Narodno blagostanje

4 фебруар 1933, НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Страна 89

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Крајем децембра почеле су код нас нагло да скачу цене пшенице. Од 169—1'11 динара па 235 динара крајем јануара, дакле за 374%. Ми смо у нашим недељним извештајима са тржишта констатовали да је његова главна карактеристика потпуно осуство понуде. Али то није довољно да се објасни овако нагли скок цена. јер отсуство понуде може бити техничке или економске природе, а за формирање цена то је од необичне Бажности. Техничко осуство понуде значи само да је роба повучена са тржишта, из штшекулативних или којих других разлога. Оно не може да делује на трајну промену цена; вештачки изазван пораст цена никада се не може одржати. Сасвим је друкчије ако је отсуство понуде економске природе. У томе случају мораћемо да увозимо пшеницу. Значи да ћемо у једној кампањи извозити и увозити. То је комплетна анархија, која се при нашим данашњим приликама није могла избећи, највише због тога, јер смо потпуно без статистике. Наша садашња ситуација је слична оној из 1930. године, када смо у првих неколико месеци после жетве, на основу кривих процена УН конгреса привредника извезли огромне количине, а после смо морали увозити. Тада смо били без компаса —_ како (је констатовао наш уредник. Сада нисмо додуше извезли онако велике количине али је ипак извожено, и то око 1000 вагона. У првим месецима после жетве били смо опет без компаса. Призад је извозио, и зато се сада на њега сваљује одговорност. Оматрамо, да он у томе смислу не може бити одговоран, јер његова дужност није да ради статистику. Тек, да је ова постојала, онда би и питање одговорности Призада било актуелно.

Поезија и стварност у питању нашег овогодишњег шненичног тржишта

је С ТИТУ

Рекли смо, ако је осуство понуде економске природе, онда ћемо морати увозити. То је, по свему судећи случај, и зато скачу цене. Наша годишња потрошња износи око 120.000 вагона, а за семе је потребно 30.000 вагона, тако да је укупна земаљска потреба 150.000 вагона. Овогодишња укупна жетва цени се на 143.000 вагона; ако одбијемо 1000 извезених вагона, дефицит износи 8.000 вагона. Међутим од прошлогодишње кампање остало је око 5.000 вагона, тако

· да је стварни дефицит око 3.000 вагона. Дакле, морамо увозити. Али, ако узмемо да је ове године берба кукуруза ванредно повољна, па следствено и цене, то бе вероватно један део овог дефицита у шшеници да се подмири с кукурузом. Према томе, увозна потреба биће још мања. Али, за формирање цена је, ипак, битно претпоставка о потреби увоза; због тога је и њихов скок разумљив, јер онога момента када једна земља постане дефицитарна, цене се морају прилагодити увозном паритету, а тај се добија ако се ценама на светском тржишту OMA подвоз од прве извозне станице и царина. Према овоме основном економском закону, можемо лако израчунати наш увозни паритет. На будимпештанској продуктној берзи цена пшенице је 148.50 динара. Подвоз износи 10 динара, а царина 55 динара, дакле укупно 213.50 динара; међутим код нас је цена пшенице 240 динара.

То значи, да су још неки специјални моменти деловали на цене. Понуде нема. Нестручњаци тврде да је роба у рукама шпекулације. Међутим, то је невероватно, јер се ради о огромним количинама, које ови нису могли покуповати. Евентуалне мале залихе млинова не играју велику улогу. Према горњим подацима произвођачи требају са семеном укупно 100 хиљада вагона, док 50 хиљада отпада на потрошаче, значи месечно нешто преко четири хиљаде вагона. Према томе, до нове кампање требало би да има 22 хиљаде вагона на тржишту, ако узмемо у обзир да 3000 ва-

