Narodno blagostanje

Фтрана 706 НАРОДНО

ВЛАГООТАЊЕ Бр. 45

(18.740 mil. dinara), sa godišnjom službom u iznosu od.

234,6 mil. šilinga. Kako za ovo nije bilo sretstava, {e je bilo jasno za Austriju da je moratorijum transfera i za javne dugove postao meizbežan i zbog toga se morala, početkom januara ove godine, obrati: Društvu naroda. Austrijski je položaj vrlo težak. Ona ima međunarodnih dugova za koje su dale garanciju po-: jedine države, tako da bi moratorijum transfera pogodio garantne države, a one bi svakako preduzele represalije. Bojkotovanje Austrije od strane Francuske, Епојеske, Čehoslovačke, Italije itd. bilo bi katasrofalno. Obustavljanje službe po ostalim javnim dugovima, izuzimajući dug Društva naroda, ne bi doneo veliku olakšicu, pošto, kao što rekosmo, veliki deo odnosi baš taj dug. Ali je situacija bila bezizlazna. Dalje tranieriranje bi:o је петовиспо. 1 2502 (ова se maja meseca; ove godine ponova čini apel na Društvo naroda.

Krajem juna 1931 g. bile su krupne skadencije. Da bi se sprečio ma i delimičan odliv. i ono malo deviza i da bi se izvršio pritisak na Društvo naroda, donesena je 23 juna 1931 godine uredba o obustavi plaćanja u stranoj valuti. Ova je odredba bila neodređena, tako da se ipak u Ženevi mogla dati izjava, da je ona samo jedna rezerva i da se obustava neće odnositi i na zajam Društva naroda..

Mešovita komisija Društva naroda, obrazovana na drugu intervenciju austrijske vlade u Ženevi ı maju me-

зеси 1932 g., završila je svoj rad u julu i našla je da Je

stanje kod Austrije vrlo teško. U načelu se priznaje da je u izvesnoj meri i pod određenim modalitetom moratorijum transfera neizbežan {za političke dugove i to samo za amortizaciju, a ne i za kamate) i da se Austriji mora dati zajam od 300 miliona šilinga, od čega bi se 1099 mil. šilinga upotrebilo za isplatu duga Engleskoj banci. Koristeći se ovim mišljenjem komiteta Društva naroda Austrija uvodi 17 jula t. g. vrlo opširnu uredbu o obustavi plaćanja u valuti inostranih dugova. Kaže se da će se plaćati u granicama mogućnosti. Domaći dužnici inostranstvu obavezni su da svoje dugove o roku plate u domaćoj valuti u naročiti fond kod Narodne banke. Od toga se izuzimaju: zajam Društva naroda, međunarodni zajam od 1930 g. i dugovi za robu (poslednje s obzirom na mišljenje Društva naroda da se dugovi za robu moraju na prvom mesfu plaćati). Stranac može šilinge položene u taj fond upotrebiti za Кироуапје и zemlji, za davanje na zajam i za izvoz robe iz Austrije. Služba za prva dva međunarodna zajma bila је već obezDeđena do prve polovine 1033 god. depozitima koji su bili kod Banke za međunarodne obračune. Tako je Austrija putem jednostranog moratorijuma transfera smanjila iznos deviza koji se imao upotrebiti za plaćanje poveriocima na strani.

IV. Stabilizacija šilinga.

Kad je u januaru 1931 god. austrijska vlada stupila u vezu sa linansiskim komitetom Društva naroda izgleda da im je kazano da se ima prvo da pomogne sama pa tek onda da traži pomoć od poverilaca. To je uobičajena poruka iz Ženeve. Ali su ovoga puta ženevljani u toliko imali pravo što su ukazali na to, da i naiugledniji austrijski ekonomisti kritikuju inflaciju austrij ske Narodne banke. Izgleda da je tom prilikom odlučeno da padne glava dr. Rajša pretsednika austrijske Narodne banke, koji je protivno gledištu Dr. Braunajsa, generalnog direktora, nemilice primao. menice u reeskont. U februaru je došao za pretsednika dr. Kinbek i s njime je otpočela politika deflacije, ali ne nerazmišljena i brutalna, niti linearnim otkazom kredita, već povla-

čenjem suma od onih dužnika za koje se zna da mog da vrate, a takvih ima kod svake banke.

