Narodno blagostanje
Страна 252
икоршт 1позот шоса од 4 milijarde dolara. Od 12.700 banaka, koje redovno rade, 5 hiljada banaka su članice federa!nog
sistema sa depozitima u iznosu od 26 milijardi do:ara. Ostalih
7700 banaka raspolažu depozitima u iznosu od 10 milijardi. Woodin izrađuje novi plan o otvaranju još zatvorenih state banks. Član predstavničke kuće Steagall i senator Glass rade na planu o osnivanju Federalnog zavoda za garanciju uloga sa glavnicom od 500 mi.iona dolara, koji bi mogao izdati do 1,5 milijardi obligacija sa državnom garancijom. Ovim bi se iznosi-
ma kreditirale banke, koje se još mogu sanirati. Izgleda da će! i kongres i Ruzvelt prihvatiti ovaj plan, koji bi po opštem mi-
šljenju znatno podigao poverenje u banke i značio veliko umirenje građanstva.
— Austriska vlada zabranila je trgovanje obiigacijama švajcarskih saveznih železnica. Ove obligacije sa apsolutnom sigurnošću predstavljale su po svom kursu faktičnu ocenu austri·skog šilinga. Pošto je veliki deo irgovine sa ovim papirima čisto spekulativne prirode gde je ažio iznosio često do 37% i time stvarao presedan ža ocenu šilinga, zabrani.a je vlada trgovinu ovim papirima. ZŽabraniće se {frgovina i ostalim stranim papirima, koji imaju sličnu ulogu. na austriskom tržištu novca.
— Položaj francuskih banaka se u zadnjim „mesecima znatno promenio. Likvidnost banaka neprestano je rasla do aprila prošle godine. Od toga vremena likvidnost se smanjuje zbog sve većih kupovina državnih blagajničkih zapisa. Sumirani bi-
lansi tri najveće banke (Crećdit Lyonuais, Socićtće Generale i
Comptpir h National d'Escompte) kretali su se ovako:
30. 4. 1032 31. 12: 1932 31 1. 16033 | u mil. franaka Gotovina i žiro potraživanja 12726 · 9271. 7160 Menice i zapiši | 16623 20467 20777 Dužnici | 8228. 8085 8175. = Керог ! lombard 996 949 952 Роуепос 34698 35097 33888
Povećanje portfelja od aprila 1932 za 4 milijarde 150 mi-
lioha ima se zahvaliti iskliučivo premijama državnih blagajni-
čkih zapisa. U januaru ov. god. smanji.a su se i dugovanja 'banaka za 1.200 milijona, tako da se tim promenama kod ove dve pozicije potpuno razjašnjava smanjenje gotovine i žiro potraživanja za 5 milijard. u odnosnih 9 meseci. Po-
vlačenje uloga, koje se naročito osetilo u januaru ov. god. slu-:
žilo je većinom za tezauriranie, koje je pojačano dugotrajnom. цом од 1 мил, дин,
budžetskom MWrizom.
JABHE ĐMHAHCMHIE — Amerikanski državni dug iznosio je krajem marta ov.
god. 21 milijardu 362 miliona dolara prema 20 mi.ijardi 935 miona dolara krajem februara tek. god. U poslednjoj godini dana "|г. Владимиром Арком, претседником.
porastao je za 2 milijarde 855 miliona dolara. — Španska vlada emituje unufrašnji 5%-tni iznosu od 300 miliona :pezeta.
zajam il
— Proračm Ljubljane za 1933 g. iznosi: 46.16 mil. din.
prema 45.30 mil. din. u prošloj godini. — Proračun Belovara za 1933 с
71% nametom na neposredne poreze. — Proračun Cetinja za 1933 god. iznosi 3,180 hilj. din.
prema 2,985 nhilj. din. u prošloj godini.
-— Proračim Slatine za 1933 g. iznosi: rashodi 1,199:225)
din. i prihodi 623.240 din. Manjak od 575.990 din. pokriće se 83% nametom na neposredni porez.
— Буџпет Неготина за 1933. г. изноби 2,577.250 дин. |
ко мањењје од-прошлогодишњег за.535 хиљада динара. — Мипистар финансија одобрио је предлог буџета Тузланске спштине за 1933. год. који износи 5,180.000 дин.
