Narodno blagostanje
Страна 602 ВА a -POJIHO |
57
"Таће (и Метаској шта 7 vrsti vezane valute) za razne O
u Nemačkoj. izgleda, međutim, da je Nemačka pristala da do-.
2708 upotrebu skripta za plaćanje dopunskog. izvoza. Pošto inostrani poverilac hoće — uzevši iu obzir nemačke prilike · pošto-poto da dođe do svog novca, pripraVan je, da unovči skripte i po mižoj ceni. Prema nemačkim procenama, a uzevši u. obzir ponudu i tražnju skripta, oni će se treovafi sa d:sažiom od oko 50%. Da bi došao do svog novca poverilac dakle 21
vuje 25% od svog potraživanja. Najveći deo trgovine skriptima ·
ići će preko Goldiskontbanke. ; Nemački izvoznici koji za svoju robu dobiju delimično plaćanje u skpniptima — naime u koliko se može dokazati .da se
radi o dopunskomi izvozu — modi će te skripte unovčiti kod.
Konverzione kase pri Rajhsbanci u nominalnom iznosu. Na taj način oni uživaju za taj deo izvoza izvoznu premiju od 50%, odnosno čitav njihov izvoz uživa 'zvoznu premiju. Upotreba skripta sa disažijom za finansiranje izvoza, pretstavlja. faktor;
koji ima isto dejstvo na izvoz kao i depresijacija valute, naime.
pojačava izvoz. Ovaj transfer-damping ima sve odlike valutnog dampinga i razumljivo je, da će mu se usprofiviti ugrožene dr-
žave. Nemačka vlada, koja je i do sada dozvoljavala dopunski.
izvoz za vezane valute, sprema naročiti plan forsiranja izVOza; koji će se fL.nansirati skriptima.
Ovaj problem, da li da se na osnovu zamrzlih O. nja dozvoli izvoz i to ne samo dopunski, postavio se i u drugim državama' u kojima postoje zamrzia potraživanja. On је мес u Mađarskoj, Rumuniji i našoj državi u jakoj meri praktično rešavan. .
Mađarska je prodala velike količine žita nemačkim firmama za vezane valute; to su isto čimile i naša država i Rumunija. Kod svih se doduše jedino zamrzla klirinška salda, a nipošto vezane valute iz službe javnih i privatnih digova, mogu upotrebiti za plaćanje izvoza. I ovde se vezane valute trguju sa disažiom, tako da ovaj izvoz uživa i premiju od depresijacije valute i premiju od disažia vezane valute. Međutim, ovo nije redovna praksa. .
Države dužnice stavljene su sada pred fešku dilemu: dozvoliti izvoz na osnovu zamrzlih potraživanja i time se odreći deviza, koje su im potrebne za plaćanje uvoza, a naročito za službu javnih dugova, u koliko se ista vrši itd., ili zabraniti ovaj izvoz, a time se odreći i deviza i izvoza. Mi mislimo, da bi se ovde ovi devizni obziri trebali zapostaviti prema onim nacionalne proizvodnje kao nacionalno-ekonomski važnijim, . naročito danas, kad je izvoz ovako oftežan. Izvoz na osnovu zamrzlih potraživanja pojačava tražnju za izvoznim artiklima, a time i njihove cene i prihod celokupne narodne privrede. U koliko nedostaju devize za plaćanje ostalog uvoza onda nema drugog izlaza nego i dalje ograničiti te potrebe, a u koliko ne dostaju za plaćanje dugova, nek se {traži dalji moratorijum transfera.
Mi smo. odmah, čim je naša vlada odredila da se uvoz kukuruza na osnovu zamrznuftih potraživanja u Nemačku može dozvoliti samo uz kauciju, u iznosu nemačke carine, koja će se vraćati posle podnošenja dokumenata o plaćanju carine n Neтаској, rekhH, da to mije u biću Kiiringa ni teorije trgovinske politike » da je to sasvim razumljivo, jer se uvoz, a prema tome i saldo, plaća robom. Ako Nemci bacaju ovu tobu i na druga tržišta, čine nam fime samo uslugu. Uzevši u obzir našu tešku trgovinsko-političku situaciju, ovu vrstu izvoza ne bi trebalo otežavati.
Međutim, protiv. ovakvog: izvoza, koji je dobio ime trans-
fer-dampinga poverilačke zemlje su počele dizati galamu naro= .
