Narodno blagostanje

4 март 1933,

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 149

тично дакле, Енглеска напушта све више највеће повлаш-' Као гехетуа 2а БидцспозЕ Папа зе povlačenjem uloga 1:

ћење. Упркос томе, она сваком приликом заступа гледиште,

да се даље изузимање испод највећег повлашћења мора спре- |

чити. То је било нарочито упадљиво у држању према уговору у Опсћу-у — у коме су Белгија, Холандија и Луксенбург предвидели постепено укидање царине за међусобни промет добара. Енглеска је код појединих заинтересованих влада због тога протестирали, а исто тако је устала у Женеви у припремном одбору за светску привредну конференцију против т. зв. колективне клаузуле, помоћу које треба да се омогуће слични уговори.

наравно, Енглеска није могла дуго да одржи овај свој негативни став према уговору у Оисћу-у и колективној клаузули, пошто је и сама склопила многобројне преференцијалне уговоре, и намерава и даље да их склапа. У припремном одбору постигнут је споразум, да колективни уговори који предвиђају обостране преференцијале не стоје у супротности с највећим повлашћењима. Услов је, да је приступ отворен свакој трећој држави и да је практично могућ. Тако се показује да је Отава имала за Енглеску последице, на које она код склапања уговора није мислила и које није желела. Она је хтела царинско-политичко зближење империје, али је истовремено настојала да спречи позивањем на највеће повлашћење стварање сличних царинско-политичких групација других земаља. Она је играла штјан, али се то није могло дуго одржати. Последице Отаве су биле, да је она морала признати остале царинско-политичке групе. То значи да је морала признати, да ове не стоје у супротности с највећим повлашћењем. Тиме је сама Енглеска довела највеће повлашћење у велику опасност да изгуби свој смисао, јер изузетци од њега могу постати тако многобројни, да за његову стварну примену неће више бити места.

U normalnom Копјипкигепот ciklusu krizi prethodi faza роmanjkanja kapitala. Štednja :e manja a takođe i kreditni kapa= citef., Meć u ovoj lazi anke smanjuju ili pokušavaju da smanjuju kredite preduzećima, i ako ih ova upravo sad najviše trebaju. Budući da plasman proizvoda počinje takođe da zapinje preduzeća dolaze u 1.škoće. Teškoće preduzeća prenose se i na banke, koje ih kreditiraju, one postaju nelikvidne. Kriza se odlikuje čestim bankarskim krahovima, koji imaju presudni uticaj na poverenje ulagača. Svaki bankarski krah dovodi do nove navale ulagača na banke. Pokažu li banke dovoljno hladnokrvnosti, a i mogućnosti da jednom delu ulagača odgovore, nepoverenje brzo 1562гле. U koliko to nije slučaj banke, u koje se sumnja, stalno su opsednute i brzo podlegnu. Ako nepoverenje nije opšte ulozi se u kraćem vremenu vraćaju ponovno u banke. Jedan deo povučenog kapitala plasira se i na tržištu državnih hartija od vrednosti, koje pretpostavivši zdrav državni kredit pružaju najvišu garanciju. Ali ako nepoverenje u banke zauzme opšti karakter, a eventualno se pojača i raznim političkim i psihološkim uticajima najveći deo kapitala, koji je povučen iz banaka ili se nanovo stvara putuje u čarapu. To je pojav tezauriranja. koji je naročito u ovoj krizi zauzeo velike razmere i kome se pripisuje velik deo današnjeg zla.

Tezauriranjie u Francuskoi

Međutim tezauriranje leži u prirodi čoveka, to znači sku-

· pljanje blaga, skupljanje rezervi. Ono je uvek postojalo, ali njegovo dejstvo nije uvek jednako. Za kapitalistički privredni sistem

štednja i mobiliziranje tih ušteda u vidu kredita od primarne je

važnosti. Naročito u zadnjim decenijama kad su uštede uložene

kod banaka služile kao osnova za razgranati bankarski kreditni

mehanizam. Današnje tezauriranje ima sasvim drugi karakter

nego Što je to bilo pre kad se tezaurirao jedan deo: prihoda

i

banaka izvlači kapital iz procesa proizvodnje i u tome leži njeсоуо destruktivno dejstvo. Baza kredita upravo kad bi trebata da bude veća smanjuje se. a

"Tezauriranje je u sadašnioj krizi veliko, gotovo u svim državama, ali je ipak obzirom ma karakter naroda bilo velikih razlika. u raznim državama.

