Narodno blagostanje

Страна. 58 НАРОДНО

БЛАРОСТАЊЕ ПР

пре три године. Данас је та иста благајна задужена на ос-Мартена. Директни порези повепавају се за 30%. Снизује се

нову благајничких записа за. 10:/, милијарди франака. Де-

фицити у последње три године протутали су око 17 милијарди. АЕ IT. Шерон је позван да уравнотежи француски

буџет за 1933 за који се у јулу 1932 рекло да је у дефициту за фу септембру за 12, а крајем децембра за 15 милијарди франака. Прва му је изјава била: „Или ћу уравнотежити буџет или нећу више бити министар финансија. Своју одлучност показао је већ у Сенату приликом одобравања новог

контингента благајничких записа од 5 милијарди франака.

Прва му је ствар била да му парламенат одобри дванаестину за јануар и нови контингент благајничких записа и да на тај начин добије времена. У међувремену је именовао. комисију стручњака по питањима буџета под претседниш-= твом Фурнијеа, вице-гувернера Вапдие de France бившег директора буџета са задатком да му се до 10 јануара поднесе уравнотежен буџет. Друга дванаестина има наиме ла садржи · потребне мере за равнотежу буџета. Комисија стручњака поднела је свој извештај г. Шерону, а овај га је употпунио и поднео министарском савету, који га је једногласно примио. Предлог је изазвао опште запрепашћење: Осим уштеда и нових пореза из јула месеца у износу од округло 4 милијарде франака износи дефицит 10 милијарди 541 милиона франака. Он се у целости има покрити уштедама у износу од 5 милијарди 326 милиона и новим порезима у висини од 5 милијарди 453 милиона франака. Господин Шерон је прокламовао да сваки има да придонесе свој овол и чиновници и бивши ратници и порески обвезници велики и мали. Нико није очекивао равнотежу буџета без зајма.)

Према новом програму зајам и то само 32 консолидацију |

летећег дуга имао би се узети тек по завршетку санације! буџета и поновног успостављања поверења у државни кредит. Та 4:/%ф-тна конверзиона рента од 1932 стоји на 94%. Осим тога садашњи програм хоће да сведе државне расходе на капацитет француске народне привреде. Државни расходи порасли су од 37,3 милијарди франака у години 1925 на 45,4 у 1929 и 53,5 милијарди у 1932. То је повећање од 16,2 милијарди односно 43,4 је износио 35,5 милијарди, од тога је отпадало на службу дугова 15,5 милијарди, док у буџету за 1982 износи само 11,5 милијарди, тако да су остали расходи у 5 година порасли за 24 милијарди франака односно за 75%. Међутим за читав

били су порасли од 3439 на 5067 милиона. Дакле за 1628 милиона односно за 47,3%. Узрок дефицита лежи дакле у ра-

било је омогућено обилним приливом државних · прихода. Главне две позиције француских прихода јесу доходарина и (ахе де сопзоптабћоп (једна врста пореза на пословни промет). То су еластични приходи који варирају према коњунктури и на тај начин омогућују расипање у годинама добре

депресије. Само у првих 8 месеци буџетске 1932 године (април — новембар) у поређењу са одговарајућим периодом у 1931 подбацила је доходарина за 2927,5 а taxe de consomтаноп за 1491,2 милиона франака.

Шеронов програм предвиђа следеће уштеде: код инвалидине 1200 милиона, уштеде у министарству народне одбране 650 милиона, смањење плата, пензија и осталих принадлежности војних и цивилних службеника 1950 милиона. Осим тога смањују се материјални расходи у државној администрацији, обуставља се даље намештање државних чиновника, одлажу се инвестиције, рационализира административни апарат, обустављају субвенције. Нови план у логледу увођења нових пореза наслања се на план Жермен-

%. за 6 тодина. У 1927 буџет |

порески минимум. Уводи се нова такса на хартије од вредности и увозне Нсепсе, повисује трошарина на шећер, кафу, алкохол, аперитиве, царина на бензин, уводи се посебна такса на транспорте аутомобилима, повисују се извесни царински ставови. Уводи се прирез на порез на наслеђе.

