монети и хартије од вредности које гласе на страну монету најдаље до 10 априла те године закључно.
— У Пољској је израђена једна уредба, која предвиђа
снижење камата за дугорочне сељачке кредите. На залож-
нице Познањске пољопривредне банке, Земаљских кредитних друштава у Варшави и Лавову; као и Вилнске земаљске банке, камате се снизују на 6%, док се на заложнице државних банака Аграрне и Пољопривредне банке снизују просечно камате за 2%. Приватни поседници заложница неће
овом уредбом претрпети никакве штете.
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Мивистар финансија решио је да се од !. априла пусте у промет обрачуни есконта са утиснутом таксом од 1.—, динара.
— Исплату купона Пао инвестиционог зајма, која је почела 15 марта т, г. вршиће све пореске управе, Поштанска штедионица са филијалама и подручним поштама, нарочито овлашћени новчани заводи и Оделење државних дугова и државног кредита.
— Министар финансија је прописао посебни поступак за наплату купона 7% и 8%-тног Блеровог зајма, чији рок доспева 1. маја. По њему су сви имаоци купона ових облигација дужни да исте депонирају до !. априла у Одељење државних дугова и државног кредита, како би се њихова вредност у динарима могла уредно исплатити 1. маја. |
— Министар финансија je одобрио буџет Дунавске бановине за 1932/33 годину. Предлог буџета је износио 160.856.000.— динара (прошлогодишњи 160.661.911—) али га је Министарство редуцирало за 29,000.000.— тако да сада износи 131,800.000— динара. Према оделењима буџет предвиђа: за пољопривредно 20,909.940—, просветно 9,772.522 —, техничко 49,437.810, трговину, обрт и индустрију 2,528.870, и опште оделење 1,761.540.—. Бановински прирез износи 15%.
— Чиленски сенат усвојио је закон којим се укида златно важење.
— Буџет Карловца за 1932/33 годину предвиђа редовних издатака 8,611.264— динара (у 1931/32 години 8,488.067.—), и ванредних 762.000—. Мањак у приходима покриће се 46%-тним прирезом. Општина је добила понуду од једног француског конзорцијума за зајам од 5,000.000.— динара, да би се наставили започети инвестициони радови и-већ се ради на његовом закључењу.
— Аустриски државни приходи су у првој половини марта веома подбацили, и изгледа да неће бити довољно срет-