Narodno blagostanje

Страна 248

tuacija državne blagajne nije rešena i računa da će do kraja. godine biti potrebno da se uzme putem zajmova još ok6 15 milijardi franaka. A onda se postavlja pitanje kakve će lsšlove morati da imaju fi novi zajmovi kad se reprezentafivne rente nalaze na ovako niskom nivou i da li je deklasiranje starih 0 uopšte moguće.

Dakle ako se konačno i izglasa dugo očekivani budžet za 1933 ne prestaju time ni finansiske brige francuske Vlade ni nelagodnosti u čitavoj francuskoj privredi zbog neravnoteže u budžetu. Uravnoteženje budžeta novim uštedama ili novim po rezima samo je odgođeno, ono se ne može zaobići. Ali što se kasnije provede skuplje će se platiti.

eribrpuur rog aaa ВЕНЕ зала ам троравесЕЕнаЕто

Posle prve velike akcije Rižvelta u korist poljoprivrede, koja je imala za cilj povećanje cena, naročito pomoću smanjenja pro= izvodnje, sledi sada druga, koja še ima Saštojati u Olakšanju dugčova poijoprivrede. U istini pre žaduženje arteričke рођорпугеде predštavlia već više godina jedan od glavnih užfOka križe. Prem4. službenim pročentima samo hipotekarno zaduženje američkih farmera iznosi Oko 8,5 milijardi dolar4, dok se krafkoročho zaduženje тасипа па 3,5 milijarde, tak6 da se ćelokupan dug kreće око 12 по јака! dolara. Kamata iznosi prosečno 7—090Ž%. Hipotekarni žajthovi tžeti su u periodu visokih cena zemljišta i agrarnih proizvoda. Pad ćeha zemljišta i agrarnih proizvoda u zadnjim godiHama za 50% i Više, Onemiogućuje farmerima da odgovore preužefim obavezama. Već početkom 1932 račuhalo se da oko 26% Svih polijoprivrednih hipotekarnih dužnika ne plaća redovno kamašiu | amorTtizaciju. Tokom 1932 izgleda da зе taj procenat podvostručio, Kad se ne bi preuzele pomoćne mere bile bi neizbežne mnogobrojne prisilne prodaje poljoprivrednih dobara za nap:atu duga. Ruzvelt, čija je naklonost farmerima poznata, hoće da to spre·či. Na njegovu inicijativu predloži a je ovih dana Poljoprivredna senatska komisija parlamentu predlog zakona o razduženju poljoprivrede. On predviđa da Federal Land Banks izdadu u toku naredne dve #0dine 2 milijarde do!sra 4%=tnih obligacija sa državnom garancijom. iznosom ovog zajma ima da se kreditira pblioprivređa sa kamatom od najviše 4%, kako bi seljaci mogli da isplate svoje state dugove sa Većom kamatom. Osim toga treba i Refiko da stavi novih 200 mi iona dolara na raspoloženje poljoprivredi i posebno još 50 miliona dolara ža kredite onim farmerima, koji su зе ргетадина 2506 muelioracije zemljišta. Žaimovi za pojedinog farmera ne smeju iznositi više od 50 hiljada dolara.

Druga akcija Ruzvela u korist poljoprivrede„*

кивтаљаниоанасненрашсеелна НЕНПБЕЕИТЕИНИ ПАНИКЕ СЕБНЕНН ЕНИ

ПАРОЛНО БЛАГОСТАЊЕ

Takođe i nedavno donešen stečajhi žakoh je od ogromne važnosti za fatmere, je? omogućuje poravnahje Ako na to pristane samo većiha poverilaca. Da bi še smanjili troškovi poravna- | rija predviđa se naročiti poštupak, na ime da se na predlog od najmanje 15 dužnika u jednoj opštini obražije posebna | ва зада от да уг5] рогаупанја.

Za obeštećenje banaka, koje trpe ке zbog ovih zako- | na u korist zaduženih farmera, odobri!a je vlada kredit od 15 miliona dolara. Poljoprivredne hipoteke nalaze se u glavnom kod velikih ošiguravajućih društava i hipotekarnih bahaka.

· treba li razlikovati između farmera koji su samo privremeno u poteškoćama i onih koji su beznadežno prezaduženi. Izg eda da se ovde neće praviti ta razlika, jet postoji nađa da Će mere oko podizanja cena povećati rentabi:itet ćelokupne poljoprivrede.