гона морамо увести. Питање је у чијим се рукама налазе те количине. Оне су вероватно раздељене међу произвођачима трговцима и млиновима, јер су први колико је то год било могуће чували пшеницу с обзиром на рђаву цену, и с тим у вези очекивали бољу цену. А нису се специјално морали журити с продајом због земљорадничког мораторијума. Али је сигурно да ће се појавити на тржишту оног момента када цене нешто попусте. Данашња цена је панична, и неће се моћи дуго одржати на овој висини, сем ако не дође до пораста цена на средњо-европском тржишту. Али ако је већи део ове потребе од 22 хиљаде вагона у рукама непроизвођача, или ако цена пшенице пође даље горе, онда је неопходно потребно да се укине царина, јер она не користи више ономе коме је намењена — произвођачу. Што се пак тиче цене хлеба, односно цене брашна, свакако да се морају предузети мере да оне буду на паритетном одстојању од цена пшенице.

ET ван А mm OCI II IT IA IT ITM

Bivša Šlajherova vlada bila |e

Pred trgovinskim piegovori- pozvala našu vladu na pregovoma sa Метаскот

re za obnavljanje trgovinskog ugovora, koji trebaju росен 6 теbruara ı Berlinu. Nije iskijučeno da će ti pregovori biti odgođeni, da bi novi ministar narodne

ishrane i narodne privrede о. Hugenberg imao dovoljno Vvremena da izradi osnovne linije buduće nemačke irgovinske politike. Sigurno se može očekivati, da će irgovačka politika nove vlade biti jače agrarno-protekcionistička nego ona prošla. Kao što je poznato jedan od uzroka pada Šlajherove vlade bilo je nezadovoljstvo ekstremnih agrarno-protekcionističkih veleposedničkih krugova istočne Nemačke. Možda će čak nacionalsocijalist:čki elementi u novoj vladi nastojati da provedu svoje autarkijske planove. Međutim autarkijska privredna politika radikalnih desničarskih stranaka ne mora za mas biti štetna, jer se uz nju uvek traži i ekonomsko zbliženje sa zemljama jugoistočne Evrope. Moguće je međutim da za prvo vreme ekstremni agrarni protekcionizam potisne tendenciju ekonomskog zbliženja na drugo mesto. Zbog toga bilo bi za nas poželjno kad bi se pregovori o obnavljanju trgovinskog ugovora odgodili. Ali budući da sadašnji ugovor već u martu ističe mora se uskoro naći potrebno rešenje.

izgledi za nove pregovore prilično su nepovoljni, jer je sadašnji ugovor otkazala Nemačka da bi se oslobodila vezanih carinskih stavova u prvom redu na jaja. Statistika našeg dosadašnjeg trgovinskog prometa sa Nemačkom pokazuje, da je ona bila u poslednjim godina na trećem ili na četvrtom mestu u našem izvozu sa 0—12% čitavog izvoza. To je međutim statičko posmatranje.

Dinamički posmatrano vidi se da se baš obzirom na ipriivrednu strukturu obeju zemalja trgovinski promet između njih dade najjače intezivirati. Doduše u Nemačkoj se poslednjih godina mnogo piše o tome, da će ona uskoro biti u stanju da pokrije domaću potrošnju poljoprivrednih proizvoda. Mi smo fakođe mišljenja da je u tom pravcu učinjen veliki napredak u Nemačkoj i da će možda za nekoliko godina pitanje povećanja našeg iZvoza u Nemačku postati bespredmetno. Ali u svakom slučaju u narednim godinama postoji još mogućnost povećanja međusobnog frgovinskog prometa. Na taj način ne treba politiku autarkije da smeta predstojećem ugovoru, tim više što se sada ugovori zaključuju ha kratko vreme.

Mi izvozimo u Nemačku samo nekoliko artikala u velikim količinama. To su: sirovi bakar, jaja, voće, drvo + prema ishodu Žetve pšenica i kukuruz. Upravo te će artikle u narednim godinama Nemačka morati da uvozi u većim količinama. Izuzetak je pšenica, čija proizvodnja u godinama dobre žetve po-

г