Francuska je jedna od država gde je tezauriranje uzelo velike razmere i gde je to opšta pojava. To je uslovljeno donekle psihologijom francuskog štediše, koji u prvom redu traŽi sigurnost, tako da je i pre rata tezauriranje u Francuskoj bilo dosta razvijeno. Francuska je zemlja malih rentijera, koji su na domaćim a naročito na stranim hartijama od vrednosti pretrp-li velike gubitke ı zbog toga postali i suviše oprezni. Francuske su banke u toku 1930, 1931 i 1932 isplatile veliki deo štednih uloga, koji su otišli u sefove i čarape. I ako se francuski franak mora smatrati apsolutno sigurnom valutom, jedan deo povučenih uioga pretvoren je u zlato i kao takvo tezaurirano. Dakle begstvo ne samo od banaka nego i od franka. Tezauriranje uu Francuskoj bilo je najiače u trećem tromesečju 1931, naime paralelno sa bankarskom krizom u Srednjoj Evropi. Ono se naibolje dade videfi iz razvoja i sastava novčaničnog opticaja, ier je poznato da se najvećim delom novčanice od 500 i 1000 franaka upotrebljuju za tezauriranje. Od 1926 razvoj i sastav novčaničnog opticaja bio {e sledeći: |

Ukupno

Novčanice od Novčanice od: 500 i 1000 fr. 5 do 100 fr. u milionima franaka 1 1926 26228. 26221 52449 1927 29307 26993 56300 1928 33780 28401 62181 1929 37653 30115 67768 1930 44592 31563 761551931 52660 30887 83547 1932 52884 29837 82721

Budući da najvećim delom samo novčanice od 5—100 ranaka snabdevaju platežni promet to povećanje opticaja novčanica od 500 i 1000 franaka za 26,5 milijardi franaka od kraja 1926 do kraja 1932 pretstavlja, po proceni francuskih stručnjaka, tezaurirani iznos novčanica u Francuskoj. Samo u 1930 porast je iznosio 6,9 a u 1931 8 milijardi franaka. Smanjenje novčaničnog opticaja u 1932 za 826 miliona franaka išlo je ·3ključivo na teret malih novčanica, šta više opticaj velikih povećao se za 224 miliona, a onaj malih smanjio za 1050 miliona.

Međutim ovih 26,5 milijardi franaka tezauriranih novčanica ne predstavlia čitav iznos tezauriranog kapitala u Francuskoj. Ovome se mora dodati takođe i tezaurirano zlato, a i jedan deo žiro-potraživanja kod Banque de France, tako da se iznos teгамптапос kapitala u Francuskoj ceni na 30 milijardi franaka.

Tokom budžetske debate ovaj je problem često iznošen na tapet. Naročito od onih koji su bili za pokriće većeg dela budžetskog deficita zaimovima. Budući da je sve do pada Eriove vlade državni kredit bio potpuno očuvan veliki deo tezauriranop kapitala bio bi plasiran u državne obligacije i na taj način ponovno došao u cirkulaciju. Međutim budžetska kriza oslabila je donekle državni kredit, tako da ni plasman u državne obligacije nema više dovoljno privlačne snage za francuske štediše, tim bre što je prinos od kapitala teško oporezovan. 1 ako je poznato:da se niko tako brzo ne zamori kao štediša, koji je povukao svoj ulog iz banke, ipak se u Francuskoj za sada još ne osećaju nikakvi znaci vraćanja tezauriranog kapitala u cirkulaciju. Međutim u Austriji i Nemačkoj primećen je već nekoliko meseci stalan. porast uloga na štednju, naročito kod štedionica,