* Videti članke dr. A. A. Paveića: Kriza poljoprivrede u

Sjedinjenim Ševero-Američkim Državama. („Narodno Blagosta-. niej DI: |2. 14. 151 16:00. 1 |

Бр. 16

Kao i mnoge druge zemlje tako je i Mađarska u prošloj godini nastojala da čitavom mrežom 'klirinških ugovora odsStrami |еškoće u spoljnoj trgovini, koje su

KlriHig i kompenzacija u Mađarskoj

| Doi2lazije iz deviznih ograničenja. Ali teška iskuštva nisu i2ž0-

stala. Opadanje spoljne trgovine nije mogo da se zaustavi. Kao

· što i kod drugih sporazuma o kliringu tako i kod mađarskih po-

stavio se je teški probiem salda. U Mađarskoj se naročito teško osećala i činjenica da kliying, onemogućava da se olakša uvoz važnih, a oteža uvož manje važnih dobara za narodnu privredu. A to se diferenciranje po mađarskom mišljenju nametalo zbog pomanjkanja deviza. Iz tog razloga i predstavnik Društva Naroda u Mađarskoj u svom zadnjem izveštaju o mađarskim finansijama preporučuje otkazivanje klirinških ugovora. U istini Mađarska je početkom 1933 ofkaza.a kliring sa Rumunskom i Švajcarskom. |

I tako je Mađarska pokušala, da kompenzačioni promet, čije početke imamo već u prošloj god.ni, izgtađi u jedan veliki sistem. Njegovu konstrukciju smo Već ranije opiša!. Jedan dr žavni kompenzžacioni ured izdaje dozvole za sve kompehzacione poslove i pokušava da pomoću izvoznih premija unapredi izvoz agrarnih proizvoda, a. na drugoj strani određuje koja se roba i u kojoj količini može da uveze. Za uvezenu robu moraju uvozniči da plate posebni dodatak koji varira prema robi, u specijalni fond, iz kojeg se plaćaju izvozne premije, koje su različite prema vršti robe i zemlji oprede enja. Obavljanje kom.penzacionih po slova povereno je posebnom preduzeću „Konfidentia”, na čijem su osnivanju sudelova!e sve velike banke. Ovo je predužeće pre= uzelo dve postojeće sične institucije i to: Europen — Garantie Со. i jedno posebno odelenje Opšte kreditne banke, koje su na isti način do tada snabdevale zemlju sa metalima odnosno pamukom. Izgledalo je da će pos.e osiguranja nove instilucije ići Sve u najboliem redu. Mislilo se da će na faj način biti otklonjene rđave strane kliringa, naime nagomilavanje salda i dugo čekanje izvoznika na unovčenje svoje robe i drugo da će se пеpoželjnim artiklima moći lako otežati izvoz. No u praksi su se u istini pokaza.e fiakove poteškoće usled birokratiziranja spoljne trgovine i takove neišpravnosti kod dodelivanja uvezenih sirovina raznim induštriskim preduzećima, da taj sistem nije mogao da se održi ni 4 meseca, nego še morao menjati. Društvo „Konfidentia” je već likvidiralo.

Obavljanje kompenzacionih poslova vršiće ponovho pojedine banke, ali će še ovde iz nova pokazati teškoće oko saSštavljanja partnera za svaki posebhi artikal, koje su i bile glavii razlož osnivanja „Konfidentie”. Državni kompenzacioni ured će i dalje da postoji, a:i pitanje je kako će prebroditi teškoće oko dodelivanja izvozne premije i određivanja dodataka na uvozhe

artikle.

ПЕТИНЕ ПРЕСЕЛЕ КЕРЕШ ЕЕГ

Među mnoge ekonomiste, koji vide jedini izlaz iz sadašnje privredne depresije u autarkiji spada u najnovije vreme takođe i Kesler, predsednik Royal Dutch Со, koji je do sada bio poznat kao veliki pobornik za međuna-– rodne 'kartele. Njegovu novu tezu razložio je u seriji članaka u

Hes:er o antarkiji

52 :

|. ' pariskoj „L'Information” asl. „Le malaise mondial”. NajKao i kod sanacije banaka tako i ovde postoji problem АКО РЕНО DOG ne | |

glavniji razlog za sadašnje pooštrenje krize su po njegovom mišljenju teškoće plaćanja dugova. Mnogi proizvođači su još za vreme poleta uzeli velike kredite. Oni kao teški kamen prit:s-

„kuju proizvođače i sprečavaju mu da snizi proizvodne troškove u

onoj meri kako bi to odgovaralo opštem padu cena. Zbor toga se križa pooštrava u stalnom krugu: likvidacija mnogih predueća, smanjenje kupovne snage i ponovno smanjenje proizvodnje. Sada se u opšte pokušava da se likvidiraju finansiske obaveze Iz prošlosti, Što osim [оса 1 slabo. SJ 0) mesto da se koncentri-