Narodno blagostanje

00. ya 19093.

Страна 375.

poverioca ili kad bi odlaganje donelo štetu poveriocu. Ovaj za“kon proširuje zaštitu dužnika, koja delimično već ipostoji. Mnogo je važnija nameravana zaštita zadužene poljoprivre-

de, koja još nije postala zakonom, ali čije su glavne odredbe već |

poznate. Pre svega Hitler ne prima predloge o smanjenju glav-, nice ili kamatne stope. U tom delu je obligacioni odnos nepovrediv. Prema tome kamaina stopa na poljoprivredne dugove, koja je od prošle jeseni smanjena od 6% na 4%, ostaje i dalje na snazi. Kako ie međutim fa kamatna stopa tako miska, да hipotekarne banke rade sa gubitkom, to Rajh prima na sebe obavezu da im nadoknadi taj gubitak. Ako poljoprivredni duŽnik ije i stanju da odgovara svojim obavezama, bilo и роsledu roka ili u pogledu odnosa duga, onda on ima prava да otvori postupak poravnanja, prema već ranije ozakonjenim propisima, pri čemu nadležni sudovi imaju potrebne instrukcije. Bitno je, da Hitler namerava da izbegne svaku paušalnu intervenciju državne vlasti u odnosu između dužnika i povetilaca, već ostavlja da se svaki konkretni slučaj totalne ili delimične _msolvencije poljoprivrednog dužnika raspravi na sudu. Sud ima da izradi plan o otplati duga i plaćanju kamate s obzirom na položaji dužnika. Ali se istovremeno Rajh obavezuje, da iz svojih sredstava da predujam dužniku, da bi mogao odmah da isplati зуе рпунесоу. fražbine (dug za nadnice, dugovanja sitnim Zzaпа ата š#fd.). Ako se između poverilaca i dužnika ne može na sudu da postigne sporazum, orida interveniše sud po službenoj dužnosti. On ima pravo, da redicita tražbinu ·'do 50% — |ZUZeGV izvesne slučajeve, u kojima su tražbine nepovredne.

Poslednji zakon ima za cilj sprečavanje i suviše velikog parceliranja seljačkog poseda. Seliačko imanje srednje veličine, koje može da ishrani jednu seljačku porodicu, ı koje može da obrađuje sama porodica, pri prelazu u tuđe ruke, bilo za života ii usled smrti, ne sme biti rasparčavano. Ako ima više naslednika, onda nasleđuje jedan, a ostah imaju pravo na izdržavanje i odgovarajuće školovanje. Pri sudu motaju se ofvoriti Spiskovi sviju takovih seoskih gazdinstava. U onom delu Nemačke,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

gde su postojali takvi propisi, uvođenje u registar vrši se po slu-

_Жепој 'dužnosti, a u krajevima, gde je to помша, зато па

predlog sopstvenika. V Zaključak

I ako. gornji zakoni donose radikalne promene, ipak oni nisu u saglasnosti sa privredno-političkim programom nacionalsocijalista, pre njihovog dolaska na vladu. I ako, su пасопа!socijaliste priznavale privatnu svojinu kroz sve faze razvića, ipak je privredni sistem, koji su oni imali pred očima, jedan oblik jako razvijene planske privrede. Pre svega nemačka narodna privreda imala je postati potpuno autarhijskom i razmena dobara preko granice imala se vršiti samo u koliko je bio neophodno potreban uvoz dobara koje Nemačka ne proizvodi. Proizvodnja je i dalje imala da bude delo privatne inicijative, ali pod mnogobrojnim uticajem vlasti u pogledu nadnica, u pogledu kamatne stope, obligacionih odnosa itd. Još je veća imala biti državna ingerencija u oblasti podele dobara.

