Narodno blagostanje
15 јули 1933,
На њујоршкој берзи наши су папири поскочили што је у вези са слабљењем долара и опште тенденције; нотирали су:
1% Блер 8% Блер т% Селигман 3 јула 0. Г. 20.— 21. 241 11 јула 0: Г. 21215) 2231. | 265, На париској берзи наши су папири нотирали : A. | 5 7. . G. 7.) 7 M. 1051. 4% из 1895 гол. = 29— = (29:50 пе 5% из 1902 год. 14988. 186, 138. 138-—_ [59 45% из 1906" год. 150-—— 188 = 190. 195... 130 4.5% из 1909 год. jal, 1808-—. 191 (1378 — 130. 5%· из 1913 год. 21005 2125 288. 2150 21:00 4.5% из 1910 год. 125. 1305. 136. l3l_ 136:4.5% из 1911 год. 126-— 130— 1936. 137. |30 7% из 1931 год. 18 = 1775 1705 - 1705. 1105
На светским девизним берзама дошло је у току прошле недеље до преокрета, који је потпуно изменио физиономију тржишта: златне девизе а нарочито швајцарски фра-
нак, холандска форинта итд. веома су чврсте, док је долар и даље опадао и повукао за собом чак и фунту. Ова лабава тенденција фунте последица је прво великих плаћања Енглеске — враћен је Франпуској кредит од 30 милиона фунти — као и бегства, пошто постоји бојазан даљег пада курса фунте у вези са држањем Енглеске на Светској привредној конференцији и њеним ослоном на американско гледиште, Тако смо у овој недељи имали поновно велики прилив капитала у Француској. Код долара је ситуација постала потпуно немогућа због чега долар више не броји као арбитражна девиза. За умирење Европе лансиране су вести да постоји намера да се долар сада стабилизира, пошто су цене већ достигле жељени ниво из 1929 године. Ми у те вести не верујемо јер би стабилизација могла изазвати пад цена а то Рузвелт не сме да рескира. _ На циришкој берзи нотирао је долар 13 0. м. 361 а енглеска фунта 17.14. На нашој београдској девизној берзи обрт је изно-
и
1 сио 4.28 милиона према 4.5 милиона у прошлој недељи. У
девизи Беч је трговао за 3.57 милиона а курс је порастао од 8,55 на 8.80 динара.
ZAGREBAČKA BERZA
Devizno tržište. Pad dolara bitno ie izmenio situaciju na deviznom fržištu. Kod nas bilo je i još uvek ima miliona i miliona dolara. To sve sada dolazi na tržište. Ponuda je sve to veća, a potražnja minimalna. Spekulativnih kupnja nema. Kupuju samo oni koji Imaju plaćanja u dobrima. Nesigurnost |e takova da se za dolar u privatnom promefu plaća samo službeni kurs plus prim od 28.5% dok se |e ranije preko kursa plaćalo i 40 te i preko 40%. Danas je situacija nešto prijazni|a, ali još uvek ponuda је znatno veća od polražnje.
Efekfi. Promet u dinarskim ал papirima bio |e ovog tiedna, naročito prva dva sastanka, mnogo veći nego inače. A i kursevi su povoljniji. Kod dolarskih papira promet je minimalan a inferesovanje nikakvo. Dok se ne uredi pitanje kupona ne samo za inozemce mego u prvom redu za komade, koji su kod nas već nacionalizirani, nema ni govofa o nekom većem prometu ı prijaznijim "kursevima. Investicioni novac 43.50. Agrarci novac 25 a roba 26.50. Blair 8% novac 34.50 a roba 35. Sedampostotni novac 32.50 a roba 34. Seligman novac 46.
Šteta prompt zaključena po 200 do 201. Ultimo avgusta po 201. Šećerana zaključena po 145—150. Austrijski 'kliring srednji kurs 8.775.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 463
РОБНО ТРЖИШТЕ.
Пиенипа,
На чикашком тржишту тенденција је још увек чврста. Септембарски термин нотира 107.3, а децембарски 109 центи, Вести о рђавој жетви, најгорој за последњих 35 година, још увек се одржавају. На случај да исход жетве потврди садашњу прогнозу Америка ће бити принуђена да потроши сву резерву и увезе још коју десетину милиона бушела. |
У Ротердаму 7 и Ливерпулу цена пшенице је у знаку лаког пораста, али нижа но у Америци. У Немачкој се оч2кује иста жетва као у прошлој години, а у MO | нешто већа.
На београдској берзи пшеница је 12. јула нотирала: Србија Дунав (75—76) 200—195; Бачка, Срем (76,2) 235 до 230. Са новом робом праве се мањи послови за терминска покрића конац јули на бази 150 дин. Према ротердамском курсу, међутим, паритет би био 114—120 дин. Ове чињенице најбоље потврђују наше тврђење о слабој жетви. Ко зна да нисмо морали и понешто увести, евентуално у приморске крајеве. јер само се тако може објаснити да је у нас цена на увозном паритету и да је пена јулске робе
'30% виша него ли што би одговарало ротердамској и ли-
верпулској бази.
И ове године, уочи жетве, наше привредне кругове ухватила је уобичајена нервоза. Будући да то чине сваке године они дају утисак нервираних тумача пред тркачком стазом. Стога су похитали са прорицањем извоза. Прва прогноза гласила је 50.000, друга 30.000, трећа (последња за сада) 40.000 вагона!
Кукуруз. Чикашко тржиште кукуруза је у знаку чврсте тенденције. Нотирања су следећа: јули 64.6, септембар 68.2,
лецембар 72.2.
И у нас на тржишту кукуруза влада чврста тенденција. Сада се ради за извоз у Аустрију на бази 80—82 дин. Има тражње и за Чехословачку на бази 95 дин. ех шлеп Братислава што одговара нашој унутрашњој цени уз одбитак транспортних трошкова.
Памук,
Цена памуку је још увек у знаку хосе. Америчке површине под памуком у овој години, према најновијем извештају, износе 40.80 мил. акра према 37.29 мил. акра у прошлој години. То значи проширење површине за !1.6%. На тај начин, хоса цене памука, која је почела у фебруару, потенцирана изјавом владе о дотирању нарочите субвенције у циљу огрничења засејане површине, имала је за послелипу увећање засејаних површина.
Метали, На тржишту метала скоро сви термини са мартом развијају се у знаку слабије хосе.
закључно
Стока,
На домаћем тржишту пене су чврсте, јер је понуда ограничена на незаражене крајеве, који не могу да подмире тражњу. Цене у Бечу су исте као и на домаћем тржишту. Од пре десет дана отпочео је извоз у Чехословачку. Цене у Прагу конвенирају. Прошле недеље извезено је око 1.000: ком. свиња, а толико је вероватно извезено и у овој недељи. Услед трговинских преговора између Италије и Мађарске, који се сада воде, почео је извоз веће количине говеда у Италију.
» m m
/