Narodno blagostanje

20. август 1932.

Д-р К. Геминд и 8. Маслеша, Београд

НАРОДЕО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 531

ХОСА НА ТРЖИШТУ СИРОВИНА

Пораст цена. — Пшеница, — Мешали. — Памук — Шећер. — Закључак,

1. Пораст цена

__ Најважнији светеко-привредни догађај последњих дана је нагли пораст цена, на, тржишту сировина. Један део светске штампе сматра, то као крај депресије — и већ се пишу чланци о бољим временима, која су на помогу. У ствари, хоса је јака, и 88– хватила је све важније сировине. После дуготрајне и сталне бесе, која је у последње Брсме пене неких сировина отерала далеко испод ниво-а, рентабилности, од почетка овог месеца, одмах после хосе на тржишту ефеката — о чему смо писали у прошлом броју „Народног Блатостања цене најважнијих сировина, су, са малим колебањима код шшенице и бакра, стално и нагло расле, тако, да су се код неких приближиле нивоу од почетка, године, а код неких су га и премашиле. Садања хоса долази после дуготрајне и сталне бесе, која, је била, прекинута, само т. з. Хуверовом хосом у јулу прошле године, И ако пораст цена изгледа, 0громан — код неких сировина иде до 190%, — ипак су и садање пене веома, ниске према нивоу цена пре почетка, депресије. Како је био јак пад цена, најбоље се види из следеће табеле, која показује развој пена неколико важнијих сировина на берзама у Чикагу и Њујорку.

Шпеница Бакар Памук Шећер

Највиша цена 1930 г. 130:81 180. “737 ~#2.02 Најнижа цена , 6975 9.50 959. 1.01 Највиша цена 1931. г. 86.12 10.50 11.35 1.50 Најнижа цена ,, 44.87 6.25 5.50 0.99 Највиша цена за 7 месеци | 60:87 | 7.50 7.207 1.09 Најниша цена у 1932. U; 44.50 5.25 5:95! 051 12. јула 1932. г: 46.50 5.25 5:70 0.96 21. јула 1982. г. 50.00. 5.25 5:05. 03 4. август 1932. г. 50:62 5.37 5:05: 1:03 10. август 1932. г. 55.62 5.45 415 | 112 15. август 1932. г. 5550. 8.65 1:50 - 110

И прошле године, када. је дошло до хосе због Хуверовог мораторијума, велики део светске штампе писао је, као и сада, о преокрету у коњунктури, 0 крају депресије и слично, што је поновна беса врло брзо демантовала. Тиме не желимо упоређивати садању хосу са Хуверовом, него само упозорити да се не могу извесне појаве, које могу бити последице чисто тржишно- техничких узрока или гештачког подизања цена, обележавати као почеци преокрета у коњунктури. да питање, да ли садање хоса значи крај депресије и оживљење привреде, потребно је испитати читав низ економских, политичких и психолошких фактора, који делују на формирање цена, и установити, да ли је хоса, која је наступила на тржишту сировина, знак обрта у коњунктури, или се ради о пролавгим берванским или политичким маневрима; методолошки ћемо најбоље поступити, ако испитамо стање на појединим тржиштима сировина, и утврдимо — колико је то мотуће — који су разлози изазвали хобу. и да ли постоје код њих заједнички предуслови за сталан шораст цена. Ићићемо редом, по важности сировине.

П, Пшеница

Код шшенице је хоса најмања, и развој цена на чикашкој берви не показује сталну линију. Увек је крајем недеље лолазило до малог попуштања, које је обично следеће недеље накнађено, У нашим недељним извештајима ми смо доносили редовно процене о новој жетви. Према последњим — и приватним и службеним — проценама, нова, жетва, увета. у светском просеку, биће нешто слабија, него прошлотодишња. У Сједињеним Америчким Државама је додуше овимна пшеница подбацила за скоро 1:06 мил. тона, али је овај огромни мањак надокнађен мното бољом жетвом јаре шшенице, која. је, према проценама, ове године већа, за округло 5 мил. тона него прошле. Последње службене процене су следеће: за. овимну пшеницу 11.76 мил. тона према 21.412 у прошлој год. за јару 8.80 према 3.86 мил. това. да канадску жетву процена. је 12.2 мил. тона према 11.4 y прошлој години. У појединим европским државама, жетва, није једнака. Док је у југоисточним европским земљама јако подбацила — Југославији, Мађарској, Румунији и Пољској — дотле је у yBOBним земљама, врло добра, нарочито у Француској, што је довело последњих дана, и до катастрофалног пада цена, од 167 на, 125 франака, а, на неким провинциским берзама чак и 105 франака. Јаке протекпионистичке мере нису то могле спречити, јер ове могу подићи унутрашњу цену само онда изнад светске, ако постоји већа увовна погреба, што вероватно ове кампање неће бити случај. Исто такс ни Немачка неће морати увозити. Она је последњих тодина, увозила 1—>2 мил. тона. али овај огромни дефицит ће, према последњим проценама, ове године бити потпуно покривен домаћом жетвом. Података о жетви у Русији још нема, али се може рачунати, да ће Русија ове године бацити на светско тржиште бар исту количину као и прошле.

Према свему горе изложеном, може се рећи да овогодишња жетва није разлог овој наглој хоси. Залихе шшенице у Америци и Канади су се смањиле, али су још увек довољно велике, да се њихов притисак. на, цене осећа. Дакле, ни тај моменат не може се сматрати као одлучан. У најбољем случају, жетва и стање залиха, не делују бесистички и могли би евентуално да, стабилизирају цене. Ова два фак= тора. би иначе мотла да изазову бев икаквих интер венција. промену на тржишту. Добра жетва и смањење залиха значе хосу, а обратно, бесу. Међутим, чињеница, је да су цене порасле; а док ово пишемо тенденција је на тржишту и даље чврста. Зато морамо испитати који су моменти могли још да делују на цене. У првом реду дошла би у обзир тражња. Међутим, ње нема. Жетва је у дефицитарним земљама у главном повољна, према томе тражња, може бити само мања; док је у земљама извозницама жетва рђава, што може само да значи да је понуда мања; према, свим извештајима, о проценама светске жетве, може се рећи да у погледу односа измеђ понуде и тражње није дошло до већих промена.

· Као моменат, који може да. делује неповољно