Do sada preduzete mere od strane Hitlerove vlade daleko su od nacional-socijalističkog programa. One pre svega stoje na terenu s!obodne konkurencije. Država ne utiče neposredno ni na proizvodnju, ni na reparticiju dobara, pa čak ni na cene. Svakako da postoji jedan privredni plan o izgradnji nacionalne privrede u cilju podizanja narodnog blagostanja, ali ne putem planske privrede, već putem privatne inicijative. Naročito to treba podvući kod dalekosežne intervencije u obligacionim odnosima kod poljoprivrede. Pre svega poslednji zakon je samo dopuna mera, koje su ranije vlade preduzele, a koje su bile daleko od socijalizma — bar u pogledu poljoprivrede. Čak se poslednji Hitlerov zakon odlikuje jednim korakom u nazad od planske privrede, jer pre svega odbacuje obaranje kamate i dugova paušalno silom državne vlasti; odbacuje stari nacionalsocijalistički postulat svođenja kamatne stope na 2% i vraća se privatnoj inicijativi u velikom obimu prilikom regulisanja kreditnih odnosa između poverilaca i posrnulog poljoprivrednog dužnika. газе

ваља

| ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

PR ray a rain EPO:

Bečki kongres Međunarodne Sa Bečkog kongresa Među- irgovačke komore, koji je za-

narodne trgovačke komore

паеаа Тата НОТЕ 72:23

тата Као glavna proba za Londonsku monetarnu ı ekonomsku konferenciju. Najvažnija pitanja, koja su raspravljana u Beču stoje i na dnevnom redu londonske konferencije, naime: trgovinska politika i valutna pitanja. U trgovinskoj politici igrali su glavnu ulogu problemi odstranjenja ograničenja međunarodne trgovine. U plenarnoj sednici referate, su držali: Rihard Šiler, Rene Dišmen, Ser Artur Ваш, Еајтопдо Тагбен, ]. Мапек : Dr. Ernst Gajringer. Sednica {irgovinsko-političkog odbora bila je jedna od najtežih, _ ali najživljih. U debati su uzeli učešća i mnogi drugi delegati.

U trećoj plenarnoi sednici. raspravljano |e o pitanjima uvođenja slobodnog deviznog prometa i stabilnog važenja. Referenti po tim pitanjima bili su Robert Mason, generalni direktor Credit Lyonnais, T. E. Gregori, profesor na London School of Economics and Political! Science, profesor Ludwig fon Mises, Đuzepe Bjankini, poslanik u talijanskom розјапафуц i direktor Tehničke organizacije falijanskih banaka, Adam MKrizanovski, profesor u Krakovu i Dr. Velimir Bajkić.

Prilično rđavo je radio odbor po pitanjima pada cena, zaduženja i proizvodnie. A ti će problemi u Londonu zauzimati jedno od glavnih mesta. O tim problemima kao celini referi-

sedao od 29 maja do 3 juna, imao je naročitu važnost. On se ,

rali su Englez V. H. Kots i Rumun Mihail Manojlesko. Ali su podneseni izvrsni referati o detaljnim pitanjima, kao na pr. o regulisanju proizvodnje sirovina, industrijske proizvodnje i t. d.

Dve sednice bile su posvećene pitanjima, koja nisu u vezi sa privrednom depresijom, nego se pre mogu nazvati profesionalnim pitanjima frgovaca i indusfnijalaca. U prvoj od njih raspravljana su pitanja rešavanja međunarodnih trgovačkih sporova putem izbornih sudova, pitanja mehaniziranja i ljudskog rada, a naročito o novim metodama prodajne organizacije.

U drugoj sednici raspravljana su pitanja međunarodnog transporta. Pretsedavao je Ser Džon Sendemen Elin. Na ovoj sednici podneseno je nekoliko vrlo interesantnih referata.

Jedna plenarna sednica bila je posvećena pitanjima Evrope i podunavskih zemalja, koja na Londonskoj konferenciji neće izgleda igrati nikakvu ulogu. Referenti su bili: Rihard Ridl, Etjen Fužer, Ladislav Somsih, Dr. Bernhard Grund, K. Stodola, Valahand Hirahand, Velimir Bajkić, Đusepe de Mikelis. Sir Džon Sendemen Elin.

Mi ćemo u idućem broju iscrpno pisati o rađovima Ккопgresa i zauzeti kritično stanovište.

Međunarodna trgovačka komora je organizacija poslovnih ljudi i od njih je vođena. Pretsednik u zadnje dve godine bio je:Abraham Frovajn, šef jednog velikog nemačkog tekstilnog preduzeća. Od ostalih članova upravnog odbora spominjemo samo Ser Artur Balfur-a, poznatog engleskog industrijalca, Renćč