Narodno blagostanje

19 новембар 1932 _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 745

_ ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Револуционарни оорт у француској трговинској ПОЛИТИЦИ

За француску трговинску политику било је до сада карактеристично следеће стање: на једној страни мрежа трговинских уговора која се оснивају на клаузули највећег повлашћења, а на другој безброј мера за ограничење увоза, нарочито контингенти, чиме је највеле повлашћење све више изигравано. Као увозница, Француска је покушала да стави ван снаге клаузулу највеher повлашпења, као извозница, хтела је да је задржи и искористи, у колико је то могуће. Зато је Француска оклевала до. сада да откаже своје трговинске уговоре. Морала је дакле да покуша да вештачким обилажењем клаузуле највећег повлашћења заштити домаћу производњу.

Пре годину дана увела је 50%-тни царински додатак на увоз из земаља са депресираном валутом. крајем прошле године регулисала је увоз аграрних производа контингентима. А ове године проширила је систем контингентирања на велики број индустријских производа. Прво је утврдила контингенте глобално, а препустила је увозницима да одлуче из којих земаља ће повупи редуцирани увоз. Доцније је, услед протеста, осигурала појединим земљама одређене квоте од укупног контингента. И на крају, за последње пола године склопила је под именом компензационих уговора многобројне уговоре о клирингу са земљама које су увеле девизна ограничења. Њихово спровођење са !рчком, Аустријом, Мађарском, Естонијом и ЈДетонијом је следеће: увозници француске робе полажу дужне износе код своје Народне банке. Ове обавештавају о томе компензациону касу код париске трговачке коморе. Она даје француским извозницима бонове, које исплаћује у толико, у колико су француски увоз-

ници уплатили своје дужне износе за увоз робе из односних земаља. |

Све ове мере изазвале су неодрживо стање. Дошло је до многобројних протеста са стране земаља с клаузулом највећег повлашћења. Енглеска је претила са повећањем царина за француску робу. Америка је, под претњом 50%-тног повишења царина, присилила Француску на нове трговинске преговоре, Италија је одговорила контингентима према Француској. Белгија је забранила увоз читавог низа француске робе. Немачка је отежавала француски увоз санитетским мерама. Да избегне свим овим репресалијама, Француска је давала концесије појединим земљама, које су онда наравно захтевале и остале. Тако н. пр. снижење паушалног пореза на пословни промет за увезену белгијску робу, од 4—2%, изазвало је жестоке протесте осталих земаља. Сем тога, дошле су и рђаве последице система контингентирања. Када су контингенти били утврђени само глобално, настала је навала на француске границе; велике количине робе остале су на њима, чим је контингент био исцрпљен. Доцније,

када се је све више приступило подели контенгената на, поје- |

дине увозне земље, довело је то до велике корупције и нежељене трговине са квотама контингента. Коначно је систем контингентирања довео до непожељног пораста цена оне робе, чији је увоз контингентиран, јер контингенти су боља заштита него царине. Нарочито типичан случај је контингентирање путера. Овде је скок цена био такав, да су се француски потрошачи обрнули маргарину, тако, да је потиснута и потрошња домаћег путера. А што се тиче склопљених уговора о клирингу, у споменутим земљама положили су додуше увозници у корист француских извозника 100 мил. франака, али француска компензациона благајна могла је до сада да исплати француским извозницима само 30 мил. франака, јер француски увозници нису више упла-

тили. Тако, постоји опасност да ће све више расти салдо у корист Француске.

• Из свих горњих разлога, Француска је најавила преоријентацију своје трговинске политике. Ha место досадашњег постојања старих трговинских уговора 6 клаузулом највећег повлашнења, поред “читавог низа специјалних мера, | створиће се нови јединствени систем. О томе је француске министар трговине Ошташ дао недавно интересантна 002рештења. истем контингентирања —- изјавио је — не долази у питање као трајан инструменат француске политике. изузимају се само приватни контингенти који су закључени између домаће и иностране картелиране индустрије. Француска мора да настоји да се ослосоди Свих тарифних обавеза. Због тога ће сада повести преговоре са оним државама с којима има везане царинске ставове. Она ће у будуће давати концесије само оним земљама, који ће јој осигурати еквивалентне концесије. !0 неће значити аритмезичку једна“ кост у вредности размене роде, него паритет концесија. 10 не значи напуштање највелег повлашпења, него само његове апсолутне и аутоматске примене. па место безусловне ступа условна клаузула највенег повлашћења.

(Овај говор наговештава један од најзначајнијих трговинско-политичких аката који је Европа доживела после рата. Француска је после рата била главни пионир највећег повлашљлења, Његова основа био је француско-немачки трговински уговор 1926. године, по чијем су узору доцније склопљени многи трговински уговори.

француским партнерима то је донело користи, јер су минимални ставови француске царинске тарифе били везани уговорима на дуже време. Све више земаља уживало је за дуже време везане минималне ставове царинске тарифе. Сада се наговештава измена. Док је до сада било правило уговорима везани ставови уз клаузулу највећег повлашћења, у будуће биће правило минимални невезани ставови који се могу једнострано у свако доба мењати. Додуше, према Дирановој изјави неће се ни у будуће посве напустити највеће повлашћење. На место безусловног наступиће условно. То може да значи: или Француска одређује извесан број артикала који се у већој или мањој мери изузимају из највећег повлашћења, или може да значи да ће Француска изузети она повлашћења која је дала одређеном броју земаља. У сваком случају систем највећег повлашћења је јако ограничен и карактеристична ознака француске трговинске политике поново ће постати реципроцитет, јер ће се, како изгледа, као контра-концесија за добијене концесије од појединих држава давати минимална царинска тарифа у већем или мањем обиму. С обзиром на значење француске трговине за Европу овај обрт имаће огромног утицаја на њену трговинску политику.

пеанатаратнноеилитиаваисааавеуаЈета БТЕЛИСЕНА ЛЕР ЕЦ

Исти дан кад је Данатбанк у Берлину затворила шалтере (13. јула 1931.) објавила је и Банк де Женев своју инсолвенцију. То је био почетак кризе женевских банака, која још није завршена. Банк де Женев била је у блиским односима са кантоналном владом. Кантон је у главници од 20 милиона шв. франака суделовао са 6 милиона, имао је своје претставнике у управном и надзорном одбору и одобравао је годишње билансе. Кредити које је банка поделила женевским занатлијама залеђени су већ неколико година. 1930. изгубила је банка на својим учешћима у индустријским и трговачким предузећима у Швјацарској и Француској око 11 милиона шв. франака, који су пренесени на новоосновано друштво — Зосјеје

Шта се крије иза кулиса женевског крвопролића