čito protiv onog Nemačke, koji bi imao zauzeti velike razmere. U
stvari, uzročnik tog dampinga nije država dužnica, nego njen. loji nastoji na bilo koji način, pa i Uz
inostrani poverilac, žrtve, da dođe do svog novca. Kad se država nalazi pred alternativom ili da uopšte ne plaća dugove ili da ih Раба robom
ЛАО АЊЕ
ако 4ћ прогешто за ргедабпт
-питалистичкој · економији,
Бр. 38
'ma i uz skuplju cenu, onda je ovaj postupak "Val alo pohvalniji. ·i povoljniji po poverioca. Zbog toga je pokret protiv nema-
čkog fransler-dampinga uperen protiv interesa poverilaca.
o ——= U raznim trgovinskim ugovori-
ma novijez vremena ne nalaze se sve pogodnosti, koje daje jedna država saugovornica druбој, пеоо se osini toga predviđaju i razne podzemne pogodnosti, kojima se onda ne mogu koristiti druge zemlje. U tom pogledu piše bečki list „Die Borse” od 7 tek. m. pod naslovom „Podzemni preferencijali” sledeće:
„Kad je javnost saznala, da je nedavno zaključeni i već u
Podzemni preferencijali
Život sprovedeni trgovinski ugovor između Austrije i Mađarske
u pravom smislu reči jedan tajni ugovor, ona je to shvatila kao jednu sasvim razumjlivu pojavu. O tom se ugovoru mnogo i povoljno piše, a sye tako meodređeno, da čovek nikako ne može da zna, kakve pogodnosti uživaju pojedini artikli ı međusobnom prometu. Ako se sa ovim ugovorom uporedi austrijsko-jugoslovenski ugovor, odmah upada u oči razlika, koja između Tijih postoji. U ovom zadnjem su poznati svi novi carinski stavovi odmah se može videti hoće. li se promet odvijati povoljn'je ili ne. Ali taj je sistem na umoru. Moderna trgovinska politka napustila je metodu olakšavanja trgovinskog prometa snižavanjem gcarinskih stavova, nego se u tu svrhu služi preferencijalima, kontingentima, kreditnim olakšicama itd., koji u celosti pretstavljaju jedan komplicirani пеpregledni sklop odredaba. Ove odredbe se od saugovorača паročito prikr:.veno upotrebljavaju, da druge države ne bi slučajno doznale koje su tajne pogodnosti ugovorene. Ali tajni ugOoVOTi i tajne klauzule, koje su kod političkih ugovora redovna pojava, ne mogu se bez daljnega primeniti i na trgovinske odnose, jer poslovni svet, koji se njima služi, upozna ih za vrlo kratko
· vreme i time ugovor gubi svoj tajni karakter. Na taj način, tajne
odredbe brzo iziđu na videlo i zbog toga ne vidimo njihov pravi smisao u trgovinskoj politici. Ali ako se taj sistem trgovinskih
·ugovora bude dalje izgrađivao jasno je, da će se formirati dve
vrste frgovinsko-političkih odnosa između država, i to javni, čiji će uslovi biti svakome poznati i tajni, Čiji će se uslovi kriti”.
"Tako bečki st. Sasvim je jasno, da pod ovakvim okolnostima svaka ugovorna irgovimska politika postaje iluzorna. Ali neka nam je ovom prilikom dopušteno da pomenemo, da smo mi. postojanje i značaj tajnih prelerencijala prvi uočli i analizirali prilikom pisanja o ##alijansko-mađarsko-austrijskim trgovinskim odnosima (,Narodno Blagostanje” br. 409 od 3 decembra 1932).
OR Економска политика немачких националсоцијалиста, између осталога, за једну од главних тачака имала је привредну регенерацију · средњега сталежа. Главни узрок пропадању ситнога занатлије, трговца и индустријалца, са гледишта идеолога националсоцијалистичке екопомске политике, лежи у либералној какоја је допустила развој капитализма у правцу све веће концентрације капитала у све мањи број руку. Да се овај узрок отклони треба развој капитализма упутити у правцу оних форми, које ће гарантовати што ширу и што правичнију расподелу богатства. Уместо великих предузећа и повлашћених установа, као што су на пример потрошачке задруге, треба обезбедити живот што већем броју малих предузећа. У духу овога првобитни захтеви били су: затварање великих трговачких магазина и ликви-
Немачка потрошачко
влада уништава задругарство
ретривер етернет сео
-дирање потрошачких задруга.
Међутим, колико је. било лако израдити Али толико је било теже исти' остварити, У место првобитних обе-