Narodno blagostanje

Страна 724 | ВАРОДНО da bi država mogla na jedan ili drugi način da rasterefi dužnike. Ali komentator dodaje da je u istoj meri bilo mofiva za prijavljivanje manje nego što su faktički dugovi. Mi se u načelu potpuno slažemo s njim; ali smatramo da je iskušenje za prijavljivanje većeg duga bilo nesrazmerno moćnije mo obziri koji su diktirali prijavljivanje manjeg duga. Prvo je moralo preovladati i zbog toga su prikupljeni podaci neizbežno hiperbolisani, preuvel:čani.

Komentator ukazuje dalje na činjenicu koja na prvi pogled izgleda kao neoboriv dokaz o autentičnosti i verodostojnosti podataka: podaci o dugovima Državnoj hipotekarnoj banci i Agrarnoj banci, bankama i regulatvnim i komunalnim štedionicama vrlo su približni onima, koji su pokupljeni od ovih triju grupa poverilaca. Mi smatramo da ta podudarnost ne može da nam posluži kao dokaz tačnosti podataka. Ako je dužnik odlučio da „anketu” iskoristi, on je to mogao da uradi samo u sporazumu sa poveriocima, a ni jedna od onih triju grupa poverilaca ne bi pristala da prijavi lažno svoja potraživanja, poštc se iz njihovih knjiga i dokumenata može da kontroliše iskaz.

Komentator podataka patetički uzvikuje, da је najinteresantnija konstatacija ankete, da poljoprivrednici duguju skoro polovinu (44,27%) privatnicima. 1 dalje dodaje da je to u skladu sa podacima dobivenim nemačkom anketom. A što je u Nemačkoj učešće privatnika u ukupnom dugovanju poljoprivrede

relativno manje, objašnjava se činjen:com, da je novčarstvo по Nemačkoj mnogo razvijenije. 1 tako izgleda, da je uništena naša. pretpostavka o sumnjivosti podataka i odnosno privatnih роуег- | laca. Ali mi nalazimo da su baš tu oni očigledno netačni. U Dravskoj banovini je novčarstvo idealno organizovano još od pre rata. Tamo postoje mali broj trgovačkih banka za industriju i veliku trgovinu, regulativne i komunalne štedionice za varoške hipoteke, ulaganje u hartije od vrednosti i prvoklasne menice, zatim hipotekarni zavodi i najzad zadruge. Sve je to razvijeno do savršenstva, možda bolje no igde u Evropi. I u toj istoj Dravskoj banovini, sa najsavršenijim novčarstvom, poljoprivrednici duguju privatnicima 48,3%, — sloro polovinu. Po našem mišljenju potpuno je isključeno da su privatnici u Dravskoj banovini mogli dati poljoprivrednicima pola milijarde dinara na zajam; kao što je isključeno da su privatnici u celoj zemlji mogli dati poljoprivrednicima na zajam preko 3 milijarde .dinara, a toliko čini 44% ukupnog dugovanja poljoprivrednika prema podacima pomenute ankete. Mi smo konzultovali jednoga Slovenca, direktora banke, o pomenutom podafku i on nam je na to odgovorio, da je jedino mogućno da se pod tim dugova– njima podrazumevaju potraživanja naslednika od ргуогодеnoga, koji je primio imanje. U Slovenačkoj postoji zakonski propis, da se ex oficio intabulišu svi naslednici, 'koji odstupaju, čime se njihov udeo u nasledstvu pretvara ı hipotekarno potraživanje. To je bio i razlog što je odmah posle rata u SloVenačkoj najjače propagirana revalorizacija krune. U diskusiji na kongresu pravnika u Ljubljani od strane Slovenaca naročito je na to ukazano, da su zbog velike depresijacije krune svi naslednici potpuno deposedirani u korist naslednika koji je primio

imanje. Umesto da se nasleđeno dobro parceliše, ostaje u rukama jednoga a ostali postaju poveriocima. Potraživanja ovih | poverilaca nisu postala zajmom, već su poverena u dug prava svojina. |

Prema tome, ako uzmemo da privatnici potražuju od po-. ljoprivrednika svega pola milijarde dinara u celoj zemlji, onda izlazi da naši poljoprivrednici (u mesto iskazanih 2700 mil.) |