И могућност извесних предложених уштеда и ефекат вових пореза зависиће о будућем стању француске привреде. Интересантно је да Је г. Еерон напустио план оснивања Пензионе касе.

Равнотежа предлога буџета је финансиски постигнута, али политичка страна тог проблема је куд и камо тежа и вероватно је да ће довести владу у шкрипац. Удружење бивших ратника и чиновнички синдикати навестили су г. Шерону рат и вршиће притисак на своје људе у парламенту. Социјалисте су против релукције чиновничких плата, а читава десница против уштеда код министарства народне одбране. Само радикал-социјалисти су у целости за програм. Што се тиче и деснице и социјалиста они су више расположени да се дефицит великим делом покрије зајмом. Свакако идемо у сусрет врло интересантним догађајима у Француској. е =

Početkom ovoga meseca. donela je nemačka vlada nekoliko ureдаба o izvođenju javnih radova u iznosu od 500 miliona maraka. Radovi bi trebali započeti u feБтџати. те pokušava Nemačka da privede u delo jedan eksperimenat, koji se već godinama diskutuje u raznim zemljama kao sretstvo za suzbijanje krize, ali dosada nije u ovom obimu nigde izveden. Ovi radovi pretstavljaju samo. jedan deo jednosz većeg plana, koji je prošle jeseni vladi predložio Komesar za nabavku rada Dry. Gereke. Prema ovom freba da se izvede čitav niz javnih radova po stalnom planu, koji je sastavljen od stručnjaka uzevši u obzir privredno i saobraćajno-političke prilike. Ovde je osnovna ideja, da se li posle poboljšanja konjunkture mora računati sa velikom nezaposlenošću, jer je tehničko usavršavanje u poslednjim godinama oslobodilo foliko radne snage, da je nemoguće da se ona zaposli u drugim granama radinosti. Zbog tog: elementa planske privrede plan je primljen

Nemački показа oživijenja privrede u svetlosti konjankHtutne teorije.

Base

i od radničkih sindikata. Sva državna i poludržavna preduzeća

mogu fražiti preko Komesara za nabavku rada od Gesellschait

5 иг Offentliche Arbeiten ili od Rentenbankkreditanstalt kredite, период од 1870 до 1913 год. француски државни расходи |

koje ove ustanove daju uz pomoć HRajhsbanke. Prirodno je da oni radovi uživaju prednost koji zaposluju veliki broj radnika.

„Radovi trebaju po mogućnosti i da budu rentabilni. Prednost сипању у периоди после 1926 год. Међутим, ово расипање ||

uživaju i radovi oko dovršenja, opravke i poboljšanja postojećih objekata. Imaju da se izvode fakvi radovi koji do sada.

iz finansijskih razloga nisu mogli da se provedu. Krediti će se

„protivno pređašnjim planovima ukamaćivafi. Oni za gradnju

"puteva sa 15/,%, а za proširenje električnih centrala, vodovoda ii ft. d. sa 5%. : коњунктуре, а угрожавају буџетску равнотежу у годинама

Osim davanja mogućnosti radnicima da se zaposle ide plan i za tim da oživi konjunkturu. Ovim zaposlenjem povećava se kupovna snaga ma tržištu potrošnih dobara, čija će produkса газ. То povećava, i tražnju za produkceionim dobrima. U svim fim imdustrijama povećava se broj radnika, a time i kupovna snaga i t. d. Na taj način treba da se impuls koji je dat javnim radovima prenese na čitavu privredu. Da bi to što pre nastupilo predviđeni su radovi koji će se završiti najdalje za pola godine.

Interesantno je poređenje ovoga plana sa privrednim programom bivše Papenove vlade iz prošle jeseni, koji je deli-. mično zadržan. Papen je hteo smanjiti nezaposlenost indirektno, naime oživljenjem privrede. Prema njegovoj osnovnoj ideji, to je moguće samo ako se očuva princip rentabiliteta. Ovde