Narodno blagostanje

Страна 748 НАРОДНО

ВЛАГООРАЊЕ Бр. 47

10%, која ће вредети још ове године, Они који су већ платили текући порез, добиће пореске бонове којима ће моћи у будуће платити дупли порез.

Као и у Немачкој, и овде су ови захтеви само последица једне већ инаугурисане политике. Из читаве ове гдмиле предлога и решења једино што је реално, и о чему би пољска влада могла да води рачуна, јест велика диференција измеђ индустријских и пољопривредних производа. Индекс цена индустријских производа пао је на 69.7 према 100 у 1928. години, а пољопривредних на 48.9. Ова разлика је још вепа ако се узму у обзир само производи картелисане

ОБАВЕ

НОВЧАРСТВО ||

— U trećem tromesečju ove godine vraćeno je Ресопstruction Finance Corporation 108,55 miliona dolara odnosno 10% po njoj isplaćenih kredita za sanitanje ugroženih preduzeća Što je dokaz izvesnog poboljšanja u američkoj privredi, a osim toga i najboljt dokaz za veliku korisnost ove institucije.

— Француско министарство пошта и телеграфа наредило је смањење каматњака поштанске штедионице од 3,25 на 2,75% почев од ! јануара 1933 год. Аутоматски ће се смањити за 1/, од сто и каматњак обичних штедионица, који сада ИЗНОСИ 4,25%.

— Емисија акција и облигација приватних подузећа на француском тржишту капитала износила је: просечно на месец у години

мил. франака

1926. 400 1927. 619 1928. | 844 i M 1929. 1.224 1930. 1.823 1931. 1370 1932. (10. месеци) 534

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Енглеска, Француска, Мађарска, Пољска и Грчка поднеле су свака посебно ноту америчкој влади за одлагање плаћања рата њихових ратних дугова, које доспевају 15 децембра. Очекује се исти корак и са стране осталих заинтересованих држава, међу њима и Југославије. Према уговорима са Америком требало је ту одгоду тражити већ пре 15 септембра и то само за отплату, а не и за камате, што није учињено највише због председничких избора. Америчка влада још није претресла ово крупно питање, јер г. Хувер хоће пре тога да се споразуме са г. Рузвелтом. Т. зв. Слоан-комисија, којој је Конгрес. у септембру месецу поверио испитивање проблема ратних дугова поднела је ових дана извештај. Она је противна поништењу дугова, али предлаже поновно њихово уређење, које би по њеном мишљењу било од нарочите користи и за америчку и за светску привреду. Међутим све више преовладава у Конгресу мишљење да мораторијум не треба да се продужи, а сад се и Хувер противи. Амерички државници тактизирају и републиканци желе пребацити одговорност за решење овог питања на демократе, а ови неће да је преузму. Наше је мишљење да Америка неће рискирати да одбије продужење мораторијума, јер европске државе у првом реду Енглеска и Француска дуг неће платити и боље би било за Америку да то уследи на основу споразума, него у облику чисте повреде права. Јер ако Енглеска и Француска једанпут прекрше своје обавезе у погледу ратних дугова може се сматрати

ТАЈ:

| Код неких је индекс остао 100, а код неких чак ги већи. |

О кредитима м јавним набавкама не може бити ни речи. Ни о смањењу пореза. Пољска влада би морала имати божанске моћи када би то хтела да реши. Нови предлог буџета, који, по признању самог министра финансија рачуна са малим оживљењем привреде, предвиђа дефицит од 300 мил. злоти или 1.900 мил. динара. Где онда да влада нађе по|требна сретства > Најбоље би било када би влада оставила групе интересената да се сами међу собом споразумеју, те OM дошло или до социјалног рата или до уразумљења.

535

СЛУЖБА

|зитав комплекс уговора о међусавезничким дуговима, као уништен. У будуће би плаћање тих дугова зависило искључиво од увиђавности земаља дужница, а не од уговора.

— швајцарски бупет за 1933./34. годину предвиђа расходе у висини од 442 милиона шв. франака, а приходе у износу од 371 милион. На тај начин предвиђен дефицит износи 11 милион шв. франака односно 920 милиона динара. Овако велики дефицит резултат је великог смањења спољне трговине и смањених емисија, јер су царине и такса на нове ефекте једини приходи централне владе.

— Министар финансија донео је уредбу, према којој је земљорадничка мељава у млиновима ослобођена од плаћања скупног пореза на пословни промет. Од сада ће млинови за ову мељаву плаћати свега 2 од сто пореза на пословни промет за извршену услугу мељаве. Исто тако оп= штинске власти за продају брашна на тржишту наплаћиваће скупни порез на пословни промет од сваког ко не докаже да га је већ платио у млину. -

— lIzrađen je predlog budžeta Novog Sada za 1933 g. Njegovi rashodi (bez investicija) procenjeni su sa 21,383.265. dinara (prema 22,244.461 din. u. 1932. god.), a prihodi sa 15,958.945 din. (prema 16,921.015 u 1932 god.). "Taj višak .rashoda nad prihodima od 5,424.232 din. (prema 5,323.446 din. u 1932 god.) pokriće se 50%-inim gradskim nametom na neposredni porez (kao i u ovoj godini).

— Унутрашњи државни дуг Италије износио је крајем септембра ове год. 95.893 милиона лира, према 95.544 милиона крајем 1923. Садашњи дуг консолидован је у износу од 71,7 а 1923 био је то случај само за 445 милијарде.

— У француској штампи колпортира се вест да је Базелска трговачка банка оштетила француски фискус у задње три године за 150 милиона франака и то на тај начин што код исплате купона француских ималаца страних хартија од вредности није задржавала 18 односно 20 од сто на име пореза на ренте. Пореска утаја од 50 милиона годишње значило би, да је та банка имала у депоу страних хартија од вредности, које припадају француским имаоцима у износу од 5 милијарда франака, што је сасвим немогуће. Банка је имала у Паризу своје агенте, који су врбовали француску: публику да депонује своје стране ефекте у Швајцарској, али агенти нису тајни филијал како каже француска штампа нити су обавезни на протоколацију. Базелска трговачка банка ремнтовала је из иностранства својим комитентима у Француској купоне преко својих агената и као такова није обавезна да врши убирање француског пореза. Она је вршила редован банкарски посао. Међутим до утаје пореза у истину је дошло, али не од стране банке, него њених комитената, који су свој приход из иностранства од | иностраних хартија од вредности требали да пријаве пореској "власти.