БЈАГООТАЊЕ _ 5

Tako na pr. gornja tablica pokazuje da 623.000 gazdin-

stava broje 3,744.000 duša, odnosno na jedno gazdinstvo 6,01 duša. Međutim po našoj službenoj statistici na jedno gazdinstvo dolazi 5,1 duša. Kako je anketa obuhvatila 837,1% sviju opština, to je teško verovati da su baš zadužena gazdinstva mnogoijudnija. j Mnogo značajnija neslaganja pokazuju podaci o veličini nepokretnosti na jedno gazdinstvo. Anketa kaže da na 623.000 gazdinstava pada 3,431.000 hektara, što znači 5,57 hektara ma iedno gazdinstvo; dok naša statistika pokazuje 9,4 hektara. To bi se najzad moglo da objasni tako, da su srećom zadužena samo bogatija gazdinstva. Ali tablica pokazuje da na 623.000 gazdinstava dolazi 621.000 volova i krava za vuču, tj. na jedno gazdinstvo jedva jedno goveče. To je apsolutno netačno i nemogućno. Ne može se zamisliti da jedna trećina gazdinstava u čitavoj zemlji nemaju ni jedno čitavo goveče za vuču, dok su najmanje dva potrebna za kompletni zapregu, kad je reč o volovima i kravama. To bi bilo neopisano siromaštvo, to bi bila paraliza poljoprivrede. Službena statistika pak iskazuje da na jedno gazdinstvo dolazi 4,7 komada goveda.

Dalje, gornja tablica pokazuje da ima 320.000 konja na 023.000 gazdinstava, što znači da na jedno gazdinstvo otpada nešto više od pola konja. I to je apsolutno nemoguće. Ko nema goveda, treba da ima konja. Seljaci po anketi Agrarne banke nemaju ni vola ni konja — baš kao amerikanski farmeri i ruske kolektive.

Što su dužnici iskazali manje zeniljišta no što ireba da

imaju i nesrazmerno manje stoke za vuču, da se objasniti na

Vrlo prost način. Prirodno je da dug izgleda u toliko teži u koliko je dužnik siromašniji, te otuda tendencija da se dugovi iskažu u što većem iznosu, a razni oblici imovine u što manjem.

Anketom je obuhvaćeno 87.1% svih opština. Pretpostavljajući da je i u ostatku od 12.9% opština koje nisu obuhvaćene, ista relacija između celokupnog stanovništva i zaduženih gazdinstava dobićemo sledeći rezultat.

i! Analiza

Pošto je na 87.1% celokupnog stanovništva zaduženih gazdinstava 623.000, to je na celu zemlju zaduženih gazdinstava 715.000. Kako službena statistika pokazuje da u Jugoslaviji ima 1,780.000 gazdinstava, to izlazi da je samo 40% sviju сагdinstava dužno. Ako uzmemo dalje da je tačan podatak ankete da na jedno gazdinstvo dolazi 6,01 stanovnik, onda izlazi da je zaduženo svega 4,207.000 na ukupan broj stanovnika od približno 14,000.000 i na ukupan broj poljoprivrednog stanovništva od oko 10,5 miliona. Zaduženo stanovništvo iznosi 30% ukupnog stanovništva odnosno 40% poljoprivrednog stanovništva. Znači dakle da je zadužena manjina celokupnog stanovništva i znatna manjina poljoprivrednog stanovništva. Ta konstatacija premaša čak naše ranije tvrđenje da polovina poljoprivrednog stanov-

ništva u opšte ne zna za dugove.

Posle ovoga nameće se sam po sebi zaključak da akcija

na zaštiti poljoprivrednika od poverilaca ni u kom slučaju nema

pravo na naziv akcije u korist celokupne poljoprivrede. To je mera u korist manjine stanovništva u poljoprivredi. Od tog паpora državnoga i od te žrtve koju treba da učini naše stanovništvo vidi koristi .samo manji deo poljoprivrednog stanovništva. Položaj većega dela, koji je neposredno veoma težak, ostao je nepromenjen jer je van domašaja te akcije.

Ukupan iznos poljoprivrednih dugova, kao i iznos ma

duguju svega 4 do 4,5 milijardi dinara (u mesto 1). | jedno gazdinstvo ili hektar, samo su prosečne cilre i prema tome To je cifra koju mi već četiri godine ponavljamo kao · nam ne daju pravu sliku o težini tereta dugova. Lako je mogućno našu procenu ukupnog dugovanja poljoprivrednika, | da je od ovih 40% gazdmstava koja imaju dugova polovina

Činjenica da je anketa potvrdila našu procenu dugova ı poljoprivredi ipak nije dokaz autentičnosti naše procene. To je samo slučaj. Jer gornja tablica sadrži i drugih podataka koji nam ne daju pravo da je smatramo za vernu sliku stanja zadu- | ženosti u poljoprivredi.

neznatno zadužena, a druga veoma teško. U tom slučaju još bi manje akcija mogla u korist dužnika da ima karakter akcije na korist opštosti.

Utvrdili smo da ukupni dugovi iznose 4 do 4,5 milijarde

| dinara na suprot konkluzije ankete da oni iznose 7 milijardi di-