Narodno blagostanje

Страна 536

— У Немачкој је за време од октобра прошле до конца јуна ове године 659 акционарских друштава приступило снижењу капитала према одредбама декрег-закона, Укупно снижење капитала акционарских друштава на овај начин достигло је суму од 1,5 милијарде марака. 48 од ових подузећа је успело да прибави нова срества за поновно повишење капитала и то у укупном износу од 69 милиона марака.

— Depoziti lonadonskih kliting-banaka porasli su u julu za 40 mil. funti na 1.788 mil. funti. To je najviše stanje od februara 1923. godine. Uprkos tome, smanjeni su krediti privredi, Banke su raspoloživa sretstva upotrebile za kupovinu Ттеазогу Bonds.

JAVNE FINANSIJE

— U vezi sa eventualnom konverzilom državnih dugova irancuska vlada je izdala uredbu po kojoj se od 13. avgusta +. 2. snizuje kamatna stopa za blagajničke zapise i to: tromesečne за 13], na 11/,%, za četvoromesečne sa 177, па 15/.%, та опе до 6 meseci od 2 na 1%/.%, one do 8 meseci od 21, na 11/.0 i preko toga roka od 21/ па 2%.

— Министар финансија издао је уредбу о разрезу и наплати пореза на луксуз. Наименовање луксузне робе извршено је по царинским тарифним бројевима. За промет робе у непромењеном стању плаћа се порез на луксуз једанпут и то за увезену робу на царинарници приликом увоза, а за робу произведену у земљи код трговца. Порез на луксуз износи 10 од сто од куповне цене одн. цене робе при увозу, а има се наплаћивати скупа са порезом на пословни промет о роковима доспелости овог пореза. Према томе на луксузне предмете који подлежу општем порезу на пословни промет наплаћиваће се на име једног и другог 12%, на оне, који подлежу скупном порезу на пословни промет, наплаћиваће се скупни порез по тарифи а сем тога и 10 од сто на име пореза на луксуз, на оне који подлеже «омбинованом порезу свега 10 од сто.

— Управа Врбаске бановине у Бањој Луци увела је таксене марке од 1, 2 и 3 динара, којима ће се плаћати разне бановинске таксе.

— Аустријско народно веће прихватило је женевски протокол о зајму у износу од 300 милиона шилинга. Али ово гласање не значи још дефинитивно одобрење зајма, јер ће Савезно веће вероватно одбити зајам због његових политичких услова. Тада ће морати народно веће да још једном гласа.

— Румунска влада закључила је са швајцарским савезом банака зајам у износу од 50 мил, швајцарских франака, који ће се употребити за покриће зајма, који је бивши мивистар финансија Арђетојану склопио прошле године у Паризу, а кога француске банке нису хтеле да продуже. Камате овог швајцарског зајма су 4%, а рок 2 и по године. Сем тога, „Аргус“ јавља, да је један немачки банкарски конзорцијум понудио румунској влади кредит у износу од 300 мил. леја за финансирање извоза жита, а даљих 200 милиона за финансирање. осталог извоза, под условом, да Румунија за противвредност купи индустријских производа у Немачкој.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Уговор од 1927. године између руског Синдиката нафте и турске владе о лиферацији нафте Турској за 5 година продужен је недавно на три године.

— Савез виноградара и воћара из Војводине обратило се на Министарство пољопривреде молбом да би се од француске владе добило одобрење за увоз 200.000 хл. вина уз снижене царине по систему контингента, који за нас до сад није вредио услед система извозних премија.

— Француско министарство пољопривреде доделило је Југославији увозни контингент свежег воћа за месец септембар у висини од 200 метричких центи.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Pb 34

— По најновијој уредби проширен је Кеетејзта клиринг у Бугарској тако, да ће у њега ући и обрачуни за вуну, вунене траке, каучук и карбид. У исто време бугарска Народна банка припрема проширење листе робе, за чији увоз се неће издавати никакве девизе,

— Француски привредни савет донео је закључке 'анкете о стању главних привредних грана, коју је отпочео пре грл године, у питању општих смерница француске трговинске политике и утврђено следеће: Савет прво препоручује повраћај нормалној међународној зазмени добара. Систем контингентирања се има сматрати као привремена мера за сада неопходна, али коју треба напустити за све предмете сем за неке аграрне производе, под условом међународног споразума. Потребна је резизија оранцуских yroвора, а нарочито оног с Немачком, због неједнакости размене добара у корист Немачке.

— Талијанска влада повећала је увозни контингент румунског кукуруза за 10.000 вагона, тако, да сада износи 31.000 вагона.

POLJOPRIVREDA

— Министарство пољопривреде објавило је извештај о резултатима жетве пшенице, јечма, ражи и овса. Просечан принос пшенице је око 8 метричних центи по хектару.

Квалитет у крајевима захваћених рђом слаб иначе добар.

Принос шшенице по бановинама је овакав: Вардарска 1,984.890, Врбаска 831.212, Дравска 577.874, Дринска 1,694.297, Дунавска 6,797.897, Зетска 454.214, Моравска 1,526.840, Приморска 379.464, Савска 3,392.056: укупно 17,638.744 метричких центи.

Принос јечма: Вардарска 902.657, Врбаска 286.006, Дравска 169.372, Дринска 252.390, Дунавска 551.486, Зетска 290.132, Моравска 317.675, Приморска 558.496, Савска 539.504; укупно 3,867.717 м. ц. | Принос ражи. Вардарска 832.089, Врбаска 70.149, Дравска 271.733, Дринска 43.555, Дунавска 81.293, Зетска 92.821, Моравска 146.718, Приморска 32.847, Савска 432.170; укупно 2,053.375 мет. центи.

Принос овса: Вардарска 262.804, Врбаска 469.074, Дравска 199.896, Дринска 364.652, Дунавска 357.948, Зетска 157.473, Моравска 195.919, Приморска 60.955, Савска 480.520: укупно 2,549.241 мет. центи.

У извештају се рачуна да је за исхрану народа и сетву потребно свега 17,200.000 мет. ц. пшенице. Укупни њезин жетвени принос је 17,600.000. То значи да би за извоз заједно са резервама од прошле године (по прорачуну Призада 800.000 мет. цент.) остале мале количине,

— Пољопривредно удружење за Банат долело је са недавно одржане седнице резолуцију у којој тражи: кочвер– зију дугова задужених пољопривредних поседа од 6—100.000 дин. по хектару; отпис овогодишњег пореза за земљиште; ревизију закона о непосредним порезима; обуставу пореских егзекуција у општинама пострадалим од елементарних непогода, и набавку семена за земљораднике до следеће године.

INDUSTRIJA

— Фабрика хартије у Чачку, Пантић и друг, која је основана пре три године, претворена је сада у акционарско друштво, са главницом од )0 милиона динара. Седиште друштва је у Београду.

— У шумском предузећу „Криваја" постављени су државни комесари г. Урошевић из Мичистарства правде и г. Хаџић, досадањи члан управе, који имају за задатак да проуче могућност поновне успоставе рада.

— Француско друштво борских рудника вршило је бушења на Косову ради испитивања терена за копање угља и олова. Код села Крушевца, Обилића и Новог Села отврђено је да је слој лигнита дубок и да би могло приступити