Ali je i bez toga šiling pokazivao izvesnu mirnoći u kretanju prema devizama. U maju ove godine već se bila izjednačila kupovna snaga šilinga na strani sa onom u zemlji tj. depresijaciji od 20% na stranim berzama odgovarao je skok cena od toliko isto u zemlji.

Odluka Društva naroda da se Austriji da zajam o: 300 mil. šilinga morala je dejstvovati samo psihološki na šiling, jer ne samo da taj zajam nije ostvaren, već se u austrijskom parlamentu pokazivalo malo volje da se on uopšte primi. Bilans plaćanja se usled uredbe od 17 jula i moratorijuma transtera počeo da smiruje i uravnotežava. Veliki deo spoljne trgovine išao je već preko kliringa i kompenzacionih poslova. Saldo dugovanja po kliringu nije dolazio u pasivu bilansa plaćanja, pošto se ne plaća u novcu već u robi. Na klirzing su prebačena pasivna salda trgovinskog bilansa, koja su ranije plaćana u devizama.

U biroima austrijske Narodne banke postojala je sve prijatnija atmosfera: sve je slabiji bio pritisak uvoznika za devizama. Banka uspeva да шгаупојед БЏапз kretanja svojih deviza: priliv je bio koliko: i odliv. Kak je mogao biti priliv deviza kad je cela trgovina išla preko kliringa pitaće kogod? Ne ide sva trgovina preko kliringa; jedan deo austrijskog izvoza ide u udaljene zemlje pa čak i preko okeanske i to za devize. Ali devize ne idu u Narodnu banku, već idu u Giro. und Kassenverein, primetiće kogod. Ne sve, Narodna banka je, odobravajući slobodu trgovine devizama uslovila, da se od зуаке (гапхаксје тога пјој дан једап део, Кој: је obično iznosio. 25%. Ona je te devize još uvek kupovala po zlatnom paritetu. To je bio gubitak za izvoznike od 20%, koji je bio u toliko osetljiviji, što se nivo cena мес Dio popeo: za toliko isto. Izvoznici su ipak pretpostavili da daju tih 25% nego da reskiraju drakonske kazne ла crnoj berzi. Ali je baš zbog toga devizna politika апз тske Narodne banke izložena oštroj kritici.

Još je življe kritikovana druga jedna odredba deviznog zakonodavstva, naime: zabrana izvoza za šilinge. Veliki deo austrijskog izvoza išao je godinama za 5 Ппсе. Хабгапот prodaje za šilinge izvoznici su mopli flakturirati ili u dolarima ili u valuti zemlje u koju izvoze. Drugo je bilo suviše riskantno, a prvo nisu hteli di prime kupci. I tako je ta zabrana imala za posledicu opadanja izvoza.

Treći juriš koji je imala da izdrži austrijska Narodna banka dolazio je sa strane. To su bili protesti zbog zamrznutih potraživanja stranaca koji su išli u milijarde dinara. Ta su potraživanja bila tako vezana da ih imalac nije gotovo nikako mogao da upotrebi.

Poslednje pitanje bilo je u nekoliko rešeno sporn)zumom s Nemačkom, o upotrebi tih potraživanja za turističke ciljeve. Uz to je došao sporazum po kome ptistaje Nemačka da izuzetno od propisa, po kome nijedan Nemac preko granice ne može poneti više od 200 maraka, pri prelazu u Austriju može izneti 1.000 maraka. To je imalo za posledicu ogroman porast turizma u Austriji ovoga leta, tako da prihod od toga iznosi 300 mil. šilinga — najveća suma koja se do sada postigla.

To je znatno poboljšalo položaj Narodne banke. Za razliku od svih država koje su uvele devizna ograničenja, Austrija je prva i jedina ,koja počinje da ih razrađuje. Odnosno prvog pitanja (odnosno oduzimanja 25% od deviza) odlučeno je ovih dana da se zadržava svega 12,5% i da se odobri čak i izvoz za šilinge pa čak i za zamrznuta potraživanja, pod uslovom da izvoznik DJ-