— Prema privremenim podacima deficit u po:jskom bu-”
džetu za 11 meseci budžet. god. iznosi 200,7 miliona zloti. Ra-. shodi su iznosili 2039,4, a prihodi 1838,7 miliona zloti.
_НАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ
a ostali su mu prihodi taksa na klanje i t ., bor određuje nedeljno cene stoke 558 se kupuje za izvoz u _) Belgiju, Holandiju, Nemačku i Englesku. Određeno je da se
"| бановине,
о. iznosi: rashodi 3,721.580' din. a prihodi 2,869.580 din. Manjak od 852 И]. din. pokriće se
Бр. 16
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Мађарска влада решила је да досадањи житни „бодет“ укине и продају жита препусти новооснованом друштву „Мађарско друштво за уновчење пољопривредних производа“ које he радити под контролом владе. Друштво ће купити сву пшеницу и онда пласирати на унутрашњим и страним пијацама. Произвођачима ће се плаћати 19 до 20 пенга, а то је 5—6 пенге више него на светском тржишту. | — Пленарна седница Трговачко-индустријске и занатске коморе у Новом Саду одржана је 9. 0. м. и на њој је донета резолуција, у којој се тражи најхитније регулиурање кредитних односа у нашој привреди и највећу пажњу ПЕН новчарству; да се приликом израде нове локалне и лучке тарифе води рачуна о тражњама привредника; да се омогући учествовање при државним набавкама домаћим "привредницима; да се предузму кораци за олакшање компензационих послова и закључивање нових са земљама 7 ницама. i
— Међународна конференција за трговину одрж 52 у Риму од 19. до 24. 0. м.
— Poljska je produžila do 30 juna ov. god. plačanje izvozne premije od 20 zloti na 100 kg slanine i šunke. Glavno tržište za ovu polisku robu je Engleska i Poliska je potpuno iskoristila Koniinaeni koji joj je Engleska odobrila za от05:а У „тезеса.
— Teškoće izvoza agrarnih proizvoda, naročito stočnih, u Danskoj, prisilijle su je da preduzme vrlo opsežne mere u po-
_ сједи родиртапја сепа. О4 13. 3. 1933 počelo je ponovno kla| nje sabije stoke zbog olakšanja tržišta. Ova stoka kupuje se :|iz posebnog fonda u koji je država Ноа 250 hiljada kruna,
t. d. Posebni izvozni od-
margarinu mora pridodavati oko 10—12,5% sviniske masti. Bude li potrebno zabraniće se potpuno uvoz margarina. Pad cena jaja u zadnje 4 nedelje iznosi oko 50% i viada je izdala proglas u kome savetuje ograničenje proizvodnje živine.
ИНДУСТРИЈА = У Београду је 9. о. м. одржана оснивачка скупштина новог рударског предузећа „Ибар“ а. д. са главни-
— Према подацима удружења индустријалаца Савске запослено је на тој територији у индустријским предузећима 60 хиљада радника.
— На скупштини Удружења индустријалана Савске бановине одржаној 9. о. м. изабрана је управа на челу са
- Prema zadnjeni izveštaju Mađarske Opšte kreditne banke od svih industrija u Mađarskoj najteže je pogođena krizom industrija. mašina. Uzrok tome leži u sve manjoj tražnji u samoj zemlji a i u sve manjim mogućnostima izvoza u susedne zemlje. Većina velikih preduzeća zaključila su sa gubitkom prošlu godinu.
САОБРАЋАЈ
— У фебруару о. г. је у наше луке ушло 6130 бродова са укупном тежином од 1,016 хиљ. тона, према 6480 бродова са 1,078 хиљ. тона у јануару 0. г. и 6.410 бродова са 1.158 хиљ. тона у фебруару пр. год.
— Ma наше земље иселило се прошле године у прекоокеанске државе 2.450 лица према 4.800 у 1931. год. Највише их се иселило из Савске бановине. Међу њима је 640 квалификованих радника и 610 земљорадника. А из прекоморских земаља прошле године вратило се 6.030 лица према 8.090 у 1931. год. Највише се вратило у Савску бановину (2.500). ·