Narodno blagostanje

"4, фебруар 1933. НАРОДНО

V. Bajkić

БЛАГОСТАЊЕ Страна 85,

ЏРЕРВА О РОЗТЦРКИ POSREDOVANJA

— Odgovor 8. dra Ivu Politeau —

I Šta je cilj uredbe o postuphu posredovanja, II Nije Šajlob poverilac boji o robu fraži naplatu. ПТ Uredba nema logičhe veze s Uredbama o zemljoradničbom i depozinom тотагопшти. IV Nacionalno-ebonomsbhi i eličhi briferijum. V Poliićha Ekonomija i Pravo.

Il. Šta je cilj uredbe o postupku posredovanja.

G. d-r Ivo Politeo je svoj članak pod naslovom „Još 6 uredbi o postupku posredovanja” objavlienom u pr. br. „Narodnog Blagostanja”, završio rečima koje potpisujemo od početka do kraja. Te reči glase:

„па је, да се Uredba omogućiti i nesavjesnim nevrednim dužnicima da dođu do bar tromesečnog respira, ali danas su prilike takve te se može reći da je veći broj liudi dospio u položaji dužnika bez svoje krivnje nego li s njom, pa je bolje ako uz vredne i nevredni poberu olakšice nego li da radi nevrednih vredni ostanu bez njih.

'Dakako, trebalo bi držati meru. Ne bi se smelo ni onaj tromesečni rok iz člana 12 Uredbe produljiti a niti bi sama Uredba smela ostati predugo na snazi. Jer jedno je dozvoliti zadihanome čoveku da odahne a drugo |e opet dopustiti da uopće ništa ne radi; jedno je odgodifi na kratko vreme plaćanje, a drugo otpustiti uopšte plaćanje. Prvo |e — kao svaka iznimka od pravila — kompatibilno s današnjim društvenim poretkom; drugo je njegovo uništavanje. Povratka prirodnome ili novčanom gospodarstvu nema. Ili ćemo ustrajati na današnjemu si stemu kredita ili naći nešto nova. Ali nikako ne bi išlo uništavati kredit bez istovremenog stvaranja onoga što bi ga odma nadomestilo. Kratkotraini respiro i individualizirani moratorij leče kredit; što |e više i preko toga, ubila ga. Kredit ima svoju svrhu pak su dozvoljene mere ,koje sprečavaju rušenje te svrhe; ali ničim se ne bi moglo opravdati rušenje njega samoga, гиšenje kredita u kredit.”

Ali se ovo rezonovanje ne može da odnosi na Uredbu o

o о ~ а | postupku posredovanja, jer ona nema nikakve veze sa pravnim:

institutom indiviđualnog moratorijuma. istina na osnovu Uredbe može dužnik da dobije tromesečni moratorijum, ali to nije bio silj Uredbe, to ie samo sredstvo za omogućenje pregovaranja između dužnika i poverilaca radi postignuća novacije ugovora.

G. d-r Politeo pak misli da je moratorijum bio cilj| ove Uredbe. To izlazi iz ovih reči:

„Glavno je da one dadu mogućnost individualiziranja i da iu dadu baš onima, koji imadu najviše interesa na tome. A tu mogućnost je Uredba i dala. Baš u tome što ona nije donela opšti obligatorni moratorium, nego je svojim fakultativnim karakterom dala mogućnost i dužnicima i verovnicima да рту: 2аtraže a drugi odobre moratorij (ili druge olakšice) — baš u tome vidim prednost i dobru stranu Uredbe.”

Moratori| dolazi od latinske reči mora i znači zadocnenji:: odlaganje. U Uredbi nema odlaganja nema: počeka, već samo obustava postupka poverilaca protiv dužnika za vreme dok pregovara (maksimum tri meseca). Postoji mogućnost da dužnik po Uredbi o postupku posredovanja izjavi poveriocima da пе traži od njih nikakvih drugih olakšica, već da je OtvOrIO postupak zbog (#тотезебпосо moratorijuma. Ali takav dužnik ne

može da se brani od DIO да izigrava zakon. | U O Нор . Il. Nije šajlok оте Пао koji o roku traži Пе

Smatrajući nasuprot о. d-r Politeu, da Uredba ne cilja na moratorijum, moramo dodafi da se potpuno slažemo s njim u načelnom shvatanju individualnog sudskog moratorijuma. Sa.-

svim je tačno da solventan dužnik može da bude nelikvidan -* a samo u tome slučaju može doći u obzir primena moratorijuma. Ima situacija kad je dužniku omogućeno počekom da iziđe iz Киze. Sve napredne države imaju institut sudskog moratorijuma. Prišrom diskusije o merama za zaštitu seljaka u aprilu pr. g. mi smo zastupali gledište da i sejjaci imaju pravo па ODe vrstu poravnanja, Koje danas, po našim zakonima imaju samo пезеljaci; i da u isto vreme treba za sve privredne redove beZ raZlike uvesti individua!ni sudski moratorijum.

Slažemo se dakle potpuno sa с. d-r Politeom o korisnosti individualnog sudskog mozratorijuma; ali nan se čini da se mi razilazimo u pogledu domašaja tog pravnog instituta.

G. dr. Politeo na kraju svoga članka kaže da ,kratkoročni moratorijum leči kredit, a što je više preko toga ubiju ga”. Moratorijum ne leči kredit, već pomaže dužniku na šteti poverioca. Moratorijum je rušenje jednoga celim pravnim poretkoni ogarantovanog individualnog prava. Može se zamisli: u jednom kreditnom odnosu stanje, po kome dužnik propada ako ne dobije moratorijum, a poverilac, ako ga dužnik dobije. Prema današnjem pravnom poretku svi su građani jednaki pred zakonom. Znači da svakom treba podjednako zaštititi ugroženc pravo. Poverilac ima pravo da fraži naplatu o roku. Međutim g. d-r Politeo govori o poveriocima šajlocima, koji „otkazuju kredit tražeći povrat odmah.” Šajlok je onaj poverilac koji iskorišćuje težak položaj dužnika radi nametanja obaveza, koje ne maju nikakve veze s obligacionim odnosima, ili koje impliciraju mnogo veću naknadu no Što je rizik u konkretnom slučaju. Nije na mestu izraz šajlok za poverioca, koji traži naplatu o roku. Uprava jedne banke koja daje prolongaciju dužniku greši: о jedno od dva bitna postulata bankarske politike. O roku mora da se plati.. To nije samo pravni princip već čak poslovni princip. 1 privatni poverioci često su u položaju da moraju računati реzuslovno sa naplatom o roku. Na primer, u doba inilacije moratorijumom može poverilac da izgubi celokupnu svoju imaovinu, koju je u početku preistavljala tražbina. Sa sSledišta našeg pravnog poretka nije dužnik interesantniji od poverioca. [ kad jedan treba da propadne, onda je u "smislu tog pravnog poretka da ta sudbina treba da snađe dužnika a ne poverioca, ier ovaj po deliniciji freba da ima valutu u rukama O roku i da je preda poveriocu. G. d-r Politeo se udubio u ispi itivanje položaja dužnika, a ne i poverioca. On to čini i kod poverioca. al: samo onda kad je ovaj istovremeno i dužnik. Onda d-r Politeo ima razumevanja za poverioca. To se vidi iz sledećeg pasusa:

„A to je stanje bilo u tome da se veliki deo građana зије mogao koristiti s onom svojom imovinom, koja se sastojala 47. tražbina proliv zemljoradnika i novčanih zavoda. No ti građani, prem su kao imaoci tražbina bili verovnici, bili su pomalo ) dužnici ili su bar s vremenom takvim postojali, baš usled one zaštite zemljoradnika i novčanih zavoda. Da uzmognu udovoljit: tim svojim bilo starim bilo novim obvezama, stali su pritiskat svoje dužnike, koje bi inače puštali na miru da njih nije zadesila spomenuta sudbina. I fako je, usled međusobne povezanosti svakog sa svakim, broj dužnika rastao, a naročito broj takvili dužnika koji su dolazili u teškoće da odgovore svojim obvezama. A jer su ti dužnici pripadali svim mogućim profesijama,